Ја се и не потписујем више ћирилицом! То више не постоји – једна је од изјава редовног професора одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду
Никола Самарџић (Извор: Снимак екрана/Искра)
Историчар Никола Самарџић одавно је познат по својим аутошовинистичким изјавама које се тичу самих стубова српског националног идентитета. Најчешће теме његових ревизионистичких егзибиција јесу Косово и Метохија, тачније признање Косова као независне државе, затим Српска православна црква и њене владике, а онда и Јасеновац.
Слушајући изјаве Самарџића, лако ћете увидети да то није само безазлено мишљење једног човека који је добио прилику да се изјашњава у јавном простору, већ ревизионистичка пропаганда редовног професора одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Један од оних који воде хајку против Милоша Ковића, што је, ако се у обзир узму изјаве које можете видети у приложеном видеу, сасвим очекивано с обзиром на то да је Милош Ковић један од ретких историчара са великим утицајем на јавност који се залаже за борбу против ревизиониста.
Ја се и не потписујем више ћирилицом, јер то нико нормалан не разуме! То више не постоји – једна је од изјава професора БУ Николе Самарџића из видеа у прилогу.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Потпуно се слажем, нико нормалан то не разуме и нико нормалан то и не може да разуме.
Presuda za svo zlo bice ti potpisana cirilicom uz kaznu koja ti sledi. Zivim u engleskom govornom podrucju I sva documenta potpisujem cirilicom.
Самарџић ме је насмејао.
Повреда права употребе језика и писма
Члан 129.
Ко супротно прописима о употреби језика и писма народа или припадника мањинских националних и етничких заједница који живе у Србији ускрати или ограничи грађанину да при остваривању својих права или при обраћању органима или организацијама употреби језик или писмо којим се служи,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
*Службени гласник РС, број 72/2009
Видети https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2005/85/6/reg
Дотичног господина је релативно лако довести к познанију права у неколико корака:
1. Пошто дотични пише само латиницом заинтересоване колеге а могу и представници заинтересоване јавности за почетак да му у регуларном судском поступку оспоре законитост предавања (предавања на државном факултету морају бити на српском језику и ћириличном писму), законитост других његових службених обраћања институцијама система, …
2. Када господин добије решење суда да су му предавања, уџбеници и друга писмена незаконити релативно је лако господина отпустити па нека ради негде другде и нека тамо промовише своје погледе. Ах да. Пре тога ће мало да одседи у бајбокани због кршења члана 129 Кривичног законика Републике Србије.
Лагана вежба за иоле писменог правника који има петљу да изгради своју каријеру на наведеном случају. А не мора ни правник али је згодно да то буде неко са формалним правним образовањем.
Ако се хоће може се дотичном господину стати на пут. Досада нико није покушао јер се шири фама да је дотични од Бога и Вучића и Све те Ане (Брнабић) дат.
А није.
Зато на посао господо школовани, да простите српска патриотска елито.
Дошли сте до тога да вам српски сељаци дају подуке.
Покажите да имате ону мушку ствар а и да је мозак крупнији од зрна лешника.
Nikola Samardžić je rođen 1961 godine.
U to vreme je GROZNI iz K(umrovca) , već od 1948/49 ,
sve ključne fabrike iz Srbije, razmontirao i preselio u
dve KATOLIČKE , „bratske“ republike, jer od 48-me , pa nadalje , prodavana je PRIČA , Rusi dolaze .
60-tak godina kasnije, eto opet Rusa , samo ovaj put
Ukrajincima .
Kao i u Srbiji , tako i u Ukrajini sve fabrike , uništiše , i u tom trenutku rađa se Nikola Samardžić.
Odgojen na B(ratstvu) i NE(jedinstvu) , isključivo u
SRPSKIM KOMUNISTIČKIM GLAVAMA, sve do
smrti GROZNOG , 1980 godine, kada mu je gangrena
napala nogu , koju je pogodilo šrapnel Srpskog topa na reci Drini, kod Lešnice , gde je GROZNI , sa 42 Zagrebačkom Vražijom Divizijom , počinio nezamisliva zverstva prema Srpskim civilima.
U zavet svom KRVNIKU , DOGLAVNIKU , GROZNOM ,
Nikola Samardžić, GAĐANIN , zemlje kojoj ni ime nije u stanju da IZGOVORI , izgovara ove reči:
Sa TVOG puta , nikada neću SKRENUTI .
I POSLE GROZNOG, GROZNI.
Na tkzv. fakultetu FILOZOFIJE , u Srpskom Prestonom Gradu , još su živi primerci KOMUNISTIČKE ,
SRBOMRZAČKE , odnarođene filozofije, koju
nažalost nas SRBA I SRPKINJA , mi još UVEK ,
plaćamo , slušamo ,trpimo sa pitanjem na usnama :
Pa dokle bre majku vam vašu J….
Све за паре!
Ова олупина више и не разуме смисао потписа, јер сматра да потпис морају други да разумеју. Шта више рећи о моралним наказама на нивоу универзитета, академије наука, високог свештенства? Нека неко наведе барем једну здраву пору или сегмент друштва који нису окупирани, а који по правди Бога припадају прогнаном и пониженом, простодушном србском сељаку. Јер, кад се убије прави домаћин, тешко је наћи новог, јер се стари увек старао и за то, да изгради правог, новог наследника.
„Зло говече, јуне довијека.“
Потписујеш се ти срамним изјавама, па приличи да ти потпис није ћирилични.
„Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.“
Без обзира којим се писмом потписују, морални кепеци и плаћени кловнови ове не разумеју.
Ћирилица је срећна што је остала неоскрнављена твојим именом и презименом.
И добро је да се ово не потписује ћирилицом. Само би опоганило ово наше свето писмо својим гадним именом – „Пизон“.
Куковну латиницу ( не кажем кукавну), изумјели су Чеси. Они су изнад слова почели стављати различите куке, и тиме им мијењати значење. Ово је ископирао Људевит Гај и по принципу copy – paste примијенио у Хрватском језику. Стога се куковна латиница често назива и Гајица. Овај хрватски алфабет су преузели и Словенци и мало га модификовали. Нпр. немају слово Ћ, а слово Љ (LJ) сматрају за два слова Л и Ј. Такође и Њ.
Срби су били присиљени да прихвате Гајицу, као своје друго (али привилеговано) писмо, након успостављања комунистичке диктатуре.
Ове куке Французи сматрају акцентима.
Генерално, странци по правилу откину ове куке па на примјер умјесто слова ц, ч и ћ остане само ц. А које они најчешће читају као к. Слово Џ читају као ДЗ, па нпр. презиме познатог фудбалера из БиХ
нико не изговара Џеко, већ Дзеко…
Толико о Гајици, коју сматрам потпуно легитимним писмом Хрвата. Па и Словенаца.
Сад мало о г. Николи. Сматрам да је највећи пораз за сваког родитеља, кад има оваквог насљедника. Не дај Боже никоме.
Kukovna latinice, profesor Radovan je naučio gomilu studenata, ali nije naučio sina.
Najobičniji demagoški šarlatan kome je država dala mogućnost da truje decu, da proizvodi ubice srpskog nacionalnog identiteta. Ovolika revizionistička ostrašćenost nije plod neznanja, naivnosti, političkog primitivizma, već su pravci angažovanja onih koji su plaćeni da iznutra ruše sopstvenu državu. Pod hitno treba biti udaljen iz prosvete jer je veliki štetočina, čini genocid nad sopstvenom istorijom i nacionalnim identitetom. Žalim roditelje čiju decu obrazuje i vaspitava ovaj mrzitelj srpske kulture, istorije, duhovnog i nacionalnog identiteta. Šta radi Dekan, šta radi Rektor, šta Ministar prosvete, ovo što on mlati je razornije od NATO zverstava.
А „osisana latinica“, односно „ошишана“, је настаје кад се Гајици „ошишају“ куке.
А свима оним који мисле да смо због латинице ближи и разумљивији Западу дајем примјер имена Јелена. Ако је Јелена Рускиња, на Западу ће је звати Јелена. Или бар Елена. У најгорем случају Хелена или Хелен. А све су то варијације истог имена.
А ако је Јелена Србкиња, зваће је Џелена. У најмање 90% случајева.
@Goranko Ilic
Знам то. Али нисам хтио да име професора Радована уваљујем у блато у коме му се ваља син.
još jedan p(l)aćenik u službi novog svetskog poretka, istoričar koji ne zna istoriju već bečko-berlinske laži. Nije vredan nikakvog pomena. Neverovatno koliko se u Srbiji namnožilo ovakvih i sličnih ******,ali dolazi vreme u kome će ovaj ****** i njemu slični biti zauvek na stubu srama
Овог ******* и његове сатрапе из „Групе за историју“ Филозофског факултета треба за увек уклонити из Институције која би морала да служи српском народу, и коју народ плаћа, као и из јавног медијског простора који они заузимају веома непропорционално свом значају, знању и умећу. Он, професор филозофског факултета БУ, говори о „београском језику“. Његово јавно деловање нема везе са демократским изражавањем политичких убеђења, јер се овде ради о огољеној мржњи и подстрекавању ширења неистина о српском народу и безобразном вређању Србије, њене историје и њених великана, што у Слободној Србији мора бити предмет кривичног гоњења, праведног суђења и заслужене казне!