Измилели као даждевњаци из дубина Лепенског Вира, нови гониоци оптужују СПЦ за разна непочинства и негирају значај и улогу Немањића, пише коментатор „Лов на зечеве“
Извор: Стање ствари
На сиротињу и зец диже ону ствар.
А на нашу сиротицу, прогањану и измучену СПЦ после усташа и комуниста се узбунили и наоштрили једна посебна врста прогонитеља, не толико сурова, колико перфидна.
Измилели као даждевњаци из дубина Лепенског Вира, заговорници праисторијског происхођења Срба, ти нови гониоци и истражитељи оптужују СПЦ за разна непочинства и негирају значај и улогу Немањића.
Они поуздано „знају“ о праисторијском пореклу и кретању Србаља, али им измиче азбука (или ће бити, абецеда?) историје хришћанства, о еклисиологији да не говоримо.
Један од карактеристичних коментара: спрега „СПЦ и Ватикана у скривању древности Словена“
Црквени праг верујем да не прелазе, осим можда негде у иноземству где су цркве више музеји него богомоље, па заједно са осталим туристима криве вратове разгледајући прозоре и таванице.
Ако прођу (не дај Боже!) поред „попа“ СПЦ, кладио бих се да се одмах хватају за дугме.
Него да видимо шта је у основи њиховог злоучења.
Главни циљ им није изналажење истине о нашој далекој (пра)историји, јер ко може да пронађе веродостојне доказе о таквој далекосежној, да не кажем екстремној позицији?
Главно је следеће – замотана у величање Вукових реформи, на пример, као и ниподаштавање значаја црквенословенског и старословенског језика је њихова отровна харанга против СПЦ и родоначелника наше знане и славне немањићке средњовековне историје и Цркве.
Занимљиво је да је већина заговорника происхођења Срба из Лепенског Вира[1] врло зилотски настројена. Ревност је добра ако је по разуму, али не ако деградира у неразумну тврдокорност ставова и дрскост у опхођењу.
За екстремну тврдњу неопходан је веома уверљив доказни материјал е да би се ова сматрала да има везу са стварношћу а која је више од пуког нагађања и маштарења. То лепенсковирци неће да уваже као начело, па продају рог за свећу, износећи произвољне, недоказане или недоказиве ставове. Њихов испразни зов за прапрошлошћу остаје у домену спекулације док у стварности праве штету негирањем и ниподаштавањем здраве, познате и добро истражене српске историје.
Док нас овакви протежирају и бране, наши непријатељи могу седети скрштених руку – нема потребе да се напрежу јер ће даждевњаци (пардон, зечеви) обавити посао уместо њих.
Коментатор с надимком Лов на зечеве
[1] Лепенски Вир је овде метафора да означи оне чији се поглед (и расуђивање) губи у праисторијским дубинама о којима готово ништа не знају, док ниште оно најбоље што је изнедрила српска историја.
Categories: Противу цензуре, Разномислије
Браво за текст! Ми смо постали истинска заједница захваљујући Св. Сави и његовим наследницима. А ако је неко толико глуп да не види да је наша црква уствари највећа ризница и депозит наше претхришћанске културе (кроз христијанизоване обреде и традиције), онда му заиста помоћи нема.
Наслов овог неписменог, анти-интелектуалног, пљувачког коментара, без икаквог рационалног разлога истуреног у излог, је вероватно најнижи ниво на који је пао овај блог од свог постанка. Цитираћу једног познатог православног мислиоца:
Далекосежна спознаја сопствених корена НИКАКО не баца љагу на Светородну лозу Немањића – поготово не баца сумњу на нашег Господа Исуса Христа.
Аутор и присталице овог текста су много допринели зомбирању србског народа. То датира још из времена када је високо свештенство забранило историју Милоша С. Милојевића. То је унаказило и могућност данашњег решавања политичких прилика нас Срба, јер смо ми и даље „дошљаци са Карпата“. А „мирољубиви Албанци“, они су илирског порекла и увек су били ту и уједно изложени притисцима тих истих дошљака. Стално се преплиће питање прапостојбине коју опасни „верници“ олако одбацују. Било би поштено, да све што одбацују, одбацују у своје лично име, не у име свих Срба.
Питање за аутора, у чије је име проглашена тзв. МПЦ? Поклоњена имовина НИЈЕ власништво СПЦ, већ је власништво Срба. То је урађено јер је претходно спроведена завера против Срба – читав народ је изопштен из Христове цркве. Преваранти знају да се лакше прогута ако се каже црквена имовина, него србска имовина. Народ је зомбиран да он није црква, а заправо по нашем Господу јесте. Радо се користи терминологија данас „црква и верујући народ“. Каква подвала.
Аутор рече: „Црквени праг верујем да не прелазе, осим можда негде у иноземству где су цркве више музеји него богомоље, па заједно са осталим туристима криве вратове разгледајући прозоре и таванице.“
Сигурно да ја као грешник пред Христом не прелазим довољно црквени праг као „епископ“ Ћулибрк, поп Влада Зечевић, Лаврентије са својих четрдесетак креатура са вратом као у бика и остале издајице србскога рода данас оличене у екуменизму које перфидно сатиру све исконско србско, али се борим за Богом дану истину.
Аутор је типичан представник латинске школе преваре. Ту предњачи данас највише „епископ“ Ћулибрк.
Лако је седети „епископима“ у Београду и викати „Нас нападају!“Није ли боље прећи у Пећ како би тамо било седиште СПЦ?
„Први међу једнакима“ пре извесног времена рече „нападачима“: „Само ви радите свој посао!“, као Свети Мученик Јасеновачки Вукашин.
Ко конкретно напада? Сходно овоме како ја овде пишем сам према Порфирију усташа, то је логика?
Ако нисам усташа, можда сам горе поменути даждевњак из Лепенског Вира?
Ако Бог да те дође до ослобађања Христове Цркве, заговорници ове „теорије“ би требало да дају одговор Србима због сакаћења србске историје:“Због чега безусловно србска историја мора да крене са Немањићима?“
Христос воскресе!
Драго ми је да је мој коментар на оно тенденциозно ископавање Грчевићевог текста од пре скоро 15 година покренуо једну важну тему: да ли нас инсистирање на православљу као српском корену лишава прошлости и тако обезглављује?
Ево, имали смо још једне изборе. Где су истински родољубиви гласачи? Нема нас 10% међу Србима!!! Чија је то грешка? Шта сви ви патриотски медији нудите Србима? Маглу! То народ препознаје. И гласа како видимо да гласа. Докле ћете замајавати народ квази-патриотизмом? Колико треба да пропаднемо да бисте нешто схватили. Нестаћемо, али ће „Стање ствари“ бити пресрећно јер је сачуван неки типик из 16. века, где стоји бла-бла-бла.
Узгред, питање редакцији: ви признајете кроатистику? Ја не. Не знам шта је то хрватски језик. Јер не знам шта је то хрватска култура. Сви обичаји из Хрватске за које знам потичу од православних њених житеља, или од покатоличених православаца – читај Срба. Сачувај ме Боже оваквих референци као што је Грчевић…
Prvo SPC to smo svi mi, kršteni i verujući. Nije SPC samo klir, pa nije to firma. Drugo, ludo je vreme, eto dočekasno i ustašu za episkopa. Dočekasmo patrijarha i episkope paporukoljupce. Dočekasmo da se raskolnicima i odrodima predade srpsko nasleđe u Makedoniji. Dočekasmo da naši episkopi sektaše papiste nazivaju hrišćanima i drugim plućnim krilom a dočekuju ih rečima „Blagosloven koji dolazi u ime goapodnje“. Dočekasmo čak i da se sa Ješama pripaljuje njihova đavolja menoraa. Dakle hrišćanstvo je istina pa ne ide da se crkva drži bečko berlinskih laži – ovaj narod su krstili apostoli Pavle i Tit. A naša pređašnja vera je sačuvala obrise našeg uslovno rečeno starog zaveta i nedvosmisleno je jasno da su oni sačuvali najdavnije saznanje da postoji trojedan Bog, koje se u vekovima i milenijumima izvitoperilo. Ali na osnovu njega se lako prepoznala istina koju su na ovom području apostoli pripovedali i tako srčano i primila i branila. Na kraju zato je u svetosavlje inkorporirano toliko predhrišćanakih običaja, simbolike, stvari uopšte – baš zato što su bile kompatibilne.
За све оне од Илирија (Боже како глупави и патетични ник)па преко Српског сељака (тако се пише)па до неког др лингвистичких наука.Којих?Срби су дошли као што су и други дошли .Неко пре неко после.Дошли смо из мочвара Белорусује,источне Немачке.Уосталом о томе пише у сваком уџбенику историје.Мислите да су Грци и Римљани били будале па овде не спомињу никакве Србе већ Илире и Трачане које разликују.Иначе по вама смо ми и Илири и Трачани.Е па нисмо.И нико није забрањивао шарлатана Милоша с.Милојевића већ је он био доказани шарлатан и фалсификатор.За све вас коки се ложите на те будалаштине препоручујем књигз Димитрија Марковића Сербонини сведоци,псеудоисторија ,неопаганизам и црква.Или идите на сајт Теодулија.Тамо ћете нешто научити ако будете хтели.
@Милан Филиповић deep. историчар
Ево одговора, учтивог и поучног, Димитрију Марковићу и „Теодилејама“.
https://telegra.ph/Istinita-crkvena-praistori%D1%98a-SPC-12-19
За Евсевија,заиста немам намере да читам будалаштиме приучених људи.Зато ****** ******, одбиј.
Одгоговор @Eusebius на коментар
https://stanjestvari.com/2023/12/16/mario-grcevic-jernej-kopitar-kao-strateg-karadziceve-knjizevnojezicne-reforme/#comment-193922
Не може се порећи вештина којом опадач комбинује наводе из Светог Писма са изразима свог зловерја.
Ухваћен је био Евсевије „ин флагранти“, на сличној теми пре пар недеља, заједно са једним самопроглашеним архижрецом да самога Господа Исуса Христа проглашава Србином, што ће рећи Пресвету Дјеву Српкињом (Боже нам опрости)!
Због свог допрноса тој скаредности био је раскринкан тамо, и док архижрец из незнања чврсто стоји у својој зловери да старозаветни Јахве није и новозаветни Господ, уистину суптилни Еузебије се ево опет јавио да објасни како је „србски Бог“ у ствари „Бог Срба“.
Па јесте наравно Он је и Бог Руса, Ираца, Бугара, Румуна, Грка, Арапа, па и неких Јапанаца, да друге не спомињемо. Али у Јеванђељу Бог не говори посебно ни Србима ни Русима понаособ, него целом човечанству које није део Израиља.
Зна то све Еузебије, али као злочесто дете (упркос поодмаклим годинама, о чему је сам натукнуо) уместо да сведочи Истину Јеванђеља, речи овога злоупотребљава за своје баналне досетке.
Не успева Еузебије ништа конкретно и сувисло да каже у одбрану апсурдне тезе да су „Срби из Лепенског Вира произашли“. На пример, уопштено глагоља о Јафету и седам синова — али шта то доказује? Па ови су праоци свих народа на овом простору, не само ми.
Када му је особито тешко и кад злоба надвлада страх у зечјим му срцу, он се маша, опет и опет, за своје досетке, нечисте, грубе, и увредљиве. Нећемо сада о томе, прескочићемо ту нечист као оне црне куглице које зечићи избаце на супротну страну.
Али опростиће и мени Еузебије што ме је вређао није ни он на крај срца, мада могуће је да би ме и тукао само да је могао да ме завеже за столицу.
Где су уопште аргументи у утуку Еузебијевом? Стандард СтСт захтева да се држимо теме али ваљало би ту рећи нешто конкретно. Уопште, мало од чињеничног и конкретног има код Еузебија. Углавном покушај ка песништву или маштарењу које са збиљом немају додира.
Заједно са тзв аутохтонистима простим спекулацијама покушава и он да покаже да су Срби праисторијски староседеоци на Балкану. Толико је успешан да се сада и Орфеј испоставља као Срб. Да не спомињемо остале Спартаке…
Познату и славну српску средњевековну историју палеоавтохтонисти доживљавају као препреку својим маштаријама. Јер, не знамо много ко смо и шта смо били пре Немањића. И уместо да нешто сувисло покушају пронаћи, повезати, протумачити да осветли историјску таму непознавања преднемањићке Србије, њима је СПЦ „крива“ што (наводно) не зна кад су Срби примили хришћанство.
Ово је плодан терен да се у овчију кожу автохтоности обуче вук антицрквености и ровари против СПЦ. То се и дешава с тим што се поред вукова нађу даждевњаци и зечеви…
Црква је народ заједно са свештенослужитељима и зато ваља пазити кад се каже зла реч против неког потеза Патријарха, на пример, да је не кажеш против целине Цркве.
С тим што је барем један клирик СПЦ (све са падобраном) у свом антисрпском ревизионистичком делању давно прешао границу када је пристојност обавезна приликом обраћања истом.
Цело СтСТ да се у со претвори не би опадачима, пропагандистима, залуђенима, самообманутима, искомплексиранима, самопроглашенима, легионима злодухова модерног антицрквеног и антисрбског фронта могло ручак осолити. Тим пре овај коментар ваља привести крају.
@ Ловац на зечеве и утваре из Лепенског Вира
Па, да се Стање ствари претргло у том послу да стане свем овом лудилу на крај, није! Шта Стање ствари мисли да ради и зашто, то они вероватно знају.
@ Коментаторима – зналцима филологије, теологије и историје
Поштована господо коментатори,
Невероватно је како сте лако подлегли изазову (да не употребим неки адекватнији, али мање учтив израз) па сте ступили у битку око сопственог језика, вере, цркве и историје, дакле најкрупнијих питања у животу једног народа Инспирисани врло дугим текстовима које су написали хрватски филолог и аутор непознате професије (један коментатор његовог текста је написао да је Сорошев стипендиста) и, ***** **** **** **** из Загреба. Како је било лако прихватити да они о свему томе тако исцрпно пишу у намери да подрже и помогну одбрани и очувању српског националног идентитета – језика, историје и вероисповести и ступити у међусобну препирку, па и сукобљавање. Наравно, не би било лепо да сумњамо у њихову добру вољу и искрене намере, мада ми није познато да неко од српских филолога, историчара и православних теолога у Загребу или Сарајеву, у хрватским или бошњачким медијима, тумачи Хрватима и Бошњацима, католицима и муслиманима историју њиховог језика (како год га називали) и њихових вероисповести.
Наравно, ми смо народ и земља чуда и код нас може оно што иначе код других баш и не може!
Po broju minusa koji si dobio jasno je da na ovom forumu nemaš podršku za svoja ubeđenja. Pri tom ljudi koji ovde komentarišu i dodeljuju minuse ili pluseve po svojoj prilici imaju i znjanja i obrazovanja. Ja se samo pitam kakao vama sledbenicima Beča i Berlina nije jasno da je vaše vreme prošlo, da te ustašoidne laži više ne vrede ništa. Ovo je vreme za novu generaciju.
Брате Ловче,
Своје ловачке приче почео си хвалисаво и самоуверено, а завршаваш патетичним објашњењем зашто си уловио само пар зечјих брабоњака („време је да се лов приведе крају – цело СтСт да се у сачму претвори не би паприкаш од лудог Еузебија и дружине могло направити“).
Али нешто си научио из тог искуства, видимо: „Не знамо много ко смо и шта смо били пре Немањића“. Ово је доказ да истини не може одолети чак ни ловачка етика. И хвала ти на том сведочанству, ђе чуо и ђе не чуо.
Не знамо много, наравно (јер све време о томе малом-немногом говоримо; знали бисмо можда и више кад не би било гадаринског крда које грокће и насрће само на помен бисерја, па га није разумно ни вадити из скривница – упозорени смо на здравствене ризике од тога). Али знамо довољно. Царство Небеско је као семе горушично: „Оно је, истина, најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од сваког зеља, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим“ (а зецови под корењем његовим; наиђу понекад и пијани ловци да се помокре под њим…).
Али ко одбацује то најмање мало-велико што се зна, ко не чествује оно чему штовање припада, тај је нечестив. Ја сам Евсевије, благо-честив то јест (може и Еузебије, наравно, и то је србско – баш тако се звао Јероним Стридонски, пре монаштва).
А довољно је ово. Срби имају континуитет Православља од мене последњег данас, до Јафета првог после Ноја во времја оно. Србска прехришћанска историја била је орање и ђубрење земље руком небеског Земљеделца, припрема да прими зрно Царства Небеског, да оно у њој, доброј земљи очишћеној од трња и камења, проклија и израсте у Дрво високо србског Православља. Сваки атом тог дрвета је од те земље, преображене и узнесене изнад (хтонског) себе у Светлост истиниту, и смешане са (вас)Духом, несливено и неразделно. А сваки који одбацује то, одбацује самога себе – као сува гранчица која, будући неспособна (или одбијајући) да прими животодавне сокове из корена, дубоко разгранатог у тами хтона, сама отпада са светог дрвета. Па онда разиграни зечићи пишке и каке по њој. А змије је користе као маскирно средство, у своме лову.
Не знаш за древне србске летописе који веле да су Немањићи од Ликинија? Не знаш, или знаш али одбацујеш? Даље уназад у прошлост не можеш – док не платиш царину србским царевима римске империје (Константину Константиново…).
Ни у преисторију пре Христа – док не платиш царину Цару Небеском (Богу Божје: истину Истини, вером и исповедањем истине…). Па те тамо нећу ни ја водити (шверцовати, ко мигранта неверника).
Питао си ме који су то чојци и јунаци прехришћански да их знамо именом. Кад сам ти дао имена, ти констатујеш да су они праоци свих наших народа и народности, од којих су први Македонци и Блгари (у намери да произведеш ефекат код својих колега који нису у стању да испрате логички алгоритам даље од једног корака? или зато јер сам ниси у стању?). Али који други од братских народа и народности има концепт чојства и јунаштва и култ образа – очит духовни континуитет, то јест? Срби су једини од свих који су истовремено сачували и плотски (најстарији европски ген) и духовни континуитет од Праотаца (етос+образ+веру+календар+симболе…).
И зато сам поменуо Бога србског, јер о побожности србској је реч, и о уникалној србској верности Њему, и себи (што је ев-себија). Сви други стари православни народи и народности остали су или мање верни или сасвим неверни Њему, Цркви и себи, па имају и мање морално право од Срба да Га називају својим односно себе Његовим: Руси, млађа и хладнија србска браћа, вероломно су се одрекли миропомазаног цара и Царства; Грци су се одрекли календара=литургије, заједничког дела и постали локомотива свејереси екуменизма (+потаманили Србе, без крви али са каиновском завишћу); Блгари су се назвали туђим именом па клали Србе докле год су стизали, и такође се са етосом и образом одрекли и календара; млађани Румуни су убили Србина у себи па се такође одрекли свеправославне литургије; Арапи јерусалимске патријаршије су у унији са монофизитима; Грузини су се погрузили у русомржњу и укрофилију…
Знам да је ловцима тешко да то виде, јер мора да се гледа бинокуларно, са перцепцијом дубине (а ви нишанећи стално жмурите на једно око, па вам је и очни живац и видни кортекс закржљао; да не помињемо диплопије од оног без чега се у лов не креће).
Али, као што можеш да видиш и једним оком, има нас који то видимо. Видео је то и највидовитији Србин после Светог Саве, кад је изрекао тајинствено пророштво управо о томе: „Доћи ће време када ће сви православни народи назвати Светог Саву спасиоцем Православља“. Другим речима: Светосавље ће спасити свет – јер ће у њему Син Божји наћи сачуван остатак Вере кад дође да суди земљи (Лука 18:8).
Достојно и праведно јест.
Континуитет и симетрија види се и у стању ствари о којим говоримо овде: први јеретици хришћанства, гностици, православне Хришћане су називали, погрдно – фригијци (=Брђани) и „психици“ (записано у светог Климента Александријског, 3.век). И данас мене, православног Брђанина из србских Брда, потоњи јеретици хришћанства, екуменисти, називају „психом“ („залуђени, самообманути, искомплексирани“).
Догматика се пише на последњој страници етике. И отуда Хришћанство посредје нас – последњи запис у књизи србске етике, уписан Божјом руком. И управо и најпрво у Галилеји јазиков, где је почела Христова проповед: „Галилеа тон етхнон“, стара србска-македонска колонија – земља народа које су Јевреји звали Гоји (деца Гаје), а који су сами себе звали Едни (јер бејаху Једно и говораху једним језиком, миленијумима, и све до пре пар стотина година, до успешних ватиканско-бечких етно-инжењеринг интервенција; бивши Срби Македоније би и данас, као и онда у Галилеји, за себе рекли: „Ни есме едно“).
А Светосавље је рестаураторско дело, обнова и препис древних (избледелих и у међувремену истргнутих и фалсификованих) записа. Одбацивати оно што је било пре Немањића, то је као челомбити у земљу пред копијом Мирослављевог Јеванђеља (на којој се данас заклињу вукови пред овцама), а говорити да оригинал „не постоји“ и да су злочестиви злодуси који тврде да га има и да јесте било.
И није „нама“ „СПЦ “крива” што (наводно) не зна кад су Срби примили хришћанство“, јер Црква зна (и то стоји и у древним, пре-бечким летописима). Нама, и Богу, крива је београдска патријаршија, еминентна филијала Светског Савеза Цркава предвођена актуелним про-бечким ебискупима (уДБачким и актуелним администратором бечким, ша-бачким, загроб-спремним-ачким, пакр/б/ачким…бечки легион им је име), која се гради наивна ко бечка собарица и осмишљено лаже о томе, успешно производећи нове генерације лажљивих избечених изрода, бечких пилића и копилића, теодилеја који своје дело са ревношћу пентакосталаца називају Теодулијом.
Та организација у Име Оца и Сина и Светога Духа сведочи и народ учи да се за србску хришћанску историју пре 7. века не зна, али се зато сасвим добро зна и за бугарску, и за румунску, и за македонску, и за шиптарску, још од 1. века (мој есеј са материјалним доказима о томе: https://telegra.ph/Istinita-crkvena-praistori%D1%98a-SPC-12-19).
Безумље? Или дијаболично злоумље?
А Евсевије је залуђени злодух (демон) и опадач, легионар антицрквеног и антисрбског фронта? Важи.
Брате Еузебије,
Да одмах кажем да сам у нечему сагласан са тобом – а то је да се из прошлог лова не вратих са зецом одераним. То мора да си имао на уму, кад си рекао, али си се спотакнуо о своју озлобљеност, да сам уловио само „пар зечијх брабоњака“, не размшљајући да си тиме свој сопствени допринос дискусији описао. Јер, шта је друго и могло да се улови, или са твоје воћке убере неког другог плода, кад иза себе остављаш само изобиље наречених округлица? 😊 :))
Није ово замерка зецовима на физиолошким радњама, јер ако ништа друго, барем остављају траг по коме их је лако познати. Овде ћемо укратко да покажемо твојим читаоцима куда твој траг води.
Елем, злословиш против Патријаршије СПЦ да „лаже о томе [времену кад Срби примише хришћанство] , успешно производећи нове генерације лажљивих избечених изрода, бечких пилића и копилића…“.
При томе у посебном комаду злословља ( https://telegra.ph/Istinita-crkvena-praistori%D1%98a-SPC-12-19 ) наводиш књигу Константина Скурата „Историја Помесних Православних Цркава“ као извор лажи о времену христијанизовања Срба, Блгара и иних.
Да видимо шта каже сама књига (са сајта : „На территории современной Болгарии и на соседних с ней землях христианство начало распространяться очень рано. По преданию, хранимому Болгарской Церковью, епископская кафедра имелась в г. Одесс (нынешняя Варна), где епископом был Амплий, ученик св. апостола Павла. Церковный историк Евсевий (твој имењак!) сообщает, что во II в. уже имелись епископские кафедры в городах Дебелт и Анхиал.“
Дакле не каже Скурат „Бугари“ него територија савремене Бугарске. Слично и за остале помесне цркве, савремене државе и народе (немам времена да све овде прикажем, нити сам све успео да прочитам али јесам довољно за овај одговор). Најважније – аутор не каже народ, него сасвим прецизно и недвосмслено наводи територију.
У поглављу за Албанску Цркву каже следеће:
„Нет определенных исторических данных, когда впервые проникло христианство к албанцам. Известно лишь, что оно было утверждено на берегу Адриатического моря двумя учениками святых братьев Кирилла и Мефодия свв. Климентом и Наумом.“
Дакле, ни помена од првог века (а како ти тврдиш) да су Албанци примили Хришћанство. Напротив, крстили их ученици наших наших Светитеља.
Закључак – ниси разумео, ниси пазио кад си читао, или си пристрасно прочитао (још као последње, остаје могућност да си све пажљиво читао а да у свом тексту кривотвориш, што сам склон да одбацим као мање вероватно).
Овде би јАмери рeкли “case closed”, али није тако јер си ископао предубоку јаму следећим тврдњама.
Харангирајући против „званичног учења“ кажеш: да су превара и лаж [о времену крштења народа на Балкану] ни мање ни више него „званична наука (=учење=проповед) свејеретичке екуменске псеудоправославне мегасекте која себе зове „породица канонских Православних Цркава“.
Да се зауставимо на тренутак овде јер је ово већа „округлица“ од свих твојих грозничавих бунцања. Наиме, ти заједницу (породицу) Православних Цркава називаш псеудоправославном удругом, мегасектом!
Па има ли за тебе ико да ваља? Ова твоја речница је најнеправославнија секташка мрзост коју сам прочитао. Ово би само тзв Јеховини сведоци поздравили. Овакав отров не може проистећи из другог душевног гротла осим екстремног осећаја нарцистичке самоправедности, из самообмањујуће искључиве убеђенсти само у сопствено виђење истине.
Овде душа вапи за благим третманом зналачког лекара за душу. Треба му се под хитно обратити, само не неком мирском него оном облагодаћеном Духом Светим, па био тај сеоски парох или светогорски старац, неважно је. Важно је да у њему и на њему пребива благодат Цркве, милосрђе и љубав Господа Исуса Христа, истина и благодат Светога Духа.
Помолимо се за брата Евсевија да га Господ сачува читава, здрава, дуговечна и да га приведе познању духа, а не само слова, Истине своје, и да га избави из замки противникових, да буде своме народу на понос и својој страдалној, мученичкој православној Цркви на ползу.
Ловац
П.С. А за изворе информације о вези Ликиније – Немањићи ниси дужан (само) мени, него и осталим мученицима који ово читају, па се надам да се нећеш оглушити на овај позив да нас просветлиш.
Извињавам се, у пасусу који почиње са
„Да видимо шта каже сама књига (са сајта : …“
недостаје линк
https://azbyka.ru/otechnik/Konstantin_Skurat/istorija-pomestnyh-pravoslavnyh-tserkvej/
Брате Ловче,
Нек ти је пријатан паприкаш од тог зеца ког си уловио, можда ти укрепи умне силе (ипак сачекај до Божића, да буде благословено).
Логика ловачких прича је сасвим слична логици и наративу бајки, тј. кад се одбаци пијана некохерентност, остаје магијска суштина, не бих се бавио њом. Али ради душекористи кибицера, указаћу на истинито стање ствари. Мада, вероватно је и то сувишно јер нове здраве генерације Срба изгледа добро знају да је вама, мустрама бечким потрошеним, место на буњишту, скупа са усташама, комунистима и децом им екуменистима (видети горе коментар Улпијане).
1
Лепо је што си узео да зачиташ литературу о којој говорим. Али је штета што си функционално неписмен, па немаш никакве користи од тога. Да ниси, разумео би да се Скуратова књига зове „Историја Помесних Православних Цркава“. Односно да не говори о „народу“, „територији“, нити о историји народа или територије, него о историји помесних цркава.
У наводу о историји Албанске ПЦ нисам цитирао Скурата, како ти конфабулираш, него проф. поп Поповића, клирика СПЦ и шефа катедре Историја Хришћанске Цркве Богословског факултета у Бг (у цитираној његовој књизи, у заглављу сваке парне странице такође стоји наднаслов, капиталним словима: ИСТОРИЈА ПОМЕСНИХ ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА, помоћ управо за функционално неписмене, да забуне не буде). Он у поглављу о историји СПЦ не помиње апсолутно ништа пре 5. века. Али зато у поглављу о историји АПЦ говори како су „корени Хришћанства на тлу данашње Албаније веома стари и досежу у апостолско време“ и наводи да је „једно од најстаријих епископских седишта Драч“. Тј, приписује србски Драч Шћиптарима. Само из неког разлога не каже да су они тамо дошли 1000 година после Апостола (као што за Србе наглашава да су дошли 6-7 векова после Апостола).
Западни историчари, мало вреднији и педантнији (и мало боље плаћени) од (шатро)православних стипендиста ССЦ, трагом (шатро)православних професора иду мало даље и изводе логичне закључке: http://home.olemiss.edu/~mldyer/balk/article2.html .
Кад знамо да је први епископ шиптарског Драча био свештеномученик Астије (1. век), и кад знамо да је он био Илир (видети званичну историју АПЦ), шта нам то говори „породица канонских Православних Цркава“ и поп Поповић – осим да су Шиптари Илири. То значи и сви славни (и злославни) илирски епископи у историји Цркве.
А све то из другог плућног крила потврђује и „Света Црква Његове Светости“ Папе Јована Павла Другог (међу наводницима је цитиран Патријарх Павле, из његове Посланице дотичном 1993.): https://www.vatican.va/content/john-paul-ii/en/speeches/1988/may/documents/hf_jp-ii_spe_19880506_pellegrini-albanesi.html .
Тако да case није closed, него тек отворен – пијани, гонили сте зецове а истерали чопор вукова, у овчјим кожусима. А уловио си и одрао трофејног зеца којег ниси намеравао – једног од оних (о) којим је говорио Ава Јустин кад је архијереје САС-а СПЦ упитао: „Преосвећени Оци, зашто смо постали зечји род?“.
А ја свечано обећавам: ако вас ове нове генерације освешћених Србчића не свежу на буњишту и словом истине не ишћерају легион из вас, а септичким моткама вукове из овчјих костима и из стада, ја ћу вас један гонити до Страшног Суда, све по списку. Зато, боље баци пушку и држи гаће.
2
Комплетна „породица канонских Православних Цркава“ је органска чланица Светског Савеза Цркава („…опште сазнање Православне цркве да иста представља органски део ССЦ“, Гласник СПЦ, бр.8, август 1968, страна 168).
ССЦ је, речима Аве Јустина, „јеретичко удружење које се састоји од 263 јереси“ (данас 352). И свака од тих „263 (352&counting) јереси је духовна смрт“ – укључујући све понаособ помесне православне цркве (Ава Јустин не каже: СПЦ, него београдска патријаршија – тако и Евсевије).
О учлањењу београдске патријаршије у сабориште јереси Ава виче: „Авај, невиђеног издајства! Одбацујемо православну Богочовечанску веру, ту органску везу са Богочовеком Господом Христом и Његовим пречистим Телом – Православном Црквом Светих Апостола и Отаца и Васељенских Сабора…напустили смо апостолски пут Светих Отаца“.
Да саберемо 2 и 2 и 2.
Све помесне православне цркве саме су себе уписале у савез јереси, и исповедиле да су органски део тога новог црквеног тела (Ава Јустин: „новог црквеног ‘организма’, нове Цркве над црквама“).
Тиме су се одсекле од Тела Христовог (Ава Јустин: „одбациле органску везу са Њим и са Црквом“). Они који се (само)одсецају од Тела Христовог традиционално се називају секта. Пошто је „породица канонских православних цркава“ прилично бројна (пар стотина милиона), достојна је имена мегасекта.
Пошто официјелно носе име православних, а у духовној суштини су јерес, једна од 263 тј. 352 (духовних смрти), и органски уд јеретичког тела (каже Ава Јустин, не Евсевије), достојно је назвати их псеудоправославним.
И ето дијагнозе, и вечног аманета, које нам је о томе оставио Доктор Ава Јустин Поповић.
А твоје експердске дијагнозе („најнеправославнија секташка мрзост“, „отров“…) овде се заправо односе на Доктора кога ја само цитирам. Па си одсад крив и њему.
3
Изворе информација о вези Ликиније – Немањићи, које сам „остао дужан“, само ћу таксативно побројати. И нека свако одабере да ли ће их прихватити, као део свештеног Предања србске Цркве, или ће их одбацити као „фалсификат и подметачину залуђених протоавтохтониста“ (из 14-15. века).
Али нека пре тога зна: ко одбацује Предање Цркве, протестант је, и одбациће њега Бог.
Карловачки родослов (да је Ликиније био Србин), Пајсијев родослов (исто + да је његов потомак Бела Урош а од њега Немања), Константинов родослов (исто), Врхобрезнички родослов (исто), Руварчев родослов (исто), Пивски летопис (да је Ликиније био Србин, а његов потомак Бела Урош), Хиландарски летопис (да је Бела Урош потомак Ликинијев) и Обшти лист Патријаршије пећке (да је Захумље отечество Ликинијево, и да је лоза која је водила од два његова сина дала Немању). И има још.
„На устима два или три сведока утврђује се свака реч“. Овде их имамо 8.
До скорог виђења, Ловче, на Страшном Суду.
Брате-разбрате Еузебије,
За ово што мене прибројаваш „мустрама бечким потрошеним, [којима је] место на буњишту, скупа са усташама, комунистима и децом им екуменистима“, да је среће, следовала би ти епитимија, да свој зечји језик сваки пут задржиш за зубима (које само купус могу да гризу), барем пола сата пре него прозлословиш пискутавим гласићем зеца секташа. Па онда да се покајеш, јер јасно ти је – непокајаном плата ти неће бити ускраћена кад будеш морао дати одговор за сваку изговорену реч.
Него да идемо даље. И так, појехали. Прво о зецу –, ова зечја метонимија (што би требало да је термин правилни) се показује згодна да сажме твоју онтолошку позицију описану по народски у изразу „наљутио се као зец на шуму“.
Тако и ти, прогласио си 200+ милиона православних за мегасекту, а ти једини исправни наспрам свих њих шепуриш се својим кусастим репићем умишљеног суперзилота зецо-праведника. Ех само кад би ревност твоја била по памети, помрчину твојих замршениих ганглија би просветлила идеја да ћеш као такав нај-ултра-супер-екстра праведник бити сасвим усамљен у царству духова које си припремио сам за себе.
Знам да ти ово не иде од руке, али заустави своје злословље за трен, напрегни и ту седму генглију па замисли, ти сам у рајјском насељу а наспрам тебе стотине милиона душа савременика мегасекташа (да не коментаришемо свете из прошлости чије недостатке ниси успео да санкционишеш) у огњу пакленом јер се по твојем аршину испоставише псеудоправославни! Ето твоје зечје есхатологије.
Него да се вратимо на терен где сам великодушно проценио као малу вероватноћу да си кривотворио наводе из књиге Конст. Скурата. Погрешио сам, јер се испоставило да јеси кривотворио, лажно приказао и још се послужио посредником „попом“ Поповићем.
Кажеш да је „поп“ верни следбеник Скуратова, кад оно Рус не помиње први век као време крштења Албанаца. Могуће да је тако код Поповића, али како је он онда „верни“ следбеник руског аутора? Пао си овде како из етике тако и из писмености. Међутим, уместо да се покријеш ушима (у зеца су оне повелике) ти наводиш да се књига и поглавља зову „Историја албанске/бугарске/…цркве“ дакле, хоћеш да кажеш, не пише у тексту то што пише него што Еузебије хоће да прочитамо у поднасловима. Мораћеш више да се потрудиш следећи пут.
Није ми пријатно а ни занимљиво да те резилим поводом кривотвореног навођења и тумачења текста као и неоснованих оптужби да у РПЦ и СПЦ намећу лажну историју хришћанства, јер одвећ су провидни твоји аргументи, па ћу овде престати на ову тему.
Што се тиче твог „доказног материјала“ о вези Ликиније-Немањићи, потпуно си омануо. Коме је до тога да се увери, нека погледа следећи „извор“ из кога очигледно и ти црпиш своја уверења:
https://srbski.weebly.com/srbi-svi-i-svuda/likinije-srbski-car-rodonacelnik-loze-nemanjica
Ово је горе од кривотвореног јер је уз то и неозбиљно.
Рекох прошли пут, показаћу (за мучене читаоце, ако још има таквих) куда воде трагови твојих злоумишљаја. Иду до пећине лажног и доказима празног, и према томе штетног за наше непријатеље берићетног, таламбасања о српској историји.
Али то није најгоре, трагови воде даље и падају у оно што је много већа несрећа — пећина и бездна провалија твоје самообмане а која се показује у екстремности твоје умишљене самоправедности. За тебе сви су секташи, грешници, псевдоправославци, само сам ЈА Еузебије праведник истинољубац и истинословац. За мене (Еуз.) нема авторитета, нема патријарха, нема епископа, нема свештеника. Ја сам сам себи патријарх и духовник. И нећу ништа да имам са вама, са 200+ милиона псевда, и са вашим мегасекташким управљачким центрима. Ви сте једна злошума, само сам је зец праведни…Плави зец…Једини на свету.
А да не умислиш да профил чак сличан твом није још виђен, ево онога кога сотвори машта истинског песника. Да те развеселе стихови Д.Радовића, и да не побегнеш на крај света него да се вратиш у своју шуму.
…
Три сам земље прелазио, и три горе прегазио,
и три мора препловио –док га нисам уловио.
Плавог зеца,чудног зеца,
јединог на свету!
Овај зец зна да свира,
овај зец зна да плете,
овај зец ручак кува,
овај зец кућу мете.
Овај зец плести уме,
овај зец жети уме,
овај зец шити, пити,
и француски говорити
– све разуме!
Плави зец, чудни зец,
једини на свету!
Ја га хтедох вама дати
да вас мије, да вам шије,
да вам кроји, да вам броји,
да вам плете, да вам мете,
да вам кува, да вас чува,
да вам пева, слике шара
и француски разговара.
Плави зец, чудни зец,
једини на свету!
Ставих зеца у торбак
па пожурим својој кући.
Ал’ кад бисмо испред куће
стаде зечић да шапуће:
– Пусти ме, ловче, храбри ловче,
да очешљам косу, да умијем лице,
да исечем нокте, да исправим стас,
да удесим глас. Нек’ виде деца
плавог зеца, чудног зеца,
јединог на свету!
Пустих зеца из торбака
ал’ се зец не очешља,
ал’ се зец не уми,
нит’ исече нокте, нит’ исправи стас,
нит’ дотера глас.
Већ побеже, ој несрећо,
на крај света, ој невољо!
Плави зец, чудни зец,
једини на свету!