И даље се декларације свих роба које се производе у Србији исписују хрватском латиницом – исписују се службеним писмом суседне Хрватске
ћирилица
Љубиша В. Јовановић: Грешка у словима
Ако неко не користи слова српске азбуке неверодостојно је да каже како припада српском језику и култури. Звучи као – самообмана, грешка у размишљању, рупа у знању и образовању
Дурбин.рс, први ћирилички претраживач на српском језику
На Дурбину пописано више од 36.000 страница са преко 5.000 ћириличких сајтова на „rs“ и „срб“ доменима
Драгољуб Петровић (†2024): „Службена” и „јавна” употреба језика
Првим законом после успостављања НДХ усташки законодавац је забранио ћирилицу у јавној и у приватној употреби и то им образлагао у Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцима
Рада Стијовић: Свако од нас има обавезу да чува ћирилицу
Судбина ћирилице у највећој мери зависи од државе. Несумњиво зависи и од појединих институција, издавачких кућа и медија – наравно, зависи и од сваког појединца
Злата Бојовић: Ћирилица је део наше духовне биографије
Током више од четири века постојао је, дакле, у Дубровнику писар српскога језика (или писар српскијех слова), а много пута то је био понеки од дубровачких писаца, рекла академик Бојовић
Север КиМ: Уз помоћ полиције тзв. Косова уклањају се табле на ћирилици – прво албански па латиница
Радници у означеним жутим оделима скидају табле са именима места на којима су до сада имена места била исписана ћирилицом, а потом и латиницом на српском језику
Далибор Шкорић: Српски издавачи, српско писмо и европска култура
Од 15 најбољих књига по мишљењу критичара са овогодишњег Ниновог конкурса само је једна штампана ћирилицом – „Кров на две воде“ Далибора Шкорића
Слободан Антонић: Успон и пад Вукове ћирилице
Капитална књига Синише Стефановића је од изузетне важности за српску културу. Она даје историјски преглед културних борби око ћирилице, као и државне културне политике у последњих два века
Бранислав Брборић: Фонолошка графија и Вукова (орто)графија – размишљања о реформи и ћирилице и латинице
(Орто)графијском хомогенизацијом имали бисмо несумњиво повољније услове за језичко заједништво, које не би било језички унитаризам, писао Брборић 1987. године
Универзитет Црне Горе: Ћириличке табле на свим јединицама у најкраћем року
Српски национални савјет Црне Горе наставиће своју активност и према свим другим државним институцијама које су из нехата или намере изоставили у својим називима ћириличко писмо које је Уставом равноправно
Драгољуб Збиљић: Ћирилица српска – давно изгубила оба родитеља
Срамотно је што су у данашњој „независној Србији” положај и стварно стање српске ћирилице чак гори него у југословенској комунистичкој Србији
Епископ далматински Никодим: У Хрватској ништа ново – сметају и ћирилички натписи на гробљу
Интересује ме из ког разлога поштованом директору комуналнога предузећа у у Општини Врси код Задра сметају мртви Срби. Можда му сметају живи, па преко мртвих покушава да се обрачуна и са њима
Милован Урван: Како Миломир Марић вечера интелектуалце
Марић као „баба вјештица” из „Горског вијенца” анестезира наше интелектуалне прваке
Жељко Филиповић (1946-2023): Искорењивање ћирилице пољупцима
Удружење „Чувари ћирилице“ саопштило да је умро њихов оснивач и дугогодишњи члан Жељко Филиповић, заставник у пензији
Епископ Фотије: Да ли је ово крај Косовскога боја
Да ли је ово крај / Косовског боја, / неславан, / у понижењу, у тајности, / у шапату, у обмани, / е Косово, судилиште Срба, / а издаја / – ћирилицом написана
Рада Стијовић: Кулин бан је писао ћирилицом
Ова прича о тзв. босанчици не може да се односи на Кулинову повељу из још једног разлога – повеља није писана брзописним типом ћирилице већ уставном ћирилицом, којом су писали и православни Срби у Србији и ван ње
Саво Штрбац: После брисања ћирилице у Вуковару, у Хрватској ушао у употребу евро са ликом Србина Николе Тесле
Ко год је пратио збивања у Вуковару у последњих десетак година, ова „историјска одлука” о брисању ћирилице га није изненадила, па тако ни мене
Горан Комар: Књига о древним сведоцима постојања
На српском катастарском и гробаљском земљишту лежи највећи део ових споменика. Дакле, у портама српских цркава и манастира. Уколико наша црква донесе одлуку о заштити стећака, највећи део тог осебујног наслеђа ће бити сачуван
Рајко Буквић: Како сам, и да ли сам, одбранио ћирилицу (хронологија једног „случаја”)
Немам посебне илузије да сам одбранио ћирилицу. Вероватније је да је „програмски одбор” Конференције проценио да је бесмислено натезати се с тамо неким чудаком
Родољуб Лазић: Ћирилица као тест или Наше родољубље велики привид
Србија игра лоше и сви се нервирамо и секирамо због тога, како и приличи врлим патриотама. И наравно, коментаришемо то где год стигнемо. Али, углавном latinicom
Универзитет Црне Горе одустао од захтева да Слађан Горчин Благојевић свој рад пребаци са ћирилице на латиницу
Пред очима су ми стално била два лика: професора Југослава Благојевића, који је у Даниловграду први, сам против свих, стао и одбранио ћирилицу, и лик почившег песника Ранка Јововића, истакао књижевник
Весна Башић: Словни пчелињак Мирјане Мадоуш
Боготражитељска уметност Мире Маодуш, води нас кроз црквенословенску, односно српску и руску ћирилометодијевску традицију. Ово словно путовање је и појање, као одјек несебичне љубави у Светој Тројици
Радован Пилиповић: Нека српска исходишта хрватске културе (гусле, ћирилица et cetera)
Код учених римокатоличких писаца XVII и прве половине XVIII века важан је податак да су своја богословска дела објављивали ћирилицом и да су свој језик идентификовали као словински, илирички, али често и као српски
Александар Вучић најавио још по сто евра младима пре Видовдана
Ово је начин да помогнемо младим људима. Ово је добра порука, могу да рачунају на најмање од по сто евра. Неће бити пре избора, навео председник Србије
Никола Самарџић: И не потписујем се више ћирилицом, нико нормалан то не разуме
Ја се и не потписујем више ћирилицом! То више не постоји – једна је од изјава редовног професора одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду
Јордан Живановић: Некад ћирилица, данас латиница
Американци су нас упамтили као народ с ћириличним писмом, а Хрвате с латиничним. А ми то не поштујемо
Уставни суд Републике Српске: Законом о ћирилици повређени витални интереси Хрвата и Бошњака
Законом се фаворизује употреба ћириличног у односу на латинично писмо, што Уставни суд РС види као спорно
Србима у Вуковару поново оспорено право на ћирилицу
Градско веће већином гласова одлучило да се у Вуковару још нису стекли услови за примену проширених права припадницима српске мањине, који подразумева јавну употребу ћирилице
Рада Стијовић: Слово о језику – по Пе-еС-у
Посебан проблем представља писање страних скраћеница. То је могуће чинити изворном латиницом или преобликовано, нашом ћирилицом. У неким случајевима страни модел не омогућава пресловљавање на ћирилицу
Сајт црногорског парламента од сада и на ћирилици
Из црногорске скупштине су истакли да је парламент недавно представио нови сајт, са значајним бројем нових садржаја
Љиљана Бегенишић: Граматика српског за осми разред највећи политички проблем Хрватима
Сви су се послужили са шведског стола на коме је био сервиран српски језик, рекао је лингвиста Слободан Реметић
Милан Ружич: Кто и зачем говорит о смерти кириллицы
Соответственно возникает вопрос, а как быть с Конституцией Сербии, в которой ясно написано, что кириллица – единственная служебная письменность, если эта Конституция не сопровождается другими актами
Милан Ружић: Ко и због чега заговара упокојење ћирилице
Поставља се питање шта значи Устав Републике Србије у којем јасно пише да је ћирилица једино службено писмо, ако тај устав не прате други законски акти
Василије Клефтакис: Србија, латиница и „латиница“ (2009)
Питање очувања, оздрављења и ширења ћирилице у Србији на рачун гајевице није језикословно, него политичко, а и питање од прворазредног националног значаја