Истраживачи могу да послуже као илустрација односа између креатора видео игара и корисника ових производа по земљама и као односа колонијалних сивих и белих можданих ћелија

Мирослав Здравковић (Фото: Снимак екрана)
Евростат: Број истраживача достигао је два милиона у ЕУ и број истраживача на 1.000 становника
У саопштењу Евростата, између осталог, пише:
„Број истраживача у пуном радном времену (еквиваленту пуног радног времена full-time equivalent (FTE)) у ЕУ се повећавао претходних година, и скочио је са 1,38 милиона у 2011. на 2 милиона у 2021 (+626.800). У односу на 2020. додатних 115.000 лица се придружило истраживачима.
У периоду од десет година, број истраживача (FTE) повећан је у готово свим чланицама, а у случају Пољске и Шведске број је више него дуплиран.
У ЕУ, већина истраживача је радила у пословном сектору (56%) и у високом образовању (32%) па у владином сектору (11%).
Истраживачи су на нивоу ЕУ учествовали са 1% у радној снази.”
У бази Евростата постоје подаци и за Србију и још неколико земаља ван ЕУ па је овде приказан ранг земаља према релативном порасту броја истраживача између 2010. и 2020.

Извор: Евростат, црвеном бојом последњи податак
Турска, Пољска и Кина су имале највиши релативан раст броја истраживача док су Русија и Финска једине земље које су имале његов пад.
Србија се налази при дну листе са повећањем од 21,9% и упоредива је са Француском, а пошто су при дну листе и Луксембург, Јапан, Данска и Шпанија спонтано се намеће питање броја истраживача на 1.000 становника, те сам и то израчунао.
Посматрајући релативни број истраживача у односу на број становника добија се сасвим другачија слика: највећи број истраживача у ЕУ имају Данска, Финска, Холандија и Шведска, испред Аустрије, Немачке и Луксембурга. Најмањи број истраживача, мањи од Србије, имају само Румунија и Кипар.
Србија је још увек испред Турске по броју истраживача, али неће бити још дуго. Мањи релативни број истраживача од Србије имају још Црна Гора, С. Македонија и Босна и Херцеговина (без података за Албанију). Кина и Русија су испод просека за ЕУ, али за разлику од руске стагнације Кина брзо претиче чланице ЕУ те је испред Малте и Летоније а иза Бугарске и Хрватске које је већ вероватно претекла у 2021. или у 2022.

Извор: Евростат
Овај други обрачун релативне бројности истраживача био је мотивисан одличним текстом Слободана Владушића пренетом на Стању ствари (линк). Истраживачи могу да послуже као илустрација односа између креатора видео игара и корисника ових производа по земљама и као односа колонијалних сивих и белих можданих ћелија. Кинези покушавају да побољшају однос ових сивих према белим ћелијама, како ограничавањем броја белих тако и производњом нових сивих.
Слободан Владушић: Видео-игре као важан елемент четврте генерације ратовања
Срби и Руси у овом процесу креирања и коришћења видео-игара, нажалост, не стоје уопште добро.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Било би добро видети колико је домаћих Норвежана, на пример, у укупном броју истраживача, а колико отпада на дошљачку памет.
Интересантно, али… шта је истраживач? Неко ко у Максију прави математичке моделе који предвиђају потражњу за јогуртом у следећих месец дана, или неко ко моделира пренос топлоте у лопатици турбине млазног мотора?
Како то Русија са 753 хиљаде истраживача има свермирски програм, и нуклеарне подморнице, и опрему за бушење нафте и гаса итд, а Немачка са 733 хиљаде истраживача и шатро већом економијом мерено БДП-ом нема ништа од тога?
Ово је прилично уопштен приказ који из ког се мало корисних информација може добити. Да би се направила иоле коректна поређења треба прецизирати критеријуме за истраживаче. Треба и упоредити истраживаче у пословном сектору, високом образовању и у владином сектору, као и број и врсту иновација који су резултат истраживања.