Српско писмо – спас или даље пропадање?

Сви којима је стало до очувања и повратка некадашње улоге српског писма у јавном животу Србије ће се сложити да је садашњи његов положај лош, а перспективе су – ако се ствари и даље развијају као до сада – мрачне. Уместо некадашње земље српског писма – ћирилице, Србија је већ великим делом постала земља латинице.

Дизајн: Грамата

Дизајн: Грамата

Када говоримо о некадашњој улози српског писма у јавном животу, мислимо на његову улогу у периоду Краљевине Србије, што је потпуно упоредиво и са савременом улогом писама свих осталих европских држава. У њима влада принцип: један језик – једно писмо, а најрелевантнији примери за углед су положаји сродних националних писама у Бугарској, Русији, Белорусији, БЈРМ и Грчкој.

За разлику од свих других држава, у Србији постоје препреке за постизање тог циља:

  • Постојећи правопис српског језика прихвата и латиницу као писмо српског језика;
  • Упркос одредбама Устава, услед неадекватног закона о језику, те одредбе остају мртво слово на папиру;
  • Непостојање политичке воље да се нешто суштински уради на заштити ћирилице;
  • Незаинтересованост (па и одбојност) према улози српског писма у јавном животу, која постоји како у владајућим, тако и у опозиционим политичким круговима, као и у привредној и културној елити земље;
  • Недовољна свест самог народа о битној важности српског писма за очување националне самобитности и развој националне културе.

Свесни значаја очувања српског писма, многи људи се – свако на свој начин, већ годинама залажу за истицање потребе за очување српског писма, како индивидуално, тако и у оквиру више удружења која раде на том пољу. Несавладива препрека на путу за успех тих активности је одсуство сарадње, одсуство координације акција и одсуство њиховог усаглашеног планирања. У том циљу је неопходно усредсредити се на оно што је заједнички интерес, уз одбацивање сујете, међусобних суревњивости, непријатних успомена на сукобе из прошлости… Треба да буде кристално јасно: без оваквог новог начина рада, настављање досадашње праксе је бесперспективно.

У циљу савладавања тих препрека неопходно је постизање међусобног споразумевања и стварање једне врсте формалне заједнице/федерације удружења са истоветним циљем, која би на основу заједнички усвојеног плана рада усаглашавала заједничке, истовремене активности удружења широм земље, уз нагласак на омасовљењу и привлачењу младежи.

(Стање ствари)

Достављено удружењима:

  1. Ћирилица
  2. Српска азбука
  3. Ћирилица – Београд
  4. Чувари ћирилице

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-34E

Advertisements