Рајко Буквић: Како сам, и да ли сам, одбранио ћирилицу (хронологија једног „случаја”)

Немам посебне илузије да сам одбранио ћирилицу. Вероватније је да је „програмски одбор” Конференције проценио да је бесмислено натезати се с тамо неким чудаком 

Програмском одбору конференције Sym-Op-Is 2022

Господо,

Рајко М. Буквић

Обраћам вам се онако како сте се потписали у својим дописима, иако је потпуно јасно да њих није написао нити ми их је послао Програмски одбор, који броји 66 чланова (прилог 3). Не могу вам се, дакле, у овом одговору обратити на име(на) и презиме(на), пошто се они који су те дописе саставили нису испод њих и потписали.

Покушавам да разумем поенту ваших поменутих дописа, од 11. јула и 2. августа т. г. (прилог 1 и прилог 2). Ипак, и поред чврсто постављеног задатка (један од задатака типа „морам да разумем, како да разумем”), као и значајног уложеног труда, морам признати да то нисам успео. За то, наравно, не кривим вас, јер проблем је највероватније у домашајима мојег разумевања.

Прва ствар коју у вашим дописима не разумем тиче се традиције, односно традиционалног упутства за припрему радова. У обама дописима ви се на њих позивате као на разлог за молбу да свој рад пребацим на латинично писмо. Наводно, како ви кажете, према традиционалном упутству, радови се пишу латиницом јер је и зборник радова традиционално био објављиван на латиници (ваш допис, прилог 1), односно традиција је да се зборник ове конференције пише латиницом (ваш допис, прилог 2). Не знам на које традиционално упутство мислите, односно не знам да ли такво (традиционално) упутство уопште и постоји. Оно што знам, и што пише у Упутству за припрему радова Sym-Op-Is 2022 (прилог 4), јесте да се ни ћирилица ни латиница уопште и не помињу. Треба ли наглашавати да се иста таква формулација налазила и у упутствима за припрему радова за конференције Sym-Op-Is претходних година? Наравно, нећу овом приликом ширити тему и постављати питања шта за вас значе српски језик и ћирилица, односно сматрате ли да међу њима постоји некаква, и каква, веза?

Ваши дописи и ваша молба да рад пребацим на латинично писмо морају да изазову недоумицу и с друге стране. Постављам, наиме, себи питање, откуд су се сад одједном појавили традиционално упутство и традиција, када претходних година они нису постојали (или, можда, нису били релевантни и објављени у одговарајућим упутствима, нити примењени у припреми и штампању зборника радова?). Принуђен сам да вас подсетим да сам у претходних неколико година учествовао на конференцијама Sym-Op-Is (прецизно: 2016, 2017, 2020. и 2021), и да сам у свакој од тих прилика радове писао на ћирилици, као и да су они без било каквих проблема и питања као такви и били публиковани у зборницима (прилог 5). Али, не само то. Први од поменутих зборника, из 2016. године, имао је наслов на српској ћирилици: „XLIII Симпозијум о операционим истраживањима, Зборник радова, SYM-OP-IS 2016, Тара, 20–23. септембар 2016., Београд, 2016.” И најзад, поред мојих радова на тим конференцијама био је још поприличан број радова написаних и објављених на српској ћирилици. Где су ту, дакле, били традиционално упутство и традиција? Као члановима програмског одбора све ово би морало да вам буде више него добро познато.

Родољуб Лазић: Ћирилица као тест или Наше родољубље велики привид

Дакле, ако могу да закључим. Према мојим скромним могућностима поимања, ја нисам успео да схватим разлоге који вас наводе да од мене тражите пребацивање рада на латинично писмо. С обзиром да оно што сте навели у својим дописима не стоји, преостаје ми да помислим да постоје неки други разлози, а које ви из мени непознатих разлога нисте навели. Не знам који су то други разлози, а не бих волео да помислим да је у питању (далеко било!) просто мржња према ћирилици. У сваком случају, на вама је да одлучите – или ћете штампати мој рад на ћирилици (узгред, ако смем да приметим, нисте ме уопште обавестили да је рад добио позитивну рецензију), или ћете га накнадно одбацити. У том другом случају, који заиста не бих препоручио, замолио бих вас да ме обавестите о правим разлозима који ће стајати иза такве одлуке.

У Београду, 4. августа 2022.
Рајко Буквић

Прилози

1. Допис од 11. јула 2022.

Poštovani,

Vaš rad napisan je na ćirilici. Prema tradicionalnom uputstvu za pripremu radova Sym-Op-Is konferencija, radovi se pišu latinicom jer je i zbornik radova tradicionalno bio objavljivan u latinici. Molim vas da izmenite, i pošaljete preko Easy Chair platforme korigovanu, latiničnu verziju.

S poštovanjem,

Programski odbor

Илустрација: Новица Коцић

2. Допис од 2. августа 2022.

Poštovani,

Tradicija je da se zbornik ove konferencije piše latinicom, pa Vas molimo da pošaljete rad u latiničnoj verziji preko EasyChair sistema.

S poštovanjem,

Programski odbor

3. Програмски одбор конференције Sym-Op-Is 2022

Dr Aleksić Vule, Visoka građevinsko-geodetska škola, Beograd

Dr Čangalović Mirjana, Fakultet organizacionih nauka, Beograd

Dr Ćirović Goran, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Dr Cvijanović Janko, Ekonomski institut, Beograd

Dr Davidović Tatjana, Matematički institut SANU, Beograd

Dr Dimitrijević Branka, Saobraćajni fakultet, Beograd

Dr Doroslovački Rade, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Dr Dražić Milan, ko-predsednik, Matematički fakultet, Beograd

Dr Đorović Boban, Univerzitet odbrane, Beograd

Dr Dugošija Đorđe, Univerzitet u Novom Pazaru

Dr Gigović Ljubomir, Vojna akademija, Univerzitet odbrane, Beograd

Dr Janković Irena, Ekonomski fakultet, Beograd

Dr Kočović Jelena, Ekonomski fakultet, Beograd

Dr Kovačević-Vujčić Vera, Fakultet organizacionih nauka, Beograd

Dr Kratica Jozef, Matematički institut SANU, Beograd

Dr Kutlača Đuro, Institut Mihajlo Pupin

Dr Kuzmanović Marija, Fakultet organizacionih nauka, Beograd

Dr Letić Duško, Fakultet Tehničkih nauka, Zrenjanin

Dr Makajić-Nikolić Dragana, Fakultet organizacionih nauka, Beograd

Dr Martić Milan, Fakultet organizacionih nauka, Beograd

Dr Miljanović Igor, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd

Dr Mitrović Snežana, Visoka građevinsko-geodetska škola, Beograd

Dr Mladenović Nenad, Matematički institut SANU, Beograd

Dr Mladenović Zorica, Ekonomski fakultet, Beograd

Dr Netjasov Feđa, Saobraćajni fakultet, Beograd

Dr Nikolić Dragan, Visoka građevinsko-geodetska škola, Beograd

Dr Petrović Dalibor, Ministarstvo odbrane

Dr Petrović Nataša, Fakultet organizacionih nauka, Beograd

Dr Petrović Slavica, Ekonomski fakultet, Kragujevac

Dr Praštalo Željko, Rudarski institut, Beograd

Dr Preradović Ljubiša, Arhitektonsko-građevinsko-geodetski fakultet,

Univerzitet u Banjoj Luci

Dr Radojević Dragan, Institut Mihajlo Pupin, Beograd

Dr Savić Aleksandar, Matematički fakultet, Beograd

Dr Savić Gordana, Fakultet organizacionih nauka, Beograd

Dr Šelmić Milica, Saobraćajni fakultet, Beograd

Dr Sorak Miloš, Tehnološki fakultet, Banja Luka

Dr Stanimirović Zorica, Matematički fakultet, Beograd

Dr Stanić Stanko, Ekonomski fakultet, Banja Luka

Dr Stanojević Milan, Fakultet organizacionih nauka, Beograd

Dr Stanojević Milorad, Saobraćajni fakultet, Beograd

Dr Starčević Dušan, Fakultet organizacionih nauka, Beograd

Dr Stojković Dejan, Ministarstvo odbrane

Dr Suknović Milija, Fakultet organizacionih nauka, Beograd

Dr Urošević Dragan, ko-predsednik, Matematički institut SANU, Beograd

Dr Vidović Milorad, Saobraćajni fakultet, Beograd

Dr Vujošević Mirko, Fakultet organizacionih nauka, Beograd

Dr Vukadinović Katarina, Saobraćajni fakultet, Beograd

Dr Aloise Daniel, Natal University, Brazil

Dr Artiba Abdelhakim, University of Valencia, France

Dr Carrizosa Emilio, University of Sevilla, Spain

Dr Duarte Abraham, Universidad Rey Juan Carlos, Spain

Dr Eremeev Anton, Omsk State University, Russia

Dr Escudero Laureano, Universidad Miguel Hernández, Spain

Dr Hanafi Saïd, University of Valenciennes, France

Dr Hudec Miroslav, University of Economics, Bratislava, Slovakia

Dr Kochetov Yuri, Novosibirsk, Russia

Dr Labbé Martine, Free university of Brussels, Belgium

Dr Melián Batista Belén, University La Laguna, Spain

Dr Migdalas Athanasios, Aristotle University of Thessaloniki, Greece

Dr Moreno-Perez José A., University of La Laguna, Spain

Dr Papageorgiou Markos, Technical University of Crete, Greece

Dr Raidl Guinter, Vienna University of Technology, Austria

Dr Salhi Said, University of Kent, United Kingdom

Dr Sevaux Marc, University of Southern Brittany, France

Dr Sifaleras Angelo, University of Macedonia, Greece

Dr Sörensen Kenneth, University of Antwerp, Belgium

4. Uputstvo za pripremu radova Sym-Op-Is 2022 (извод)

„Radove pisati na srpskom ili engleskom jeziku.”

5. Радови Рајка Буквића на досадашњим конференцијама Sym-Op-Is

Марковљеви ланци и проблем одређивања распореда слова на тастатури српске ћирилице, XLIII Симпозијум о операционим истраживањима, SYM-OP-IS 2016 Тара 21–24 септембар 2016, Зборник радова, ур. Александар Илић, Далибор Петровић, Дејан Стојковић, Медија центар „Одбрана”, Београд, 2016, стр. 397–400.

Концентрација и конкуренција у банковном сектору Србије, XLIV Simpozijum o operacionim istraživanjima, SYM-OP-IS 2017 Zlatibor 25–28 septembar 2017, Zbornik radova, ur. Goran Ćirović, Visoka građevinsko-geodetska škola, Beograd, 2017, стр. 472–477.

Шта показују индекси концентрације: пример банковног сектора Србије, XLVII Simpozijum o operacionim istraživanjima, SYM-OP-IS 2020 Beograd 20–23 septembar 2020, Zbornik radova, ur. Milorad Vidović, Katarina Vukadinović, Dražen Popović, Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet, Beograd, 2020, стр. 55–60.

Нови приступи оцењивању степена концентрације и конкуренције: пример сектора осигурања у Србији, XLVIII Simpozijum o operacionim istraživanjima, SYM-OP-IS 2021 Banja Koviljača, 20–23 septembar 2021, Zbornik radova, ur. Dragan Urošević, Milan Dražić, Zorica Stanimirović, Univerzitet u Beogradu, Matematički fakultet, Beograd, 2021, стр. 93–98.

Рајко М. Буквић
Научни саветник, редовни професор универзитета
Почасни професор Нижегородског инжењерско-економског универзитета, Књагињино (Русија)

Додаци

П.С. Горњи допис, у интегралном облику (с прилозима) упутио сам на званичну адресу конференције symopis2022@ekof.bg.ac.rs 4. августа 2022. године у 12.38. Истог дана у 14.07, дакле након непуних час и по добио сам одговор који је потписала, у име Програмског одбора, председник др Зорица Младеновић.

Наводим и тај одговор.

Poštovani prof. Bukvić,

Hvala Vam na poruci.

Potvrdu o prihvatanju rada ćete dobiti preko sistema EasyChair. Rad će ostati u obliku kako ste ga prijavili.

Izvinite zbog nesporazuma.

Pozdrav,

Zorica Mladenović
predsednik Programskog odbora 49. SYMOPIS-a

П.П.С. Неколико дана пре одржавања симпозијума на његовом званичном сајту (наведено горе) објављен је зборник радова конференције. Укупно је у њему публиковано 116 радова (саопштења и апстраката), од тога 70 на енглеском језику. Како су званични језици симпозијума енглески и српски, из тога следи да је преосталих 46 радова објављено на српском језику. А ту се десило оно што ми је било предвиђено од стране неких пријатеља који су с овом причом били упознати у старту – мој рад био је једини публикован на ћирилици.

Василије Клефтакис: Затирање српске ћирилице – план или случај

Шта на све то рећи? Неко би могао да помисли, можда и да покуша да тврди, да су (потенцијални) аутори који су своје радове пријавили на ћирилици добили исти допис од „програмског одбора” као и ја, али да су, за разлику од потписника овог текста, прихватили његов захтев и аргументе и приклонили се „традиционалном упутству”. Рецимо да је било тако. Шта то онда показује? Други ће можда покушати да тврде да је било оних који су и без тога пријавили рад на латиници, као што су то вероватно и раније чинили, доприносећи на тај начин, свесно или не, успостављању те „традиције”. Рецимо да је било и тога. Шта то показује?

Лично сам склон да поверујем да је било и једних и других, иако наравно не могу да проценим њихове пропорције. Али, сигуран сам да то све и није тако важно. На крају крајева, ја и нисам у могућности да проверавам да ли је и у којој је мери коначни резултат уследио под утицајем једне од наведених алтернатива. А тај, коначни, резултат је свакако застрашујући, како год га посматрали, односно шта год било разлог који је до њега довео. Изгледа да данашњим Србима (или, прецизније – данашњој српској интелектуалној елити) и нису потребни Аустро-Угарска и НДХ и њихове забране ћирилице, и да су ослободитељи и ујединитељи после оба светска рата заорали претерано дубоку бразду на души српског човека.

Никола Кулић: Ћирилица на Голготи

Стога и немам некакве посебне илузије да сам одбранио ћирилицу. Вероватније је да је „програмски одбор” проценио да је бесмислено натезати се с тамо неким чудаком, који не жели да се приклони цивилизацијским достигнућима. А за „традиционално упутство” ће се побринути, можда већ и до следећег симпозијума. И онда и тај чудак неће имати више на шта да се позове.



Categories: Разномислије

Tags: , , ,

19 replies

  1. Још нисам приметио да је и неки други универзитетски орофесор поступио као Рајко Буквић.На Београдском сајму књига све што је везано за Економски факултет у Београду увек је на хрватској латиници.Постоје само супротни примери.
    Ипак, током сајма 1994.г .филолог проф.др Петар Милосављевић се жалио да се на Београдски универзитет вратило превише ћирилице.Исте године у Београду се није могао наћи ћирилички роковник, а пословођа у књижари „Шумадија“ ми је рекао ово.“Знате, јесте да је ћирилица била потиснута, али сада смо са њоме претерали.“А у новије време чак и професор са Богословног факултета пише у „Новостима“ да ми Срби требамо бити умерени са коришћењем ћирилице, јер не живимо овде сами То је као оно у време Турака, кад је и Србин могао да јаше коњао, али кад сретне Турчина на коњу морао је да сјаше и стоји док овај не прође.
    Тај Милосављевић је професор филолог са Новосадског универзитета који је радо ширио неистину да је Вук аутор и ове латинице па је она зато српска.И ето оправдања што је она српским правописом проглашена за српско писмо. Доказ му је био тај што су у Вуковом буквару једна поред друге ћирилица и латиница.Међутим, електроинжењер Владислав Грујић је открио да је у репринт издању Вуковог буквара ( уредник др Голуб Добрашиновић) учињен фалсификат у том смислу да је додата страница које није било у оригиналу, чиме би се показивало да је Вук аутор.,Али тај фалсификат није обесхрабрио Милосављевића, па сам недавно видео у књижари његову нову књигу „Српска писма“.
    Други професор, не сећам се имена,такође је доказао да Вук ниј еаутор ове хрватске латинице,али му то није сметало да одмах и дода да је она српска.
    Кад смо већ код светлог примера проф.Буквића, присетимо се и почившег професора лингвисте, однедавно почившег, МилорадаТелебака из Бања Луке.Иако слабог здравља,он је одржао предавање о ћирилици у свакој општини Републике Српске.Када му је понуђено да пише нешто за неку невладину организацију,уз добро плаћање, пристао је ако може на ћирилици.Невладинићи нису могли да одустану од свете хрватск е латинице, којом се доказује да се Срби приближавају цивилизацијском кругу (највећи мрзитељ ћирилице англиста проф.др Ранко Бугарски).У то време Телебак се мучио како да помогне сину у куповини стана,али није могао да изда себе и ћирилицу. Имао је текст „Срби притив ћирилице“,којег је завршио реченицом „Док буде ћирилице.биће и Срба.“Наравно, мислио је на српску „елиту“.Тај његов текст није хтео нико да објави,него тек Православна црквена општина у Дервенти.Онда ми буде лакше кад ни моје текстове неће да објаве ни они сајтови за које се сматра да су родољубиви.

    27
  2. Питање:
    Да ли постоји нека могућност за тужбу, рецимо због прогона по националној основи или слично у случајевима када се Србима у Србији не дозвољава могућност да пишу ћирилицом?

    Образложење:
    Када би се припаднику неког другог народа који живи у овој држави рецимо Хрватима, Албанцима или Мађарима одбацивали радови или нека друга писмена изјашњавања, јер су писани латиницом сигуран сам да би уследила и судска казна.

    Узгред, и сам сам трпео пуно пута непријатности јер пишем ћирилицом и то у Шумадији и Београду, где проживех сав досадашњи живот. Веровали или не, никада отворено од других, него само од одрођених Срба овдашњих.

    27
  3. Браво господине Рајко Буквићу! Јединствен потез универзитетског професора. Да, ово је велики подухват у одбрани ЋИРИЛИЦЕ али и одбрани СРПСКОГ ИНДЕТИТЕТА, одбрани ВАСКОЛИКОГ распетог СРПСТВА. Равно поступању ЂАКОНА АВАКУМА!

    27
  4. Горан 1

    Узалудно је подношење тужбе јер је казна предвиђена само у овим случајевима:

    Професионалних и струковних удружења која представљају своју област на националном и међународном нивоу
    4 Јавне медијске установе „Радио-телевизија Србије“ и медијске установе Радио-телевизија Војводине“

    Волео бих да ми неко помогне да одгонетнем шта значи оно под бројем 3.,и колико има таквих који би могли бити тужени.
    То уједно говори о томе колико је нови закон заиста у функцији зашите и очувања ћирилице.И још, зна ли неко да ли је држава-у бризи за ћирилицу- именовала неко тело које прати спровођење закона о њеној заштити и очувању?Прошло је више од годину дана од доношења закона, па можда неко зна да је већ нешто учињено.

    17
  5. Познајем двојицу универзитетских професора који су своје уџбенике објавили на ћирилици.
    Један од њих је проф. др Миливоје вуковић, хирург из Новог Сада (а родом из Херцеговине). Он је 2013. године објавио уџбеник за студенте Медицинског факултета у Новом Саду. Као његов пацијент, приметио сам да се на мом медицинском налазу потписао ћирилицом и да га је потврдио печатом са ћириличним словима. Нисам могао а да не пропратим и похвалим ову прилично ретку појаву међу лекарима. Повели смо разговор на ту тему и млади професор ми је открио да је упркос великом отпору успео да објави уџбеник из медицине писан ћирилицом. Примедбе су биле да то нико до сада није урадио и да се медицински изрази не могу писати ћирилицом. Његов одговор је био да је то требало одавно одрадити, па кад већ нико није, он ће бити први. У другом налету су покушали да га приволе да макар корице буду штампане латиницом. Није попустио и није пристао. Једини уступак који је учинио био је да лого медицинског факултета на његовом уџбенику буде ,,по традицији“ на латиници. ваљда сам му био мио, док ми је при следећем прегледу поклонио тај уџбеник (који се баш тиче моје болести) и зажелео је да чује моје мишљење (по струци сам наставник).
    Друга особа је проф. др Зоран Бањац, из Београда (стручна област телекомуникације). Он је све своје уџбенике и радове, уколико нису писани на енглеском језику, објавио на србској ћирилици.
    И један и други аутор су све одомаћене стручне изразе писали на србском језику, а кад год је било нужно и на оригиналном (латинском, односно енглеском).





    21
  6. Свака част господину Буквићу! Принципијелност, доследност и упорност за поштовање.

    @ Немања Видић
    „Узалудно је подношење тужбе јер је казна предвиђена само у овим случајевима:
    Професионалних и струковних удружења која представљају своју област на националном и међународном нивоу
    4 Јавне медијске установе „Радио-телевизија Србије“ и медијске установе Радио-телевизија Војводине““

    Поштовани господине Видићу, немојте замерити, мораћу вас исправити. Наиме, чланом 10. Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма прописано је да ће се казнити правна лица и одговорна лица у тим правним лицима ако поступају супротно одредбама члана 3. став 3. и 4. тог закона.
    А став 3. и 4. члана 3. гласе:
    „(став 3) Српски језик и ћириличко писмо, као матично писмо, обавезно се употребљава и у раду и пословању, односно обављању делатности:
    1) привредних друштава и других облика организовања који послују односно обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала;
    2) привредних друштава и других облика организовања у области научноистраживачке делатности који се не оснивају по прописима о јавним службама а који послују односно обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала;
    3) професионалних и струковних удружења која представљају своју област на националном и међународном нивоу;
    4) Јавне медијске установе „Радио-телевизија Србије“ и Јавне медијске установе „Радио-телевизија Војводине“, у складу са законом којим се уређују јавни медијски сервиси и овим законом.
    (став 4) Обавезна употреба српског језика и ћириличког писма, као матичног писма, од стране субјеката из става 3. овог члана обухвата и правни промет и укључује и исписивање пословног имена односно назива, седишта, делатности, назива роба и услуга, упутстава за употребу, информација о својствима робе и услуга, гаранцијских услова, понуда, рачуна (фактура) и потврда.“

    Дакле, сви горе наведени правни субјекти и све њихове радње, односно пропуштања су предмет санкционисања на основу члана 10. Закона, a не само они које сте ви навели.
    Осим тога, не ради се о подношењу тужбе, како ви кажете, него о надзору од стране Министарства културе. Чланом 9. тог Закона прописано је да надзор над спровођењем тог Закона врши Министарство културе, а оно то чини преко инспектора. На сајту Министарства, на ово линку:

    https://www.kultura.gov.rs/kontakt-lista/213
    налази се и страница „Група за инспекцијске послове“, на којој постоји и контакт телефон и мејл, па се можете обратити особи, одн. инспектору који се тиме бави.
    Поводом овог вашег питања:
    „Волео бих да ми неко помогне да одгонетнем шта значи оно под бројем 3.,и колико има таквих који би могли бити тужени“, односно шта су професионална и струковна удружења, одговор није превише тежак – то су сва удружења која оснивају припадници одређених професија/струка. Има их заиста много Дакле, од удружења ликовних уметника, киропрактичара, фармацеута… до Коморе јавних извршитеља, на пример. Ту спадају, по мени, и сва синдикална удружења.
    Можда су вам од других занимљивија удружења у области културе и уметности. На сајту Министарства културе постоји Регистар репрезентативниг удружења у култури, па можете/можемо погледати која су (има их тридесетак) и проверити да ли поштују овај Закон:
    https://www.kultura.gov.rs/tekst/38/registar-reprezentativnih-udruzenja-u-kulturi.php
    Надам се да сам био од помоћи.

    13
  7. Родољуб Лазић
    И сам знам шта су професионална и струковна удружења,али ја сам се распитивао за професионална и струковна удружења на националбном и међународном нивоу, јер само та два нивоа обавезују на ћирилицу..
    Ако се ја као стар и још високообразова човек тешко сналазим у овом закону,онда нешто са њиме није добро.Претпоставимо да нешто ни са мном није добро,односно да ипак има неких професионалних и струковних удружења на националном и европском нивоу.Али можемо ли се сложити са тиме да родољубима највише боду очи латинички јавни натписи на улицама. Можда се сећате да је председник Матице српске проф.др Драган Станић јавно показао своје запрепашћење тиме што је он лично избројао у улици Матице српске читавих 1,5% ћириличких исписа.Ипак је ћирилица на јавним местима лице српско.Али,колико ја приметих нови закон не обавезује да се та срамота исправи.
    Написали сте:
    „(став 4) Обавезна употреба српског језика и ћириличког писма,као матичног писма,од стране субјеката из става 3, овог члана обухвата и правни промет и укључује и исписивање пословног имена односно назива…“Значи, све се то ,опет, односи на професионална и струковна удружења на националном и европском нивоу.А она су кап воде у мору латиничких исписа у српским насељима.
    Претходни Закон о службеној употреби језика и писама је донесен 1992.г. Њиме су биле предвиђене казне само за некоришћење латинице.У међувремену је ћирилица пала на једноцифрени постотак,а нови закон је још гори од поменутог, којим је, макар и без казне, било прописано коришћење ћирилице.Ево доказа:

    Члан 3.

    Службена употреба језика и писама сматра се и употреба језика и писама при исписивању назива места и других географских назива тргова и улица,назива органа,организација и фирми,објављивању јавних позива,обавештења и упозорења за јавност,каои при исписвању других јавних натписа.
    Члан 4.
    Орган,организација,и други субјект може свој назив,фирму или други јавни натпис да испише ,поред ћириличког и латиничким писмом.

    Из Члана 4. се види обавезност коришћења ћирилице.

  8. Господине Видићу, оно што пише у ставу 4. члана 3. Закона о употреби српског језика у јавном животу…( ЗУСЈЈЖ) не односи се САМО на професионална и струковна удружења на националном и међународном нивоу него на СВЕ субјекте из става 3. члана 3. Закона. А њих је много више, јер став 3. има четири тачке, а професионална и струковна удружења се помињу у трећој тачки. Дакле, опет вам закључак није добар.
    Што се тиче Закона о службеној употреби језика и писама (ЗУСУЈП) он није „претходни“ (ако сте под тим мислили да је он сада замењен ЗУСЈЈЖ) јер је он и даље на снази и употребљава се заједно, паралелно, са ЗУСЈЈЖ. Та два закона не регулишу (у потпуности) исту материју, него делимично, и преклапају се. Тачније, ЗУСЈЈЖ има шири захват и регулише понашање и других субјеката, који не спадају само у круг оних који су у обавези да користе србски језик у службеној употреби.
    Није ми баш најјасније шта сте мислили кад сте рекли да ЗСУЈП прописује обавезну употребу ћирилице, а да је ЗУСЈЈЖ гори од њега. То би могло значити да мислите да овај други Закон не прописује обавезну употребу ћирилице. Ако се то мислили, то није тачно, јер и он, за одређене субјекте у одређеним околностима (не истоветне са онима у ЗСУЈП) такође прописује обавезно коришћење ћириличног писма, а понашање супротно томе санкционише у чл. 10. Закона.
    Драги господине Видићу, имам велико поштовање за ваш дугогодишњи труд у одбрани српског језика и ћирилице. Тешко је наћи одговарајуће речи којима би се одало достојно признање за то што сте радили и што радите на том пољу.
    Али увиђам да ваша тумачења прописа који се односе на српски језик и ћирилицу, као и закључци које на основу тих тумачења износите, нису увек и у свему исправни. Због тога вам најдобронамерније саветујем (да не кажем да вас молим) да се у вези са тумачењем прописа, а пре изношења става, консултујете са неким правником. Било би вам свакако од користи у вашој доброј борби коју водите, заједно са свима нама којима је српски језик и ћирилица на срцу. Свако добро вам желим у будућем раду.

  9. Поштовање и подршка ставовима и труду на заштити јединог српског писма – ћирилице, гг. Р.Лазића, Н.Видића и Р.Буквића, као и сајту „Стање Ствари“!
    Захваљујући илустрацији коју је Уредништво дало у чланку г. Буквића:
    Василије Клефтакис: Затирање српске ћирилице – план или случај – Василије Клефтакис: Затирање српске ћирилице – план или случај – Стање ствари (stanjestvari.com), а под истим насловом постоји и штампано издање у Народној Библиотеци у Београду (COBISS.SR-ID – 189047308), прочитао сам и тај текст…
    То је, колико ми је познато, једино квантитативно истраживање о стању српске ћирилице у штампаним медијима Србије у периоду 1912 – 2012г. Слика која се из њега добија – она после 1944 г. је жалосна – али се односи само на период до 2012 г. Какво ли је стање у следећој деценији после тога – до данас?
    Случај (или не?) хоће да је баш 2012 г. у политичком животу Србије дошло до (наизглед?) темељног преокрета. Са власти су сишли тзв. “жути“, а власт су преузели бивши СРС-овци, тј. СНС-овци уз саслужење СПС-а, те уобичајене мирођије у свим властодржачким чорбама (још преко њихових комунистичких деда и баба) чак тамо од краја 1944 г.
    Занимљиво питање је: Како пролази српска ћирилица у штампаним медијима Србије после политичког преокрета од 2012 г.?
    Користећи методологију коју је описао Клефтакис, то би за некога ко није лењ, а заинтересован је за то питање, било доста лако испитати, и – наравно, објавити. Стрепим (можда и неоправдано?) да се нико тога неће латити, а – Бога ми, и од резултата, ако до тога уопште дође.

    19
    1
  10. Поштована господо , ево „мог случаја “ . Од када знам за себе пишем ћирилицом , сво троје деце сам тако усмерио као и супругу која је била овамо , онамо . У свом окружењу покушавам исто тако колико могу , да утичем на људе . Елем , ваљда ме је тај „осећај“ за наше писмо упутио да приметим промену на рачунима које сам до пре годину дана добијао за гас . Редовно су више од 15 год. долазили куцани на ћирилици – фирма “ Нови Сад – Гас “ . Дугогодишњи директор је био један средовечни господин који је очигледно бринуо о томе . На улазу у зграду , на самој згради , у радним просторијама , на шалтерима , свугде , ама баш свугде била је ћирилица . Милина видети и просто нестварно за Нови Сад , као у осталом за све наше градове ( села се још некако и држе ) . Међутим , како то код нас обично бива , пре око годину дана , после вишегодишње борбе за “ Нови Сад Гас “ , директор је изгубио битку и Влада Србије буквално је преотела фирму ( која одлично послује и у којој “ леже “ паре ) . Као прво поставили су за свог представника Душана Бајатовића – баш чудно , зар не ? Човек има десетак функција па му није на одмет још једна . Друга ствар је била да се полако избаци ћирилица . Почело се одмах са штампањем рачуна на хрватском писму и измењен је ћирилични портал . Пошто ме је то изузетно нанервирало , жалио сам се , ургирао и ништа нисам успео . Онда сам контактирао Удружење Ћирилица – Добрица Ерић и наишао на разумевање и свесрдну помоћ . Г. Дејан Матић је упорно покушавао да стање врати на првобитно , слао дописе ( наравно и мени да имам увид ) , позивао се на закон који сте горе наводили , борио се , међутим ево за годину дана ништа се није променило . Значи овде се закони не поштују и нико не може да натера власт да спроводи оно што је озаконила . Даћу пример који нема везе са темом , али мој навод потврђује . Реч је о закону о забрани пушења . Жена ми ради на жељезници и тамо не да се пуши у свим просторијама него су лица задужена за контролу примене закона страствени пушачи . Она се трује на радном месту , а кући долази као из најгоре кафанчине , али штити је закон – па шта ће нормалном човеку више од тога .. Покушавао сам у граду и Покрајинским органима да се жалим али нико не зна ко је надлежан за контролу и кажњавање или , пре бих рекао , сви се праве луди . Да закључи , што се тиче борбе за ћирилицу , тешке нас муке чекају и спутавања , највише од стране власти и људи који себе називају Србима . Звучи гротескно али у мојој средини изгледа ћирилицу може сачувати понеки Мађар или Словак ( лично неке познајем ) . Од нас Срба , слаба вајда .

    15
  11. Заинтригирао ме овај текст, па погледах зборник радова с последњег симпозијума из 2021. Текст на корицама је необичан. Па тако на српском пише XLVIII SIMPOZIJUM O OPERACIONIM ISTRAŽIVANJIMA, а на енглеском XLVIII INTERNATIONAL SYMPOSIUM ON OPERATIONAL RESEARCH. Уредника нема, има само едитора. Сам акроним SYM-OP-IS је мало енглески (SYMposium) мало српски (IStraživanjima) док средњи део (OP) може бити и једно и друго. Тужна и ружна папазјанија.





    9
    2
  12. syd,bgd
    Поштовање и хвала на смерници ка Заводу са чијим радом , на жалост нисам био упознат , а на први поглед видим да постоји више од пола века . Искрено се надам да ћу пронаћи и одговор на питање које ме највише мучи , а то је како све научне радове и силне дисертације на тему очувања ћирилице ( што је свакако за похвалу ) преточити у стварност која нас окружује , а изузетно је суморна . Како ћирилицу вратити у огроман део народа који се буквално одрекао исте ? Некада помислим , зашто се уопште трудити и некога убеђивати у нешто што неће да прихвати ? Можда је довољно само очувати и неговати оно језгро које тренутно постоји ма колико оно било мало .

  13. @ syd,bgd Зоран Арсеније
    Захвалност syd,bgd. Таквим истраживањима се нисам бавио, а и циљ мог текста био је усмерен на само један случај. Ипак, могао бих и без сличних истраживања да дам мали допринос. С обзиром да мој истраживачки посао захтева, између осталог, и праћење научне периодике (из економске, односно мало шире из области друштвених и хуманистичких наука), нека сазнања о томе по природи ствари имам. Тако, могу као и Арсеније, да будем скептичан, тј. да ту скепсу потврдим. У току последње деценије (и мало више) не само да није дошло до некаквог (позитивног) преокрета, већ се наставља даље сурвавање ћирилице и у научној периодици. Тако су часописи Демографија (2017), Пословна економија (2016), Истраживања (2017) с ћириличног писам прешли на латинично, у годинама наведеним у заградама. Тиме су се придружили часописима Економски видици (2010), Историја 20. века (2009), могао бих прибројати и овде и Економику предузећа и Агроекономику, који су то учинили нешто раније. Осим тога, неки часописи су задржали ћирилични назив, али су на препоруку (притисак?) надлежног министарства у потпуности прешли на енглески језик, тако да су практично избацили ћирилицу са својих страна.

  14. Свакако је овде у првом плану изузетна принципијелност професора Буквића,али је некако промакло посетиоцима сајта то што је обзнанио бруку Економског факултета у Београду.Други би се тога устручавали.Треба одати признање и „Стањима ствари“,јер како видесмо то није хтео да објави чак сајт Удруђења „Добрица Ерић“ који брине о ћирилици.Буквић наводи да му тај сајт није ништа ни одговорио.Па и како ће то учинити кад тамо следе „српску“ језичку политику:- два писма у српском језику!

    3
    1
  15. Мало пре добио сам преко интернета фотографију Саве Шумановића и следћи текст:
    Одсекли су му обе шаке,поломили обе руке из рамена,и полумртвог га убацили у кречану,јер није своја дела хтео да потписује латиницом.На данашњи дан 1942.Хрвати су убили нашег Саву Шумановића!
    Хвала будним Србима на овом подсећању.Као да су нас Хрвати нечим великим задужили,па им се одужујемо убијањем своје ћирилице њиховом латиницом.Садашњи председник Скупштине Србије је одлучујуће утицао у прошлом сазиву(он је тада био потпредседник скупштине) да се не усвоји декларација о геноциду над српским народом,и тоу трећем покушају.А усвојена је она огеноциду у Сребреници!.Најстарији посланик у прошлом сазиву логорашица Тишма (95 година) вапила је да се декларација усвоји,али страшно падосмо на том великом испиту. Српски лингвисти су чак написали у српском правопису да је ова латиница остатак из српскохрватског језичког заједништва,заснованог од комуниста у Новом Саду 1954.Хрватски лингвисти су од тога одустали још 1967., а Српски нису ни до данашњег дана.Зато Хрвати данас имају свој језик,своје писмо и своју државу,а Срби су неки полутани који не знају ни где су ни шта су.па им треба тутор са запада, макар то била и Хрватска!
    Стид ме је што моја фирма користи латиницу Анте Павелића,али неће више.Обећавам.
    Боже, опристи нам оваквим никаквим, и просветли нас!

    11
    1
  16. @ Велимир Поповић

    Поштовани,
    Хвала на (по)хвали, али немојте да нас додатно свађате са ћириличким Удружењима! Отоич смо покушали, више него неуспешно, да објединимо удружења за заштиту ћирилице у једно:
    Предлог за акцију: Ујединити напоре за одбрану ћирилице

    Сујета „ћириличара“ и Систем (не обавезно тим редом) су жестоко реаговали, и свако обједињавање сасекли у самом зачетку:

    Основана Матица ћирилице у Новом Саду

    Ћирилица Београд: Матици српској поводом оснивања Матице ћирилице

    „Ћирилица“: Предлог за сједињавање удружења за ћирилицу или свако за себе?

    Промоција „Ћирилицоцида“ и оснивање „Матице ћирилице“

    Српско удружење Ћирилица Београд: У вези са оснивањем Удружења „Матица Ћирилице“

    Драгољуб Збиљић: Оснивање нове српске националне институције „Матица ћирилице“

    Основана Матица ћирилице У Новом Саду

    Вечерње новости: Удружење „Матица ћирилице“ изазвало поделу међу стручњацима

    Александар Лазић: „Матицу ћирилице“ преименовати у „Савез удружења за одбрану ћирилице“

  17. syd.bgd @ стање ствари

    знао сам да је у том погледу стање тешко, али да је оволико баш, нисам. Све у свему, удружења сам са разогом избегавао до сад, са још више избегаваћу их и у будуће време.
    Благодарим на прилогу.

  18. Стање ствари + syd.bgd

    Syd.bgd је добио читавих пет позитивних поена јер се држао по страни па се није упрљао некаквим удужењима за одбрану ћирилице,а убудуће ће се одмакнути од њих још више.
    Стање ствари је покушавало да ради на обједињавању удружења,али је то сасечено у самом почетку.Обједињавање није било могуће из следећиух разлога:
    Прво,организациони разлог,којег могу да разумеју само они који су делали у удружењима.Управо из тог разлога је и основано удружење ЋИРИЛИЦА Београд.
    Друго,објединити удружење које заступа став да се ћирилица може вратити српском народу само онда ако му се врати једноазбучје,како је и било пре ступања Срба
    у језичко заједништво са Хрватима 1954.г.,са удружењем које је за одбрану ћирилице у двоазбучју, било је могуће колико и објединити воду и уље.
    Они први упорно су понављали да два конкурентна писма не могу да опстану у једном језику,и истицали су да је латиница и уведена плански у ондашњи српскохрватски језик да би заменила ћирилицу,и то вршењем државног насиља над српским писмом.Као доказ за своју тврдњу наводили су вишедеценијско искуство које је довело ћирилицу на једноцифрени постотак.Позивали су се на академика Лукића који је говорио да ћирилица треба да поново влада,као и раније кад је Србија била нормална држава.А колико су се тек позивали на Устав Србије којим је уз српски језик у службеној употреби прописана само ћирилица,а ни трага одхрватск елатинице.Па су још захтевали да правопис са два српска писма буде усклађен са Уставом (једно српско писмо) Чак су говорили да ћирилица не може да буде мање или више српска,као што ни девојка не може бити мање или више трудна.
    Други су говорили да требамо писањем приближити ћирилицу српском народу,али да је и латиница наша,па тиме имамо богатство двоазбучја какво нема нико други на свету.Треба јој само што више чаја и разних чаробних напитака, па ће она изненада да васкрсне.Бранили су Матицу српску од оних првих који су срамотно писали да је она постала Матица српскохрватска, те да је глава латиничке змије у њој и у САНУ.По њима, задатак народа је следећи: ако је та Матица из неког вишег,народу неразумљивог разлога, просула ћириличко перје са свог балкона,народ треба да га сакупља,а она ће га можда и похвалити за његово исказано родољубље.
    Председник Матице српске је рекао Драгољубу Збиљићу да је нама историја дала два писма,и има да тако остане.Она је нама дала лингвистре који су достојни и стручни у одбрани ћирилице тачно у оној мери у којој су је и сачували- 1,5% ћириличких исписа на улици у Новом Саду,а што је избројао и објавио управо председник Матице српскохрватске,21 000 Нови Сад, Улица Матице српске бр. 1.
    Још 2002. основано је удружење ЂИРИЛИЦА у Бања Луци,чији је председник био проф.др.А пошто су такви високоучени редовно за два српска писма, све се брзо распало.
    Знатно касније основано је и удружење ЋИРИЛИЦА Требиње. Почело је са одбраном ћирилице у једноазбучју,али се умешао проф.др Милош Ковачевић па се прешло на „академски“ приступ одбране у двоазбучју.Где тај прође, тамо ћирилица више не расте.На једном тамношњем скупу прославио се са оваквим редоследом криваца за пропаст ћирилице: народ, политичари,лингвисти. То је оспорио присутни Момчило Крајишник,српски родољуб и страдалник због залагања за српство.

Оставите коментар