И даље се декларације свих роба које се производе у Србији исписују хрватском латиницом – исписују се службеним писмом суседне Хрватске

Фото: Фејсбук

НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Предмет: Исписивање декларација роба произведених у Србији хрватском латиницом (службеним писмом нама суседне државе Хрватске)

Већ годинама се залажемо за стриктну и потпуну примену члана 10. Устава Републике Србије према коме „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо” (став 1.), док се „Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.” (став 2. поменутог члана Устава).

Драго нам је што је министар културе при откупу књига за јавне библиотеке издања 2024. године спровео откуп само књига које су штампане на српској ћирилици. Надамо се да ће тако поступити и при откупу књига штампаних током 2025. године, јер је то у складу са принципом наменског трошења буџетских средстава.

Приговори неких издавача да је то „затварање у ћирилицу” и политика да „не треба да читамо ништа на латиници”, је велика манипулација и замена теза. Једноставно, министарство културе има сваке године одређена и ограничена средства (обично за откуп око 2.500 наслова) и законску обавезу да приоритет да откупу књига штампаних српском ћирилицом.

Нико не спречава издаваче, који књиге штампају на хрватској латиници, да свакој библиотеци у Србији поклоне по један примерак сваке књиге коју одштампају на хрватској латиници и да то сматрају својих добровољним прилогом и поклоном.

Нико не спречава издаваче, који књиге штампају на хрватској латиници да их пласирају у Хрватској и тамо остваре профит. Но, њихове књиге немају прођу у Хрватској, јер тамо није довољно да су штампане на хрватској латиници, већ морају бити и на хрватском језику.

Избор издавача је да ли ће књиге штампати на српској ћирилици или хрватској латиници или на неком страном језику. Кад тај избор врше они се, вероватно, руководе тржишним принципом, а не жељом за привилегованим положајем код државе Србије. Сигурни смо да издавачи знају чињеницу да хрватска латиница није средство којим се Србија и Срби могу представити свету, већ се то мора радити не енглеском језику или на језику и писму државе у коју се књиге намеравају извозити. А требало би да знају колико је српска ћирилица битна за очување српског националног идентитета и српске културе, о чему Србија мора водити рачуна. Неспорна је чињеница да, поред Српске православне цркве и православља, ћирилица представља изузетно важан елеменат очувања националног идентитета Срба у суседним државама (Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Македонији) – ћирилица и православље су брана њиховој асимилацији у друге народе. И Србија је дужна да помогне Србима у другим државама да слободно могу да користе своју, српску ћирилицу и свој српски језик. Не знамо колико се од укупног издања књига штампаних у Србији хрватском латиницом извезе у Хрватску, Федерацију Босне и Херцеговине и Црну Гору и колики приход се остварује на тим тржиштима. Мислимо да би било коректно да издавачи то саопште српској јавности, па да се види њихово пословање на подручјима држава латиничног писма. Ако издавачи такве податке крију од јавности основано је питање да ли они протежирају хрватску латиницу, јер је таква језичка политика сагласна њиховим политичким амбицијама које спроводе. Конкретно, да ли такви издавачи желе да изврше Латиничење Срба и Србије и укину уставну одредбу о ћирилици као једином службеном писму српског језика. Таква језичка политика (Латиничење Срба и Србије) супротна је Уставу Србије и званичној језичкој политици у Србији.

Обрадовали смо се када је крајем 2024. године Влада Републике Србије донела Уредбу о начину употребе и набавке двоазбучних, ћириличко-латиничких тастатура, којом се доприноси ефикасној и одрживој примени свих одредаба Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма. Од почетка 2025. године приликом куповине нове ИТ опреме за државне органе (републичке, покрајинске, градова и општина) набављене тастатуре морају имати ознаке два алфабета: српске ћирилице и опште латинице (основни латински алфабет са 26 слова). Значи за потребе државне управе не би се више куповале тастатуре са хрватском латиницом коју одликују дијакритички знаци (квачице изнад латиничних слова које мењају њихову гласовну вредност и то за слова: č, š, ž, ć, đ), већ тастатуре са уписаним ћириличким и опште латиничким словима. Овакве тастатуре визуелно олакшавају куцање на српској ћирилици као службеном писму државне управе и енглеском језику, који је језик међународне комуникације.

Предлажемо да надлежни органи Владе Републике Србије изврше контролу набавки и провере да ли је у 2025. години било куповина тастатура са хрватском латиницом, што је супротно поменутој Уредби о начину употребе и набавке двоазбучних, ћириличко-латиничких тастатура. У случају кршења прописа нека наложе одговарајуће санкције органу који је прекршилац и одговорном лицу.

Нажалост прошло је ево већ две деценије од доношења Устава Републике Србије (2006), а Закон о службеној употреби језика и писама није усклађен са тим уставом. И не само то, већ се све време крше и постојећи прописи. И даље се декларације свих роба које се производе у Србији исписују хрватском латиницом – исписују се службеним писмом суседне Хрватске. Према члану 12. важећег Устава Републике Хрватске „U Republici Hrvatskoj u službenoj je uporabi hrvatski jezik i latinično pismo”.

За тврдњу да се декларације свих роба које се производе у Србији исписују хрватском латиницом не прилажемо никакве доказе, јер су они доступни свима у свим продавницама сваке врсте роба широм Србије.

Напомињемо, као веома важно, да је прошло скоро 15 година од како је Александар Вучић, садашњи председник Србије, неприкосновени владар Србије. Сагласно таквој позицији његова одговорност за неспровођење уставне одредбе о ћирилици као једином службеном писму српског језика је највећа.

Интересантна је оцена Александра Вучића коју је дао професор Мило Ломпар, па је овде наводимо. „Да у предлогу о саображавању дејстава националне и грађанске опозиције као продуктивном начину демократске борбе против Вучић-Брнабић режима има истине открива сама природа тог режима. Као режим симулакрума, он се на критике упућена са једног пола политичког спектра, било грађанског било националног, лако премешта на други пол: оптужимо ли га за мањак демократских садржаја, он то правда вишком националне бриге; оптужен за националну издају, он се брани позивањем на грађанске вредности друштва. Отуд је неопходно да буде доведен у питање са обе стране реалне политичке ситуације. Но, овакав предлог има дубинско субверзивно дејство. Јер, он не погађа само политичку стварност, што је у предњем плану његове агенде, већ и дубље засаде општег мишљења које извире из нестабилне културне ситуације. Она је, пак, плод дугог трајања.”[1]

Ставови Мила Ломпара о политици Александра Вучића и друштвеној, политичкој и културној ситуацији у Србији могу се видети на сајту milolompar.com/barometar-evroboljsevici (1-9). Примаоцима овог дописа препоручујемо да их пажљиво прочитају. Исписивање декларација роба произведених у Србији хрватском латиницом показује да је Мило Ломпар у праву што се тиче Александра Вучића и политике Српске напредне странке.

Садашња власт и Александар Вучић, председник Србије, дужни су да се јавно изјасне по питању исписивања декларација роба произведених у Србији хрватском латиницом (службеним писмом нама суседне државе Хрватске). Дужни су да се изјасне и о статусу аутономне покрајине Косово и Метохији и саопште шта су у протеклој деценији урадили на очувању суверенитета Србије на подручју те јужне покрајине. Садашња власт мора поднети извештај и шта је у протеклих 10 година урадила ради учвршћивања веза Србије и Републике Српске, затим по питању права Срба на статус конститутивног народа у Црној Гори, а шта по питању заштите националних права Срба у Словенији, Хрватској, Федерацији Босне и Херцеговине и Северној Македонији. Али, Александар Вучић и садашња власт морају се изјаснити и о томе зашто је Србија по нивоу корупције трећа од свих земаља Европе.

О питањима наведеним у претходном пасусу морају се изјаснити и све политичке партије које су сада у опозицији.

***

Сматрамо да декларације роба произведених у Србији треба да се исписују само српском ћирилицом (оне које се извозе и на писму земље у коју се извозе). Зато под хитно треба донети нови Закон о службеној употреби језика и писама, јер садашњи није усклађен са Уставом Републике Србије.

Овај наш апел достављамо и Српској православној цркви, најзначајнијим опозиционим партијама, као и научним и културним институцијама и неким родољубивим удружењима.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Да би се спровела уставна одредба о ћирилици као службеном писму српског језика потребно је спровести следеће мере:

1) Потребно по хитном поступку донети нови Закон о службеној употреби језика и писама којим би се спровела уставна одредба о ћирилици као једином службеном писму српског језика. У свакој држави писмо је државно знамење, исто као и грб и застава. Тим законом прописати да целокупна државна управа све своје пословање обавља само ћирилицом (записи у базе података, писана комуникација што укључује и поруке мобилним телефоном, комуникација е-поштом, штампање докумената …), а само у локалним заједницама, у којима учешће неке националне мањине чини више од 15% становништва, и писмом и језиком те националне мањине.

2) Новим Законом о службеној употреби језика и писама уредити службену употребу енглеског језика. Тако би се употребом ћирилице (српског језика) и енглеског алфабета (енглеског језика) задовољиле потребе грађана унутар Србије (ћирилица и српски језик) и све њихове потребе у комуникацији са свим другим државама на свим континентима света (енглески алфабет и енглески језик).

3) Казне за кршење одредби Закона о службеној употреби језика и писама, међу којима и оних о службеној употреби ћирилице, треба да буду обавезне и да се брзо извршавају, као на пример оне за непрописно паркирање које се наплаћују у року од осам дана. Добра казнена политика спречила би већину факултета на универзитетима Србије да, супротно уставној одредби о ћирилици као једином службеном писму српског језика, студентске уџбенике штампају на хрватској латиници.

4)Треба донети Закон о транслитерацији као што је то урадила Бугарска (чланица Европске уније) којим би се утврдила обавеза примене система директне транслитерације српске ћирилице у енглески језик (уз могућност примене и у другим латиничним језицима). Услов за доношење овог закона је израда система директне транслитерације српске ћирилице у енглески језик. Овај закон је нужан за достојанствено представљање Срба у светској писаној култури, као и на савременој светској јавној сцени.

5) Да се кроз школство и образовање обнови национална свест Срба да је ћирилица једино њихово писмо тако што би им се истинито презентовала историја српске писане културе. Хрватска латиница је у Србији и међу Србима у масовној употреби тек после 1945. године и доласка комуниста на власт, односно после Новосадског договора из 1954. Та латиница је туђе писмо и по међународном праву и уставу Хрватске она је писмо Хрвата и писмо хрватске националне мањине у Србији.

Доношењем новог Закона о службеној употреби језика и писма створили би се услови да у целокупној државној управи ћирилица буде једино службено писмо српског језика, односно да се из државне управе избаци хрватска латиница и тако одбрани суверенитет наше државне управе.

Створили би се и услови да се обнови национална свест код већине Срба и да они у својој личној комуникацији употребљавају само своју српску ћирилицу, а у међународној комуникацији енглески језик, разуме се, ако га знају.

Разуме се да остају сва права свим националним мањинама на употребу њихових језика и писама у државној управи у складу са међународним правом и праксом Европске уније.

На Дан државности Србије, 15. фебруара 2026.

Ђорђе Ј. Јањатовић[2]
Нови Сад                                                                                                 

ДОСТАВЉЕНО:

• Српској православној цркви
• САНУ
• Матици српској
• Покрет обнове Краљевине Србије
• Новој демократској странци Србије
• Странци слободе и правде
• Демократској странци

[1] https://milolompar.com/barometar-evroboljsevizma-1/

[2] Ђорђе Ј. Јањатовћ је био члан удружења „Ћирилица” из Новог Сада од 15. јуна 2001. до краја 2010. године. У удружењу је од 12. фебруара 2005. до краја 2010. године био председник Одбора за службену и јавну употребу српске ћирилице. После је био сарадник у удружењима „Ћирилица“ и „Српска ћирилица“, оба из Београда. Почев од 2001. у јавности се залаже да ћирилица буде једино службено писмо српског језика. О својој борби за ћирилицу објавио је четири књиге: Борба за ћирилицу (Нови Сад, 2011), Борба за ћирилицу: наставак (Нови Сад, 2016), Борба за ћирилицу: најважнији циљ језичке политике у Срба (Нови Сад, 2021) и Struggle for the Cyrillic 2001-2021. (Нови Сад, 2023). Књиге се могу преузети са сајта https://www.struggleforthecyrillic.com

Categories: Гостинска соба

Tags: Ђорђе Ј. Јањатовић, декларације, српски језик, ћирилица