Истраживање пољских археолога: Дошљаци из источне Европе настанили се у данашњој Србији прије скоро пет хиљада година

Налази археолошких ископавања Института за археологију и етнологију Пољске академије наука извршених између 2016. и 2018. у Жабљу, Војводина

Фото: П. Влодарчак

(Science in Poland, 24. 2. 2022)

Кости високих мушкараца, прекривене окером, које су археолози, међу њима и пољски, открили у двије хумке у Жабљу, у Војводини (сјеверна Србија), вјероватно су припадале људима који су ту дошли прије скоро пет хиљада година из степа у данашњој јужној Русији и Украјини.

Фото: П. Влодарчак

Предмет истраживања биле су двије велике хумке пречника четрдесет и висине три до четири метра у Шајкашкој области у Војводини на доњој Тиси, на западном ободу евроазијске степе. У свакој су биле по двије широке дрвене коморе.

Хумке су првобитно, приликом првих сахрана, око три хиљаде година прије наше ере, биле знатно мање. Сто или двјеста година потом, приликом сљедећих сахрана, пречник и висина знатно су проширени.

„Гробови нису били спектакуларно опремљени, али смо примијетили црвену боју на појединим костима, усљед коришћења окера“, рекао је један од руководилаца ископавања др Пјотр Влодарчак из Института за археологију и етнологију Пољске академије наука. Према његовим ријечима тада је то била „света боја“ коришћена приликом ритуала сахране. Остаци су припадали високом човјеку, висине преко метар и осамдесет сантиметара.

Фото: П. Влодарчак

„Употреба окера и натпросјечна висина сахрањених (људи из овог дијела Европе на прелазу четвртог у трећи миленијум прије нове ере обично су били висине око метар шездесет) указују да је ријеч о дошљацима. Ритуал с употребом окера и сахрањивање у великим јамама повезује се са заједницама из источноевропских степа, објашњава Влодарчак.

Старинари су тиме „ставили тачку на и“. ДНК анализа остатака сахрањених показује да су или потицали с истока или били непосредни потомци дошљака. Узети су и узорци из костију ради изотопске анализе исхране.

„Није изненађујуће што су у исхрани користили много меса, јер су у питању заједнице које су се бавиле сточарством“, додаје др Влодарчак.

Фото: М. Подсјадло

Ископавања су вршена између 2016. и 2018. године, али су стручне анализе завршене тек сада. Пројекат је финансирао Пољски национални научни центар, а спроведен је у сарадњи с Музејом Војводине из Новог Сада.

Према ријечима др Влодарчака, на прелазу из четвртог у трећи миленијум прије наше ере дошло је до прилива номада у Европу из данашње јужне Русије и Украјине, које археолози повезују с Јамном (од јама, на руском), односно Степском културом, која је битно утицала на европску културу.

„Почели су ницати центри прото-држава и њихове елите, што се види по огромним хумкама у којима су сахрањивани појединци“, додаје Влодарчак. Археолози сматрају да су у питању вође заједница. Неки гробови били су раскошно опремљени оружјем, накитом и украшеним посуђем. Хумке откривене у Војводини су најзападнији гробови номадске заједнице Степске културе.

Дошљаци су доспјели и до области данашње Пољске. Археолози су у трећем миленијуму прије наше ере забиљежили културолошке промјене у погребним ритуалима и начину израде керамичких посуда. На основу ДНК анализа истраживачи сматрају да су припадници Културе врпчасте керамике потицали и од потомака степских номада.

Шимон Жђебловски

С енглеског посрбило: Стање ствари

Прочитајте још

BARROW OF THE YAMNAYA CULTURE IN ŽABALJ, DISTRICT OF SOUTH BAČKA, SERBIA (PDF)

Кључне речи: Jамнаjа културa, Војводинa, енеолит, погребни обред

Сажетак: Пољско-српска истраживања хумки у oкoлини Шајкаша и Жабља дала су прве свеобухватне податке о обредима сахрањивања Jамнаjа културе у Војводини. „Медисова хумка”, истражена у 2017–2018, подигнута је у две фазе. У њој су откривене две гробнице, обе датиране 2800–2600 година п. н. е. Припадају типичним обредима сахрањивања Jамнаjа културе, са добрим аналогијама у источноевропској зони. Гроб бр. 4 из Жабља је први пример сахрањивања мешовитих и непотпуних људских остатака у Војводини (између осталог недостајале су дуге кости). Овакав ритуал је познат из хумки Jамнаjа културе у северозападном понтском региону.

Гласник српског археолошког друштва, бр. 37, 2021.



Categories: Посрбљено

Tags: , , , , , , , ,

16 replies

  1. Претпостављам да ти сточари нису спаљивали покојнике јер не виде земљу као извор свог бића, нити себе као део земље. Колико ли су били високи они који су спаљивали своје покојнике, тј. земљоработи?

  2. Хмм хмм хмм…

    Прочитао сам рад у коме се описује археолошко истраживање, линк горе где пише: BARROW OF THE YAMNAYA CULTURE IN ŽABALJ, DISTRICT OF SOUTH BAČKA, SERBIA, на који се наводно позива преведени текст са пољског научног веб сајта.

    Ево шта све НЕ ПИШЕ у том археолошком раду, а пише у тексту са пољског сајта:

    „…на прелазу из четвртог у трећи миленијум прије наше ере дошло је до прилива номада у Европу из данашње јужне Русије и Украјине…“ — ово се уопште не помиње.

    „ДНК анализа остатака сахрањених показује да су или потицали с истока или били непосредни потомци дошљака.“ — ово се такође не помиње, уопште се ДНК анализа не помиње.

    Ако аутор пољског текста има неке изворе за ове тврдње, не наводи их.

    Археолошки рад каже да гробови припадају Јамнаја култури по типу и изгледу, и још каже да је тај део Бачке, тиме што је западна граница евроазијских степа, играо важну улогу у сеоби номадских полулација источне Европе у трећем и четвртом миленијуму пре наше ере. То је све.

    Сад ће да испадне да се нисмо доселили у 7. веку наше ере по као шатро наводно Порфирогениту, него смо се доселили у 27. веку пре наше ере по Жђебловском, али ја још увек не налазим икакве доказе да смо се ми уопште доселили из те наводне Украјине. Да ли то неко опет подмеће кукавичје јаје, мало лепше од претходног?

    35
  3. Све нешто очекујем да ће се неко јавити да нам разбистри мало и што би Конузин рекао да видимо да ли има Срба овде у Жабљу. Уједно се питам да ли се променила редакцијска политика и да ли ће заиста бити дозвољено да одемо на саме изворе српске историје (и ћирилице која се тада звала винчаница)? Елем, вежите појасеве, крећемо. На МЕ-еову иницијативу ћемо телеграфски попунити недостајуће рупе у овој причи. Касније, ко зна, можда редакција одлучи да по први пут стави на насловну страну и српску перспективу ове приче.

    Већ смо рекли да су Срби староседеоци Европе који су ту били одувек као носиоци њене најстарије цивилизације и културе. Они са добром меморијом ће се сетити да је то полазна тачка у нашој дефиницији српског идентитета. Ко су онда ови које су Пољаци ископали?

    Е, то су номади који су дошли у Европу из руских степа. То су преци данашњих западњака.

    Како су дошли у Европу, начинили су геноциде над староседеоцима и скоро истребили наше претке. Уништили су скоро 90% мушкараца и отели жене. Староседеоци барем 2000 година пре тога нису знали за рат и живели су на високом степену цивилизације у кућама без ограда. Они који су преживели побегли су у планине, Динару, Карпате и чак до Шпаније. Научени лошим искуством почели су да граде другачије куће са малим прозорима и заштитним оградама. То су такозване ‘градине’ које су још увек присутне у српским селима. Од те речи је настала реч ‘град’ а од ње много касније енглеска реч ‘гарден’ (такође речи – гарда, гвардиа, Гвардиола као и име овог хрватског ногометаша са маском – Гвардиол).

    … Овде ћемо за тренутак застати да видимо да ли постоји интерес за наставак приче у коме тек долазе најважније ствари и y коме ћемо видети ко су заиста били наши преци.

    ПС. Неки ће се сетити да сам у пар наврата, поводом неких текстова да су западњаци као крсташи пошли да уништавају ‘источне јеретике’ (значи пре око 8-900 година), написао да је то почело много раније. Тачније, пре 4800 година, да још увек траје и да су скоро све ратове од тада до сада започели управо ти преци данашњих западњака. Управо ови који су oткопани у Жабљу.
    (to be continued, хвала на разумевању, stay tuned) …

    27
    1
  4. Srpski narodni kalendar je kalendar Srpske srednjovekovne države od 1119 godine.

    Uveo ga je Sveti Sava.

    Zakonik Cara Dušana je napisan u 6857 godini.

    Boj na Kosovu je bio u 6897 godini.

    Smederevska srednjovekovna tvrđava čuva dokaz o Srpskom narodnom kalendaru .
    Na Kuli i Malom gradu Despota Đurđa stoji da je građena na leto 6938 godine.

    Srećna vam nastupajuća Srpska nova godina po Srpskom narodnom kalendaru.

    7532.

    Srećno i berićetno.

    25
    3
  5. Никаквог досељавања није било!

    27
    1
  6. Онорије, господине, брате, опростите што противречим/подсећам. Не слажем се са Вама да је град предак гвардије и сличних творевина. Вар (Вардар, Вараждин, другу љуби мене вара, Х-вар, варош, енг. варнинг) је корен гардена, гаранције, итд губљењем сугласника „В“. Град, груд су из речи (парњаци су, шта је сад старије, и небитно је) горе, краја, кроја, од тога крпа, кора, корпа, чарапа (проглашена турцизмом, никад не исправљено, али, сроднички пољски указује да је намерна „грешка“ истозначном речју скарапа), заменски сугласницима из коре – орах, лат. арк.
    Још једна ствар у вези чланка – Пољачки научници да су слободни могли би да размисле о ближој прошлости – зашто су Срби северно и јужно, а неповезани, али, не, они себе траже у даљој прошлости у Ново/Славено-Сербији. А не зову је тако. Те је с’ тога можда политиканство пре науке у питању. То је узрок моје претходне пошалице у питању колико су били високи људи који су спаљивали покојнике. Претерах са дужином, те се извињавам.

    14
    1
  7. Врло добро, Мр Годо. Баш неко рече – утрошили смо доста времена чекајући Мр Годоа али се исплатило. Тачно је да је ‘вар’ у смислу ‘тврђава’ ушао у називе многих места (Варшава, Темишвар, Карлови Вари, Варадин, Бјеловар, Секешфехервар=’Београд’, итд) а одатле долази и ‘варош’. Претходно име Вавилона је било Вардун (‘тврђава на песку’) а такође се сматра и да је име Вардара одатле дошло пошто је и река била као нека врста тврђаве која пружа заштиту. Само настави са прилозима , поготово волим да видим другачија мишљења јер тако и ја нешто научим.

    Дакле, наши преци су се разбежали по планинама. Дошљаци су били доста примитивни, нису знали за метале па су дошли са каменим секирама. Баш у тој Пољској је пронађена гробница староседелаца који су побијени тим каменим секирама. Зa разлику од дошљака, староседеоци су чак 5000 година пре њиховог доласка имали прву индустријску револуцију у свету – топљење метала у Винчи (пази, ови су дошли пре 4800 година у Европу!!!). Користећи само логику већ се само из овог последњег могу извући неки закључци.

    То ћемо видети из наставка приче (ако га буде). У најави, видећемо (ако буде интересовања) да ли јесте и зашто јесте српски језик најстарији у Европи, хиљадама година старији од латинског и грчког, на пример. Чак и ови ‘ћириличари’ би могли да закључе да је логично да најстарији језик буде праћен и најстаријим писмом (мож’ да бидне ал’ не мора да значи). Ово ће истовремено бити и добра референца за прве ставке дефиниције српског идентитета (што је МЕ сугерисао) па позивам и ‘борце за ћирилицу’ да се равноправно придруже и дају свој допринос.

    16
    2
  8. A možda su gastarbajteri.

    11
  9. Овде очигледно има неколико археолога и палогенетичара, који додуше немају проблема са истраживањем, али воле да остану тајновити. Довољно је да изнесу аргумент „нема досељавања”, била је „винчаница”, постојао је српски календар (а не хришћански који је користила и Византија, тј. источноримско царство… Браво, зашто би се нешто учило. Диовољно је да кажеш шта ти се свиђа. Рецимо, Бог је створио Србина, а не Адама. Него, да ли и кола поправљају тврдњама да то знају, уводе струју, опет својим тврдњама и слично…

    5
    15
  10. Нова фрустрација на помолу? Довољно је поменути Винчу која је црвена марама за пропоненте дисања на трску па да она као чир избије на површину. Тек што смо скинули методисте (методијевисте?) с врата кад оно изронише бранитељи неодбрањивог. Очигледно им није било довољно катастрофално искуство са покушајем јавне одбране непостојеће миграције (то је било храбро, истина не завређује плус ипак ћу ипак забележити тачку) . Узгред, док нисам заборавио, не знам како магистар Года поправља своја кола али је он од сада за мене др Года.

    Већ су постала мало заморна појављивања без намере (и знања) да се ишта сувисло каже, поготово када се неко већ експонирао као непријатан карактер и уз то je још и штићена особа.

    Елем, још нисам сигуран да постоји интерес да се о овоме прича, редакција седи на тараби, па ћу само једну или две зврчке, да не буде да сам се и сам испразно јавио. Само да поновим из претходног и да читаоци осете дубину (српске) историје. Ови ископани су се појавили 800 година пре Аријеваца који су (2000. пне) однели свој језик у Индију. Али су се појавили 5000 година после прве индустријске револуције у Винчи. Значи да је у Винчи тада постојао веома развијен језик (и много шта другог). Да ли неко може да каже који је то језик (и зашто можемо да га назовемо српским)?

    О језику ће тек бити (ако буде) речи али само да видимо још мало о овима. За званичну (западну) науку је овај долазак почетак ‘праве’ историје. Oви су донели такозвани ‘индо-европски’ језик који је преузела цела Европа (зато ja увек тврдим да је израз ‘индо-европски’ бесмислен и вештачки) и једну значајну културу која је названа Corded Ware-CW (у тексту је хрватски превод – врпчаста керамика).

    Ја сам једини рекао (у једној међународној комуникацији) да то није никаква култура, да је посуђе (по коме је она добила име) искључиво дело отетих винчанских жена а не номада који нису ни куће знали да граде а нису знали ни за пољопривреду, да је цела CW култура само рефлексија позне Винче. Једино што је остало од ових дошљака је специфичан начин сахрањивања у ‘курганима’ као што се и види горе на сликама. Ништа више.

    Ако неко има неку сувислу примедбу или конструктивно питање, ту сам, иначе сам завршио, иако још нисмо ни дотакли најважнију тему – језик.

    19
    1
  11. @Слободан Јанковић

    „…постојао је српски календар (а не хришћански који је користила и Византија, тј. источноримско царство… Браво, зашто би се нешто учило.“

    А који су то календар користили Срби пре контакта са Источним (Ромејским) царством? Браво ако дате смислени одговор, што нећете.

    16
    1
  12. Поздрав свим читаоцима СтСт од Дикана са трском за дисање!
    Идемo код Јустинијана по нови календар за 7531. годину!

    https://imgur.com/FTIhgfX

    10
  13. Г. Јанковић научно сматра да је исправни назив „хришћански календар“ зато што колколише време само пар тисућа година пре појаве хришћанства. Мож’ да би било (али, не, мора,) исправније над-именовати календар у „ранохришћански“.

    3
    2
  14. Имам блиске пријатеље који не престају да тврде да су Срби народ најстарији и да није било досељавања. Али мени то заиста ништа не значи. Важно је да знам да су моји преци препознали реч Христову, а да ли су топили руду пре других данас је сасвим неважно. У последњих 1000 година тај мој народ је врло мало допринео материјалном наслеђу Европе, на жалост, али је Богу хвала увек бранио своју веру, језик, културу. Да ли се тај народ доселио пре 1300 година или је одувек живео овде, не мења мој осећај припадности.

    3
    9
  15. @Ненад

    „Али мени то заиста ништа не значи.“

    Занимљиво становиште. Колико далеко у прошлост треба да се иде да би престало да Вам значи? 100 или 1000 година?

    „У последњих 1000 година тај мој народ је врло мало допринео материјалном наслеђу Европе…“

    У поређењу с ким? С народима који пре 200 година нису ни постојали? Још важније, да ли је тај народ мало допринео, или је мало (материјалних) доказа сачувано (и зашто), или можда није баш тако мало допринео али Ви о томе не знате довољно?

    „…али је Богу хвала увек бранио своју веру, језик, културу.“

    Осим кад није, па зато сада око нас има колико нових нација насталих од српског супстрата?

    Ваш осећај припадности је упркос свему за сваку похвалу.

    14
  16. Све што сам горе написао се поклапа са званичном (западном) науком. Е, од тог извора крећу два путића. Још увек чекам да неко одговори да ли је онај језик из доба прве индустријске револуције у Винчи био српски или не. Да помогнем, никакво додатно знање није неопходно (мада би много допринело) већ само сељачка логика.
    Пољаци овде ништа епохално ново неће открити (можда неке ситнице) пошто је ово већ познато а већ су то нашли код њих. Само ће потврдити што већ знамо и што је генетика установила. Кад смо код генетике само још пар детаља. Ови номади су дошли у Европу 2800 пне (мада је изгледа био један мањи талас раније) а до британских острва су стигли тек 2500 пне. На тим острвима је била скоро искључиво генетика коју има половина Срба. Међу њима су нпр били и ‘друиди’, наши рођаци што им и само име каже.

    Елем, геноцидом и притиском на староседелачко становништво, њихов проценат је пао са скоро 100% на 5% данас. Највећи проценат је на самом северу Шкотске у подручју Орканских висова (можда су сестре Бронте такође Српкиње?) на острвима као што је ‘Холм оф Папа’ и слично. Е, тај Холм је српска реч која у ствари значи Хум или Хлм које је било име Балкана док га Енглези нису недавно заменили турском речи коју сами Турци нису никад користили. Сви топоними и имена који садрже ‘холм’ (нпр Стокхолм, Захумље, Хомоље) су српског порекла. Интересантно, зар не?

    Још мало о староседеоцима. Касније су се они стопили и заједно емигрирали у Америку. Е, од тих староседелаца имамо неке познате ликове, као нпр – амерички председник Манро, Дејви Крокет, генерал Кастер, Чак Норис, Бил Гејтс, глумац Тед Данстон (из Cheers-a), Елвис Присли. Да господо, Кинг лично и ко би други него Чак Норис. А је л’ знате зашто је Чак рођен из епрувете? Зато што нико није смео да му %$@# матер!
    Овај мање познат историјски детаљ о великом Чаку посвећујем Бобу и његовом календару.

    10

Оставите коментар