Марић као „баба вјештица” из „Горског вијенца” анестезира наше интелектуалне прваке
Миломир Марић (Извор: Фејсбук)
Никада српски интелектуалци нијесу били безначајнији. Толико ућуткани и деградирани у јавном животу да им који минут пажње у емисији Ћирилица са старим лисцем дјелује као инфузија.
Но, интелектуалци су увијек близу неког сљепила. Наступајући код овог презрелог шоу мага никако не примијете како уз медијску инфузију Марић сипа анестезију кап-по-кап. Марић као „баба вјештица” из „Горског вијенца” анестезира наше интелектуалне прваке.
Емисија „Ћирилица“ на ТВ Хепи (Извор: Снимак екрана)
Марић преферира само велике нарације, приче од највећег националног значаја. Непогрешиво зна да сома треба ловити на велики мамац. Потом, кад сомови загризу удицу, свака тема постаје веома мала, малецна; сведена на мрежу тривијалности, бесмисленог ћаскања. Марић све то залије на крају емисије чашицом вина. Након програма сједи задовољан и подригује. Интелектуалци одлазе кући без питања да и Ћирилица није, можда, само још један ријалити формат, разумије се, за пробране учеснике.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Колико год вриштали са разних адреса, србофобичних и оних којима је водиља родољубље, „ћирилица“ је у времену данашњем једина медијски праћенија емисија у којој и српски родољуби, мислећи људи могу прозборити коју и послати поруке о многим итекако важним темама. Једина.
На другој страни истина јесте да је понашање Марића у сталном скретању за српство важних тема ка једној ријалитизацији и банализацији недопустивио. Чак нисам сигуран да ли то ради по директиви, оних који раде на лоботомији нације и у сврху лоботомисања нације поруке мислећих српских родољуба могу бити сметњом или је једноставно заробљем у самољубљу и таштини и упире се увијек бити у центру пажње.
Но исто тако бројни мислећи српски родољуби се припреме за те Марићеве „диверзије“, елегантно га „отресу“ и кроз емисију успијевају послати поруке које су наканили.
М. Марић?
Чудо (не)виђено, као и његова ученица Ј. Јеремић.
То је човек (велико је питање како толико неко може да буде љубитељ самога себе и нарцис) који се усавршио у томе да сваку озбиљну националну тему исмеје, обесмисли, изигра и сведе на смејурију. и ништавило.
Постоји његова парњакиња у женском роду (коју је он упутио у „ријалити водитељство“ — Ј. Јеремић) којој треба најмање три дебела јастука да стави под задњицу (Марић је тај исти свој проблем низине решио подизањем стола и столице).
И Марић и Јеремићева воде свој „програм“ тако што поставе питање позваном госту, он почне да излаже, они га онда прекину и сами наставе да одговарају на своје питање јер мисле да нико нема прави одговор на постављено питање осим њих, па они морају, као водитељи, да га дају.
И једно и друго их гледам шта раде, јер је то њихов шоу блесавштине, нарцисоидности, простоте и примитивизма у непрофесионалном водитељству, какво више не можеш нигде видети. То како они воде разговор толико је блесаво да буде интересантно, јер то тако нико други не ради. Зато су они доста гледани. Паметни разговори и културни никада немају много гледалаца — слушалаца.
Марићева ученица у водитељству Ј. Јеремић у нечему је ипак превазишла свог учитеља: она је своје водитељство схватила за често понављање истицања њеног гледишта и сопствене похвале свог „вредног и поштеног карактера“.