Мирослав Здравковић: Изумирање Срба у Хрватској и у Србији

И без Хрвата, да Србију етнички очисте, у Србији имамо десетине остарелих општина које су се квалификовале да у 2031. прођу као Срби приликом пописа у Хрватској 2021.

Мирослав Здравковић (Фото: Снимак екрана)

Резултати пописа у Хрватској у 2021. представљају последицу комбинације нестајања становништва негативним природним прираштајем и исељавања у развијеније земље. Они су најава резултата пописа становништва у Србији у 2022. години.

Пре уласка Хрватске у ЕУ остарели Срби су се враћали да умру у места из којих су протерани у хрватским акцијама Бљесак и Олуја. Стога је приликом пописа у 2011 (линк) просечна старост Срба била преко 50 година и било је очекивано да ће се њихов број у Хрватској смањити за 20% до 30%.

На основу пописа становништва у Хрватској можемо очекивати да је у Србији исто релативно смањење у 60-так мањих општина. Веће општине и градови имаће такође смањење броја становника, и мањи пад у градским насељима биће последица исељавања и већег пада у сеоским. На основу садашње старосне структуре становништва можемо очекивати да ће сви градови, укључујући ту и Београд (не и Нови Пазар) имати веће смањење броја становника приликом пописа у 2031 у односу на пад у 2022.

Коефицијент корелације између удела Срба у 50 насеља где су у Хрватској били најбројнији у 2011. и индекса укупног броја у 2021. био је релативно високо негативан и износио је -0,77. Коефицијент код удела Срба у жупанијама и индекса укупног броја у 2021. био је -0,685. Што је већи удео Срба у укупном броју у 2011. то је био нижи индекс укупног броја у 2021.

Срби су до 1991. живели у крајинама у којима је била најмања густина насељености становништва услед непогодног терена који је вековима служио за одбрану повољнијих места за живот. У тим подручјима живели су и Хрвати као мањинско становништво па када су етничким чишћењем Срба 1995. постали већина били су и много старији од Хрвата у Загребу, Сплиту, Ријеци, Пули, Вараждину. Без Срба и остарели Хрвати немају разлога да живе у ненасељеним подручјима. Просечна густина насељености у Личко-сењској жупанији је 8 становника по квадратном километру, у Сисачко-мословачкој 31,5, Вировитичко-подравској 34,9 а у Пожешко-славонској 35,3. Све су ово жупаније где су некада Срби живели у великом броју а сада их и Хрвати напуштају.

И без Хрвата, да Србију етнички очисте, у Србији имамо десетине остарелих општина са просечном старошћу преко 50 година које су се квалификовале да у 2031. прођу као Срби приликом пописа у Хрватској 2021.

Прилажем табелу од пре 9 година у којој сам само допунио колону са укупним пописаним бројем становника у 2021. и индексом укупног броја у односу на 2011.

Извор: Државни завод за статистику и прорачуни аутора

Највећи релативан пад броја становника имале су Врховине за 50,9% са 1.381 на 678 становника. Оне се налазе између Оточца и Плитвичких језера а село Чанак је јужно од њих.

Следи Двор са смањењем за 43,5% и већина општина са већински српским становништвом, обојена жутом бојом, имала је смањење броја за више од 20%.

Ријека (-14,7%), Осијек (-9,4%), Карловац (-10,1%), Пула (-7,9%), Сисак (-15,2%) и Сплит (-8,6%) наслућују резултате пописа у Нишу, Крагујевцу, Лесковцу, Смедереву, Шапцу, Чачку, Краљеву, Крушевцу, Зрењанину, Суботици, Кикинди… Мањи градови попут Пожаревца, Јагодине, Бора, Зајечара, Ужица, Врања, Прокупља, имаће веће релативно смањење.

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 22. 1. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

3 replies

  1. Toplica:

    1948 141,502 Godišnja promena
    1953 149,421 +1.10%
    1961 141,141 −0.71%
    1971 129,542 −0.85%
    1981 121,933 −0.60%
    1991 111,813 −0.86%
    2002 102,075 −0.82%
    2011 91,754 −1.18%
    2021 74,984 -1.82%

    Do koje godine će Toplica ostati pusta?

    Unuk onoga ko pogodi dobija 2231 km kvadratnih zemlje.

  2. Нескромно ћу рећи да имам решење којим би белу кугу решио у најкраће време. Основати фонд за развој младих пољопривредника&борбе против беле куге. Понудити младим паровима да им држава изгради опремљену кућу, потребне објекте, купи механизацију, поклони најмање 10 хектара земље, загарунтује откуп произведеног а њихова једина обавеза је да до тридесете године изроде петоро деце. Наравно у јавности пропагирати вредности засноване на нашој вери а не као сада све супротно томе. Што се градова тиче, забранити да се граде станови испод трособног тј да мањи буду највише 10% у објекту. Цене би остале исте јер су и овако пробиле све горње границе а парови би добили основни услов да роде више од једног или двоје деце. Да се вратим на село, село уредити да има минимум услова, тротоаре, расвету, путну повезаност, амбуланту, пошту и сл. и за 20 година Срба би у Србији било 10 милиона.

    19
    1
  3. Пружање подршке склапању бракова на селу је један од најефектнијих начина повећања наталитета. Покрајине Гагаузија и Придњестровље у Молдавији су нам најближе по том питању. Буквално сваког месеца може доћи по један аутобус девојака. Наравно, организација на нивоу државе. Припрема на нивоу и да се крене. Има још области на истоку. Северна Осетија, Доњецк и Луганск. По најмање један аутобус месечно. Односно из ових 5 области, 5 аутобуса Х 50 – 250 бракова месечно. То није неки број на нивоу републике. Али изврши се попис нежења по Србији и крене се. 12 месеци је 3000 бракова. Почев од општина са најмањим бројем становника. Други начин је финансирање и суфинансирање вантелесне оплодње. Али наравно барем 500 покушаја месечно. Све испод 500 покушаја вантелесне оплодње месечно је заиста мало.

    10
    3

Оставите коментар