Предлог за акцију: Ујединити напоре за одбрану ћирилице

Српско писмо – спас или даље пропадање?

Сви којима је стало до очувања и повратка некадашње улоге српског писма у јавном животу Србије ће се сложити да је садашњи његов положај лош, а перспективе су – ако се ствари и даље развијају као до сада – мрачне. Уместо некадашње земље српског писма – ћирилице, Србија је већ великим делом постала земља латинице.

Дизајн: Грамата

Дизајн: Грамата

Када говоримо о некадашњој улози српског писма у јавном животу, мислимо на његову улогу у периоду Краљевине Србије, што је потпуно упоредиво и са савременом улогом писама свих осталих европских држава. У њима влада принцип: један језик – једно писмо, а најрелевантнији примери за углед су положаји сродних националних писама у Бугарској, Русији, Белорусији, БЈРМ и Грчкој.

За разлику од свих других држава, у Србији постоје препреке за постизање тог циља:

  • Постојећи правопис српског језика прихвата и латиницу као писмо српског језика;
  • Упркос одредбама Устава, услед неадекватног закона о језику, те одредбе остају мртво слово на папиру;
  • Непостојање политичке воље да се нешто суштински уради на заштити ћирилице;
  • Незаинтересованост (па и одбојност) према улози српског писма у јавном животу, која постоји како у владајућим, тако и у опозиционим политичким круговима, као и у привредној и културној елити земље;
  • Недовољна свест самог народа о битној важности српског писма за очување националне самобитности и развој националне културе.

Свесни значаја очувања српског писма, многи људи се – свако на свој начин, већ годинама залажу за истицање потребе за очување српског писма, како индивидуално, тако и у оквиру више удружења која раде на том пољу. Несавладива препрека на путу за успех тих активности је одсуство сарадње, одсуство координације акција и одсуство њиховог усаглашеног планирања. У том циљу је неопходно усредсредити се на оно што је заједнички интерес, уз одбацивање сујете, међусобних суревњивости, непријатних успомена на сукобе из прошлости… Треба да буде кристално јасно: без оваквог новог начина рада, настављање досадашње праксе је бесперспективно.

У циљу савладавања тих препрека неопходно је постизање међусобног споразумевања и стварање једне врсте формалне заједнице/федерације удружења са истоветним циљем, која би на основу заједнички усвојеног плана рада усаглашавала заједничке, истовремене активности удружења широм земље, уз нагласак на омасовљењу и привлачењу младежи.

(Стање ствари)

Достављено удружењима:

  1. Ћирилица
  2. Српска азбука
  3. Ћирилица – Београд
  4. Чувари ћирилице

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-34E

Advertisements


Категорије:Моба

69 replies

  1. Потпуно јасно и за подршку сваке врсте. Нема никаквих формално правних препрека, да се направи САВЕЗ УДРУЖЕЊА, рецимо, Савез удружења чувари ћирилице. Мислим, да има још удружења, која се баве заштитом и борбом за ћирилицу. Свакако би био први корак, да се удруже наведена удружења. За претпоставити, да би то олакшало и приступање других удружења, која у свом програму рада имају и питање статуса ћирилице.

    Свиђа ми се

  2. С обзиром да више година уређујем један едукативни сајт који је исписан ћириличним писмом (раније је била опција читања и на латиници) и да сам углавном објављивао на ћириличним порталима и сајтовима, и у свакодневној комуникацији се користим ћириличним писмом ја сам свој мали допринос дао. Мислим да удружења грађана која су усвојила овај циљ треба да уврсте у своју агенду коришћење постојећих ресурса на интернету и друштвеним мрежама ради промовисања ћириличног писма (мислим наравно на странице и групе на Фејсбуку, Твитер, портале, форуме и тако даље). Ако се не варам резултати анкете су показали да се ћирилица мање користи на интернету него у другим писаним облицима комуникације а то је посебан разлог да се већа пажња посвети овом изузетно важном медију.

    Свиђа ми се

  3. Процес формирања формалне заједнице савеза/федерације удружења није тако једноставан. Целисходно је за почетак почети са формирањем техничке координације удружења и група које се залажу за јавну употребу ћирилице.
    Сарадњом на овом нивоу створиле би се претпоставке за више форме организовања (коалиције, федерације, покрети, итд.). Трновит је то пут свугде а у Србији поготово.
    Целисходно је да неко засуче рукаве и неком пригодом позове представнике удружења и група које су се већ афирмисале и да покушају да нађу заједничку платформу за координацију рада.

    Свиђа ми се

  4. Ваш текст је био инспирација за прилог под називом „Прилог обједињавању напора за одбрану српске ћирилице – Изградње коалиције бораца за јавну употребу српске ћирилице у Србији“ на линку http://necuugovornalatinici.palankaonline.info/2015/01/blog-post.html

    Свиђа ми се

  5. @Нећу на латиници
    Члан 7.Закона о удружењима садржи:
    „Удружење се може удруживати у савезе и у друге асоцијације у земљи и иностранству (у даљем тексту: савези).“
    По мени само је потребна сагласност воља надлежних органа постојећих удружења. Наравно, оних који су регистровани у складу са законима. Уколико постоји сагласност, све је врло једноставно.

    Свиђа ми се

  6. @слободан млинаревић
    Није проблем основати (још једно) удружење већ је проблем како да се рад многих обједини тако да се постигну резултати. У наведеном прилогу дата је процедура оснивања коалиција које могу али не морају бити формализована као удружења. Ваља напоменути да закон дозвољава оснивање и нерегистрованих удружења (група грађана) која су у правном промету третирају сагласно одредбама закона о ортаклуку.
    Наведени ставови су у приложеном раду су у пракси проверени.

    Свиђа ми се

  7. Прво сте рекли: „Процес формирања формалне заједнице савеза/федерације удружења није тако једноставан.“. Сада кажете: „већ је проблем како да се рад многих обједини тако да се постигну резултати“. Рекао бих да је то контрадикторно? Искључиви проблем и једини је, да се сложе оснивачи и да „угуше“ унутрашњу потребу да шефују. И Ви у тексту(блогу) на који нас упућујете слично показујете. Утрошили сте пуно времена и размишљања, да претставите своју идеју, како би и шта требало урадити. Да ли би пристали, да од тога одустанете и без бескрајне расправе, лепо се прикључите неком већ постојећем удружењу? Не верујем. Имао сам приличан број разговора са „шефовима“ разних удружења. Налетео сам само на једног, који је био спреман да саслуша и послуша савете са стране. Има и једно суштинско питање, а то је, да ли је место ћирилице у Срба политичко или техничко питање. Ако је политичко, тиме треба да се баве странке, а ако је техничко онда је то задатак удружења. Као што знате, а видим, да сте гледали и Закон о удружењима, поље рада удружења није политика. У складу са тим савез удуржења би морао да врши притисак на странке, како би се питање ћирилице на нивоу политике решило, а удружења би морала да се баве утицајем на оне који „пишу и раде“ на латиници. Можда се можемо сложити, да „шефови“ удружења, користе удружења и да се баве политиком, на мала врата..

    Свиђа ми се

  8. @слободан млинаревић
    Не видим у чему је контрадикција. Удружења могу да раде заједно као конзорцијум око неког проблема чувајући свој идентитет. Када кажем конзорцијум не мислим само на удружења „ћириличара“ већ и других удружења која директно или индиректно у свом статуту раде на очувању националног и културног идентитета Србије. Чак штавише конзорцијум могу да сачињавају и привредне организације, институције и установе. Правна форма конзорцијума може да буде удружење али и не мора. Чест назив за конзорцијум хетерогеног састава је коалиција али не нужно.
    Питање јавне употребе ћирилице је најмање техничко питање а много више политичко питање. Циљ коалиције је да изврши притисак на структуре које могу да омогуће јавну употребу ћирилице у Србији а то су политичке странке односно на парламент.
    Ми можемо да користимо приватно ћирилицу али ми желимо и да уговор са неком фирмом буде на ћирилици а то сада није могуће јер су у Србији грађани који користе ћирилицу законски дискриминисани. Покушајте да потпишете уговор на ћирилици у Комерцијалној или већини банака са страним капиталом. То једноставно није могуће – најуриће вас и то физички. Лакше је да склопите уговор на енглеском или немачком али на ћирилици нећете моћи. То није техничко питање већ чисто политичко и то вишеслојно: политика државе да се грађани Србије који користе ћирилицу дискриминишу по основу употребе писма, политика Народне банке Србије да дозволи дискриминацију, и на крају политика банке да законом дозвољену дискриминацију примени у пословном односу са клијентом.
    Е ова коалиција треба да промени политику дискриминације грађана који желе да се поштује њихов национални и културни идентитет.
    Мислим да су услови сазрели и да ћемо ускоро имати неколико коалиција што није нужно лоше. Идеално је да постоји једна снажна организација али та времена су прошла јер живимо у времену мрежних структура. Коалиција је пре свега мрежна структура јер се чланови коалиције поред активности унутар коалиције баве и другим стварима често супротстављеним. Унутар коалиције се пре свега врши техничка координација активности. Најчешће се одлуке у коалицији доносе консензусом или по моделу свако може да ради шта му се свиђа само да не смета другима (зато постоји координација). Те технологије у Србији нема јер се (намерно) подстиче сујета и амбиција да се шефује (остало од турака а модерни господари подстичу менталитет завади па владај). Нама нико не може да шефује. Ако неко покуша захвалићемо се на сарадњи (нема љутње). Али можемо да сарађујемо са другима (групама, удружењима, појединцима) као што и радимо ако је активност у складу са нашим циљевима и ако од те сарадње имамо користи.
    Ако неки конзорцијум организује акцију која нам годи придружићемо се. Ако други конзорцијум организује акцију која нам годи опет ћемо се придружити. Итд.
    Али нећемо да дозволимо да нам неко каже ако сте са нама у овој акцији онда морате да буде против других са сличном акцијом. То не иде тако.

    Свиђа ми се

  9. Поручио сам „Телекому“ да сам заборавио латиницу и да ми убудуће рачуне исписују на српском.
    Очекујем одговор.

    Свиђа ми се

  10. @Нећу на латиници
    Да би се споразумели морамо да употребљавамо појмове са истим значењем. Концорзијум НЕ ПОСТОЈИ у Закону о удружењима. Ви сте ту јасно показали, да покушавате да прогурате неку своју и наглашавам, само своју идеју. Чему поставити тако опширно објашњење на сопственом сајту, а не покушати, да у разговору са „ћириличарима“ то усмено размотрите, тиме што уђете у неко удружење, како би још неко размотрио и разумео Ваше идеје? Рецимо Ви имате свој сајт, па се питам коме удружењу припадате, а ако нисте члан, зашто нисте?
    Кажете, да је ћирилица политичко питање? Ако је политичко, тиме удружења НЕ МОГУ, да се баве. Зато сам покушао, да разграничим, али Ви о томе имате другу идеју и сигурно би тешко прихватили било какво објашњење. Уколико сте заинтересовани за даљи разговор мој мејл је slobodan.mlinarevic@gmail.com

    Свиђа ми се

  11. @слободан млинаревић
    Па то што не постоји појам конзорцијума у Закону о удружењима то не значи да не може да се формира. Конзорцијум је уговорни однос више правних субјеката (удружења, предузећа, установа, итд.) у вези реализације неког пројекта или програма. Конзорцијуми су обично ограничени на неки задатак. Уговором се дефинишу сви елементи сарадње. По окончању посла завршава се сарадња а имовина и средства се деле према правилима из уговора о конзорцијуму (обично свако задржава оно са чим је ушао у причу а заједнички стечено се дели). Код нас још увек имате херојски менталитет где идемо грлом у јагоде на разматрајући све аспекте неког заједничког посла.
    Конзорцијум понекад прерасте у нову организацију у коју се утопе чланице јер су видели да им је тако боље.
    Удружења нису политичке организације али могу да утичу на промену политичких ставова везаних за област њиховог деловања односно на политику којом је регулисана област њиховог интересовања.
    Па и политичке организације су удружења чији је рад регулисан посебним законом да би се ограничио и уредио.
    Удружења не могу да функционишу као политичке организације али могу да на њих делују (да делују на политику) рецимо да се донесе неки закон који је од јавног интереса. Па ни грађани нису политичари али могу да на политичаре утичу (ако не буду радили како желим нећу да гласам за њих чак ћу да позовем и пријатеље да гласају против некога).
    Не видим зашто би смо били у неком удружењу када са удружењима можемо сарађивати. Ако нам се нечија иницијатива свиђа и у могућности смо да је подржимо подржаћемо је. Ако нисмо у могућности да нешто подржимо нећемо се мешати. Ако би смо били у неком удружењу онда морамо да поштујемо нека правила у том удружењу, да састанчимо уместо да нешто одмах урадимо. То нам није потребно.
    Досада смо подржали активности неколико удружења преко наших канала.
    Да је више активности удружења више би смо их подржали али нажалост удружења (мислим на удружења ћириличара) имају релативно мало активности. Углавном 2-3 активности и то је све (2-3 скупа годишње и евентуално сајт/блог који се повремено одржава). Реците нам за једно удружење које је јавно публиковало свој годишњи план рада (популарно акциони план) за 2015 па да се у њему препознамо. Тога једноставно нема. Да кренемо у авантуру оснивања удружења не исплати се јер онда то прераста у другу причу (мада размишљамо о томе да се то и деси једног тренутка – можда за 2-3 године).
    А ми смо са нашим „о свом руву и круву“ концептом опстали скоро две године са низом иницијатива које су у јавности веома добро примљене.
    За овај ниво наших активности додатна средства нам нису потребна. Овај ниво активности је пројектован на нивоу „о свом руву и круву“ јер обезбеђује одрживост.
    Ми смо развили неке идеје и представили их јавности. Њихово коришћење је слободно. Коме се свиђају нека их користи а коме се не свиђају не мора. Ево и нове идеје на линку http://goo.gl/Ngd8HI (већ је искоришћено и на више од 100 адреса су послати захтеви по наведеним моделима). Мало ли је?

    Свиђа ми се

  12. Мени није јасно само шта има везе са свим овим Лазићев пас?

    Свиђа ми се

  13. @Зоран Ђуровић
    Има везе у толико, јер показује, да добру иницијативу, одмах почне неко да обликује према својим и то само својим резонима. Човек ИЗМИШЉА концорзијум и још га дефинише. Погледајте његов блог, па ће све бити јасно. А последњи коментар, ми и САМО ми. А на блогу се не види ко су ти ми. Успут омаловажава активности ћириличних удружења, а велича неке МИ.

    Свиђа ми се

  14. @слободан млинаревић
    Прво око конзорцијума. Ако погледате објашњење требало би да буде јасно да се дотична структура не дефинише Законом о удружењима већ другим законима којима се регулишу активности правних лица. А удружења јесу правна лица која учествују у правном промету. Права и обавезе конзорцијума се дефинишу уговором. Неки уговор о конзорцијуму зову уговором о партнерству или слично.
    Погледајте мало на интернету а још боље потражите на http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/ документа у којима се помиње конзорцијум па ћете видети да се тај термин користи у десетак закона и још неколико десетина других докумената.
    Не омаловажавамо активности ћириличарских удружења већ напротив сматрамо да су оне значајне али и недовољне. Удружењу се приступа на бази разних критеријума зато што бити члан неког удружења значи преузети обавезе а ако не можете да преузмете или не желите да преузмете неке обавезе онда је боље (и поштеније) да се не укључујете активно у рад било ког удружења већ по потреби и када можете и сматрате да је то целисходно. Такав је наш став. Не би смо желели да неке активности подлежу процедури одлучивања у органима неког удружења. Ово су модерна времена и ако желите нешто да урадите у јавном простору то једноставно урадите јер имате доста доступних комуникационих алата. Ако неко жели да свој став или активност појача именом неког удружења то је у реду али није неопходно.
    То што имамо симпатије према активностима неких активних удружења и што им пружамо подршку у оквиру наших активности не значи да смо аутоматски чланови већ да подржавамо одређене активности. Једино сматрамо да постојећа удружења морају да профилишу свој јавни профил са већим бројем конкретних активности. Свесни смо да то није лако и да јавни наступ удружења сноси одређене трошкове и ризике те се свако сналази како зна и уме. Свесни смо и да активности у оквиру удружења морају да буду координиране и одобрене јер можда неко има другачије ставове како нешто урадити. И то је у реду ко жели да тако ради.
    Блог „Нећу да потпишем уговор на латиници“ нема великих амбиција већ своје ставове и активности износи јавно нудећи опције. Коме се свиђа нека то подржи (лајком) или нека искористи у свом раду (не сматрамо да су ауторска права и изградња имена у овом случају важни).
    И не видим разлог да посебно публикујемо ко све подржава неке наше активности јер се то види на страницама на Гуглу и Фејсбуку. Ту су симпатизери активности чија нам је подршка драгоцена и хвала им.
    А када кажемо да је нешто искоришћено имамо потврду једног нашег симпатизера да је идеју искористио за обраћање органима јавне власти (о свом руву и круву).
    А и не видим проблем што се доброј иницијативи даје допринос једним разматрањем које је универзално применљиво и које је у пракси проверено. То може да буде само знак да су аутори овог чланка погодили мету.
    Можда неко има бољу разраду идеје из овог чланка. Бићемо захвални да је чујемо и унапред има нашу подршку.

    Свиђа ми се

  15. @Зоран Ђуровић
    Драги наш „јеретиче“, видиш и сам колико неко може да употреби речи, а да ништа не каже. Опет МИ па МИ и САМО ми! Који су то ми? Замисли да ја кобејаги правник и дрвени адвокат, морам да полемишем са неким који нема име и презиме, а одазива се на МИ и само МИ. Човек, који се крије иза МИ, каже да нема великих амбиција, а на сајту поставио специјалну теорију, како и шта треба да се ради!!?? Питам се, да ли ја пишем на неком непознатом језику, или можда то раде МИ? Нажалост, постоји одређена уздржаност, па ја и МИ не успевамо да се разумемо. Има смисла да неко нешто каже, како бих, ја лично утврдио, на ком језику пишем и да ли то што пишем изгледа разумљиво. „МИ“ мисли, да се појам „концорзијум“ може употребити како „МИ друштву“ падне на памет. Мисле господа, да ће неко удружење, да прави КОНЦОРЗИЈУМ, са неким неидентификованим МИ: Очигледно МИ компанија има фикс идеју и није спремна да се са неким удружи. Због тога је, можда и потребно, нешто и овом проблему рећи. Толико од мене. А МИ нека тера своју „политику“.

    Свиђа ми се

  16. „ЋИРИЛИЦА“ НИЈЕ ДОБИЛА НИКАКАВ ДОПИС О ОБЈЕДИЊАВАЊУ БОРБЕ ЗА ЋИРИЛИЦУ

    „Ћирилица“ није добила овакав допис за обједињавање акције удружења за одбрану ћирилице. Не видим ни чија је то иницијатива, а видим да се спомиње и наше Удружење „Ћирилица“ као да нам је тобоже уп’ућен допис..

    Иначе, ми смо из „Ћирилице“ предложили организацију удружења под називом Сједињена удружења за заштиту ћирилице „Ћирилица српска“. Нико није прихватио д се сјединимо.

    Драгољуб Збиљић, председник Скупштине првооснованог Удружења „Ћирилица“ из 2001. године.

    Свиђа ми се

  17. @Д. Збиљић
    Нисам знао за Ваш покушај. Ваш коментар потпуно потврђује моје досадашње коментаре по овом питању. Надам се, да ће и господин који прича МИ па МИ, сада знати кога да подржи. У сваком случају вреди обновити покушај. Нову иницијативу је покренуло СТАЊЕ СТВАРИ, Ви је можете преузети, а ја ћу покушати да истражим која су се све удружења појавила, а боре се за ЋИРИЛИЦУ.

    Свиђа ми се

  18. Ми смо били наптавили скицу како би било име скедињених удружења с формалним седиштем у Новом Саду (Нови Сад из више разлога), али ако баш хоће остала удружења да и то буде у Београду, ми не бисмо затезали, јер нисмо битни ми, него „скедињена уидружења“, као Сједињене Америчке државе“. Овако је то изгледало за забле:(тако смо предложили и обратили се реченим удружењима, али нека од њих нису се хтела ни огласити својим мишљењем. Рекли су да „треба свако да иде својим путем“. Ми смо ми8слуили да треба да имамо један пиз с петљама, тју. прикључцимна.

    СЈЕДИЊЕНА УДРУЖЕЊА
    ЗА ЗАШТИТУ ЋИРИЛИЦЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
    „ЋИРИЛИЦА СРПСКА“
    СЕДИШТЕ У НОВОМ САДУ

    *
    УДРУЖЕЊЕ „ЋИРИЛИЦА“
    (Нови Сад)

    (Јединствена „Ћирилица српска“ треба да буде основана на Сретење Господње – 15. фебруара 20… године у Матици српској, Матице српске 1, у Новом Саду, с тим што ће свако удружење у издвојеним државни целинама задржати своје уставно и законско постојање и деловање у складу с уставима и законима дотичне државе)

    СЈЕДИЊЕНА УДРУЖЕЊА
    ЗА ЗАШТИТУ ЋИРИЛИЦЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
    „ЋИРИЛИЦА СРПСКА“
    СЕДИШТЕ У НОВОМ САДУ

    *
    УДРУЖЕЊЕ „СРПСКА ЋИРИЛИЦА“
    (Београд)

    (Јединствена „Ћирилица српска“ треба да буде основана на Сретење Господње – 15. фебруара 20… године у Матици српској, Матице српске 1, у Новом Саду, с тим што ће свако удружење у издвојеним државни целинама задржати своје уставно и законско постојање и деловање у складу с уставима и законима дотичне државе)

    СЈЕДИЊЕНА УДРУЖЕЊА
    ЗА ЗАШТИТУ ЋИРИЛИЦЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
    „ЋИРИЛИЦА СРПСКА“
    СЕДИШТЕ У НОВОМ САДУ

    *
    УДРУЖЕЊЕ „НАША ЋИРИЛИЦА“
    (Београд)

    (Јединствена „Ћирилица српска“ треба да буде основана на Сретење Господње – 15. фебруара 20… године у Матици српској, Матице српске 1, у Новом Саду, с тим што ће свако удружење у издвојеним државни целинама задржати своје уставно и законско постојање и деловање у складу с уставима и законима дотичне државе)

    СЈЕДИЊЕНА УДРУЖЕЊА
    ЗА ЗАШТИТУ ЋИРИЛИЦЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
    „ЋИРИЛИЦА СРПСКА“
    СЕДИШТЕ У НОВОМ САДУ

    *
    УДРУЖЕЊЕ „СРПСКА АЗБУКА“
    (Београд)

    (Јединствена „Ћирилица српска“ треба да буде основана на Сретење Господње – 15. фебруара 20… године у Матици српској, Матице српске 1, у Новом Саду, с тим што ће свако удружење у издвојеним државни целинама задржати своје уставно и законско постојање и деловање у складу с уставима и законима дотичне државе)

    Имали смо и шире образложење зашто је ово важно учинити. А истакли смо да бисмо тако били, ипак, јачи и утицајнији. Овако, свакак „вашка обашка“, па више ни нас нико не зарезтује, а раније смо били стално и у класичним средствима обавештавања и на ТВ-у. Данас нема ни нас ни нових удружења –. нигде у штампи или на ТВ.има.

    Извините за превиђање слова.

    А то што сте Ви сада обновили као пр5едлог на „Стању ствари“ — само свакак Вам част! Такав предлог увек ће бити златан предлог све док се не оствари.

    С поштовањем,

    Д. Збиљић,
    председник Скупштине првоосснованог Удружења „Ћирилица“, Нови Сад

    П. С.

    Зо што би централа била у Новом Саду има само формални значај. А и згодно је да не буде све у Београду што је важно за целу Републику. Важно је за формално обједињавање Срба и Србије и одбрана њиховог писма.

    .

    Свиђа ми се

  19. П. С.

    МИ НЕМАМО ЈОШ ЗДРАВЕ ИНСТИТУЦИЈЕ НИ ЗА СЕБЕ, А КАМОЛИ ЗА „ЕВРОПУ БЕЗ АЛТЕРНАТИВЕ“

    Наравно, по мом мишљењу, веома је мало важно ко је први покренуо питање „обједињавања активности УДРУЖЕЊА за спас ћирилице“. Веома је важно што сте то ви овде сада покренули. А биће најважније коме ће успети да има снаге, воље и успешности да то обједињавање оконча. Важно је то учинити. Што нас је више, макар у повременим акцијама, то је сигурно многућ бољи резултата. Ја Вам, свакако, у име „Ћирилице“, честитам на Вашем исправном и врло корисном размишљању и писању о томе. И добро сте уочили да није лоше имати и више удружења, али то има и лошу страну у томе штп нас сада, необједињене и макар формално повезане и тако ојачане, мало ко узима више у обзир. Више нам и не одговарају на дописе нити нам одговарју на молбе да нас приме тамо где је важно. (Раније је било друкчије, боље стање и томе бар). Плаћене институције које слабо или никако не брину о српском језику и писму, једноставно више се на нас никако не обазиру.
    Код нас су (у Србији целој) и даље бахати у институцијама. Оне раде и даље као да постоје „саме за себе“ и као да их ми сви не плаћамо за њихов добар рад. То је доказ њиховог ниског нивоа опште и професионалне културе у обавези да на писма одговарају као што се, макар то, чини у „Европи без алтернатицве“, а хоће да их тамо приме. Ми немамо још здраве (професионалне, радне, агилне и брзе институције ни за себе, а камоли за Европу.

    Свиђа ми се

  20. @Д. Збиљић
    Прочитао сам коментаре који су овде наведени. Видим да има интересантних идеја. Поготово ми се свиђају нека питања са линка http://resursi.necuugovornalatinici.palankaonline.info/inicijative/zahtev-za-pristup-informaciji-od-javnog-znacaja-u-vezi-primene-zakona-o-sluzbenoj-upotrebi-jezika-i-pisma која су припремљена за постављање министарствима и установама у форми Захтева за приступ информацији од јавног значаја
    Покушаћу да их цитирам
    o Да ли је и када у периоду од 1.1.2009. до 30.12.2014. Министарство вршило надзор над органима јавне власти из своје надлежности у вези спровођења одредаба Закона о службеној употреби језика и писама („Службени гласник РС”, бр. 45 од 27. јула 1991, 53. од 16. јула 1993 – др. закон, 67 од 30. августа 1993 – др. закон, 48 од 20. јула 1994 – др. закон, 101 од 21. новембра 2005 – др. закон, 30 од 7. маја 2010.) сагласно члану 22. Закона о службеној употреби језика и писма?
    o Да ли је и када у периоду од од 1.1.2009. до 30.12.2014. Министарство добило притужбе грађана у вези неспровођење одредби Закона о службеној употреби језика и писама?
    o Да ли је и када Министарство у периоду од од 1.1.2009. до 30.12.2014. изрекло мере из своје надлежности органима јавне власти из члана 2. и 3. Закона о службеној употреби језика и писма због неспровођења овог Закона?
    o Које евиденције о обради података о личности сагласно Уредби о обрасцу за вођење евиденције и начину вођења евиденције о обради података о личности („Сл.гласник РС“, бр. 50/2009) Министарство/Установа води?
    o Да ли су евиденције о обради података о личности уписане у Централни регистар збирки података који води Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности сагласно члану 44. ст.1. т. 3. и чл.52. Закона о заштити података о личности?
    o Да ли су успостављене евиденције о обради података о личности сагласно Закону о заштити података о личности усаглашене и колико са Законом о службеној употреби језика и писама („Службени гласник РС”, бр. 45 од 27. јула 1991, 53. од 16. јула 1993 – др. закон, 67 од 30. августа 1993 – др. закон, 48 од 20. јула 1994 – др. закон, 101 од 21. новембра 2005 – др. закон, 30 од 7. маја 2010.?
    o Да ли постоји акциони план Министарство/Установе за усаглашавање њеног рада са Законом о службеној употреби језика и писама („Службени гласник РС”, бр. 45 од 27. јула 1991, 53. од 16. јула 1993 – др. закон, 67 од 30. августа 1993 – др. закон, 48 од 20. јула 1994 – др. закон, 101 од 21. новембра 2005 – др. закон, 30 од 7. маја 2010.) уколико постоје нека одступања од његове примене?

    Сматрам да су питања на месту.
    Конкретно питање вама и осталим „ћириличарским“ удружењима:
    Да ли сте и када поставили наведена питања у законом прописаној форми која обавезује Министарствао/Установу да одговори?
    Уколико се нисте на законом прописан начин обратили Министарствима/Установама поставља се питање чему сва прича око ћирилице у јавности када „ћириличарска“ удружења не знају како да користе расположиве инструменте за комуникацију са надлежним органима?

    Свиђа ми се

  21. „Да ли сте и када поставили наведена питања у законом прописаној форми која обавезује Министарствао/Установу да одговори?
    Уколико се нисте на законом прописан начин обратили Министарствима/Установама поставља се питање чему сва прича око ћирилице у јавности када „ћириличарска“ удружења не знају како да користе расположиве инструменте за комуникацију са надлежним органима“ (Шумадинац)?

    СРПСКО РЕШЕЊЕ ПИТАЊА ПИСМА ЈЕ 60 ГОДИНА ИЗВАН СВЕТА, А ТО ЗНАЧИ ИЗВАН МОЗГА, ЗАТО НЕМА ЋИРИЛИЦЕ У ЈЕЗИКУ СРБА

    А да ли сте Ви њима постављали таква питања?

    А што се нас у Удружењу „Ћирилица“ тиче,, ми смо им се, бала, „напостављали“ таквих питања властима у периоду од 14 година. И — резултати су никакви. И примали су нас раније, и овећавали и свега је било, само нема и даље српског писма у српском језику.. Нема много вајде, дакле, од постављања питања, јер се одговори или не довијају или се добијају вез икаквог ефекта.

    Код довољно паметних зна се како се решава питање писма српског језика. Ипак, врло једноставно – тако како се решава у целом свету, у свим језицима (изузетак је само јапански, који се пише комбинацијом више писама, и то више од два писма). Али, то је комбинација, а не алтернативност уз насилну и свакојако наметнуту фаворизацију једног од писама (у српском случају — туђег, латиничког писма).
    И тачно је да, осим светског већ примењеног начина у пракси, нема другог решења питања ћирилице у Срба.
    У неким пословима и задацима ако си изван света, тада си изван мозга. И ту је српски проблем с писмом. Ту, сада, не помаже никакво “убеђивање” народа изван добро организоване школе с добрим програмом у образовању.

    Свиђа ми се

  22. @Драгољуб Збиљић

    Василије Клефтакис је на овом сајту предложио да се масовно штампа она вињета ДОК БУДЕ ЋИРИЛИЦЕ-БИЋЕ И СРБА и да се лепи где год може. А и једини је до сада дао новчани прилог за ту акцију. То ме обавезује да као заменик председника Српског националног удружења СРПСКА АЗБУКА и ја кажем нешто о иницијативи да се уједине удружења.
    Начелно не верујем да би ћирилици било боље кад би се сјединила удружења. Из твог изјашњења сам разумео да бисмо у случају сједињења били примани на важним местима. На пример, у време кад је министар просвете био кадар ДСС-а, а постојала је само ЋИРИЛИЦА па није било проблема разједињености,министар нас је примио тек кад смо непозвани дошли петнаести пут ! И не би никакве користи од пријема. Сјећаш ли се кад смо ишли код главног уредника ПОЛИТИКЕ Милана Мишића? Сажаљиво нас је гледао и вероватно се чудио нама јадницима који не разумемо да смо са својом причом о ћирилици на страни губитника, јер нам је рекао ово :“Па ионако ћемо за пет-шест година сви говорити енглески.“
    Не одбијају да нас примају због уситњености – а и сам си рекао да од обраћања није било никакве користи , него због тога што се у међувремену српска позиција променила нагоре у толикој мери да народ готово и није пружио отпор предаји КиМ српском непријатељу.
    Ћирилица и пропада зато што је много Мишића, а мало оних који је доживљавају као једино српско национално писмо које треба бранити.
    На жалост, и из позива на акцију овог сајта произилази да добре одбране ћирилице нема због слабости људи који предводе удружења, а у коментарима се чак и писало да се они руководе личним интересом.
    Мислим да је проблем на другој страни – у недовољној снази нашег фронта . Ми можемо бити само мостобран којег морамо сачувати док не пристигну нове снаге.
    Ако њих уопште буде занимало докле смо дошли у тумачењу узрока пропасти ћирилице и предлагању решења.

    Свиђа ми се

  23. „— кажем нешто о иницијативи да се уједине удружења“ (Немања Видић).-

    Немам идеју да би требало да се сједине удружења тако што би нестала појединачна удружења. Мислим сам, на неку врсту „коалиције. Иначе да би се сјединила удружења и стварно деловала као ново једно удружење, за то не постоји новац и нико неће да га да. Из иностранства неће стране владе да помажу Србе ради спасавања њихов ог писма. А Срби неће да улажу у тај велики посао зато што је у народу потпуно изгубљено осећање за важност њиховог писма. И то не зато што је српски народ нешто друкчији много од других народа у негативном смислу, него зато што се на томе губљењу осећаја Срба за своје писмо упорно из власти радило тачно 60 година. И Срби су данас у гфез7и нс писмом ту где јесу. То сједињавање о коме говорим односи се на повремена заједничка окупљања и неке врсте зближавања људи који раде на свој трошак у спасавању српског писма.

    Било би,. мислим., корисно да се ти људи који дају сопствени тешко стечен новац за очување свог писма макар упознају лично и да измењају тешка искуства у борби за ћирилицу.

    Свиђа ми се

  24. Поштована господо,
    уважени борци за ћирилицу,

    Молим вас, као један од иницијатора, две ствари:

    1. Пробајте да урадите нешто конкретно; ако успете да постигнете икакав договор – Стање ствари НЕ ТРЕБА ПОМИЊАТИ као било каквог иницијатора нити нама дати икакве „заслуге“: највећа ће нам срећа бити ваш договор. Само нам јавите да објавимо вест.

    2. Ако нисте у стању да постигнете договор који жарко желимо и на шта смо позвали, молим вас да престанете и са празном дискусијом.

    У нади да се разумемо,
    Александар Лазић (Стање ствари)

    Свиђа ми се

  25. @Д. ЗбиљиЋ
    @Немања Видић
    Као што рече, господин Лазић отишли смо од теме, а то је акција. Кажете, да сте и до сада сарађивали. Из коментара видим да инсистирате на пријему код неког „буџе“, на имену удружења и спомињете паре.
    Када је реч о пријему код „буџе“, није јасно зашто је то неопходно, када је реч о удруживању? Изгледа, као да чекате „везе“ која ће да испод жита обезбеди лову?
    Када је реч о имену удружења, зашто се инсистира на „сједињеним“, „концорзијуму“ и сличном, када закон јасно каже Савез удружења? Већ сам предложио „Савез удружења чувари ћирилице.“.
    Када је реч о парама, мислим, да је и ту важно направити савез удружења из једноставног разлога, да ће иза сваког захтева за паре „ћириличара“ стајати неупоредиво више чланова него иза једног удружења. Сви знамо колико је особа потребно за оснивање удружења(само три). Ту се поставља и питање колико пара треба за рад удружења или савеза? Имате ли неки финансијски план и слично? Није исто када се негде појави и тражи паре Савез и када паре тражи појединачно удружење и то свако за себе.
    Мислим да је јасно, да у овом моменту имате знатно већу и ширу подршку, него раније. Вреди уложити још мало вашег искуства и енергије, па се може очекивати и неки резултат. Претпостављам, да се познајете међу собом, те овај покушај СТАЊА СТВАРИ морате ви покушати да реализујете. Можда је потребан и неко са стране ко би могао да усклађује замисли вас ћириличара, разлике које нису суштинске, већ су по мом мишљењу формелне, језичке или неке друге небитне. Административне и сличне послове радо ћу преузети на себе.

    Свиђа ми се

  26. Мени се чини да је и СРПСКА АЗБУКА дала повода Стању ствари да се интензивно бави стањем ћирилице данас.
    Поруке ДОБРО ДОШЛИ У ЗЕМЉУ ЋИРИЛИЦЕ на београдским надвожњацима инспирисале су Василија Клефтакиса да напише текст поводом реакције „Пешчаника“ на ту „васкрслост“ ћирилице.
    СРПСКА АЗБУКА има план да штампа у великом тиражу поруку ДОК БУДЕ ЋИРИЛИЦЕ-БИЋЕ И СРБА , а кад јој је ГРАМАТА направила дизајн послала га је само сајту Стање ствари. Тамо је порука оберучке прихваћена и још увек стоји.
    После одржаног научног скупа у Новом Саду поводом 60.година од доношења Новосадског књижевног договора, удружења СРПСКА АЗБУКА и ЋИРИЛИЦА су написале заједничко саопштење за јавност , које је објавио овај сајт.
    И та остварена сарадња ме је обавезивала да се изјасним о предлогу за сједињење удружења. Због тога сам позван да престанем са празном дискусијом,што је добило завидну подршку посетилаца сајта. Наравно да више неће бити мојих јављања када се она јавно оцењују као празна дискусија. Оно што сам написао је поткрепљено чињеницама, написано је са најбољом вољом, најискреније и најпаметније што сам могао. А све са намером да посетиоци сајта не би поверовали да су сметња ефикасној одбрани ћирилице они људи који су у то организовано укључени већ 15 година, трошећи своје време и свој новац.

    Свиђа ми се

  27. Ја само да поздравим Млинара… Тек онако, чекам аутобус…

    Свиђа ми се

  28. @Немања Видић
    Нисте Ви никаква сметња. И нико вам не оспорава, Вашу досадашњу борбу. Само би вредело, да прихватите и неке сугестије, оних који слично размишљају. Ја о Вашој борби нисам, до скора, знао ништа. И нудим помоћ, а Ви очекујете неко посебно признање? Па нисте се ваљда 15. година борили ЗА ПРИЗНАЊЕ? Шта Вам смета да се Ви и Збиљић удружите? Ја Вам одмах у САВЕЗ УДРУЖЕЊА доводим најмање три удружења. Мало ли је? А Ви и даље тражите, да Вам неко ода посебно признање? У савез могу да уђу и сва друга удружења, која нису у предзнаку ћирилична. Да ли сте о томе размишљали? И зашто да од Ваше добре идеје одустанете, када добијате ширу подршку него што сте до јуче имали?

    Свиђа ми се

  29. @Немања Видић
    Заборавих. Да ли у време, када ДСС и Двери покушавају да се удруже ћириличари не треба да следе пример? И зашто то није политичка групација, која ће Вашу борбу да подржи?

    Свиђа ми се

  30. Поштована господо Видићу, Збиљићу и Млинаревићу,

    Ценим што и даље имате жељу да водите расправу (то ми даје макар слабашну наду да ће нешто од договора и бити), али ваша ЈАВНА ПРЕПИСКА, уверен сам, УБИЈА сваку вољу било коме за даљу активност и акцију, не само по питању ћирилице.

    Најљубазније вас молим, сву тројицу, јер видим добру вољу, да наставите преписку ПРИВАТНО, а ако немате сви мејлове оних других јавите се мени – сви имате мој мејл. НАС ОВДЕ ИНТЕРЕСУЈЕ САМО РЕЗУЛТАТ, СВЕ ЗАСЛУГЕ ВАМА КОЈИ СПОРАЗУМ НАПРАВИТЕ. Даља јавна преписка само слаби општу ствар. Молим вас, не терајте ме да бришем коментаре.

    уз наду да смо се разумели,
    Александар Лазић

    Свиђа ми се

  31. ЕВО КОНКРЕТНОГ ПРЕДЛОГА – ОКУПИМО СЕ СВИ МИ (ЋИРИЛИЧАРИ С ПООДРУЧЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА) У НОВОМ САДУ 29. ЈАНУАРА 2015. ТАЧНО У ПОДНЕ И ДОГОВОРИМО СЕ О НАЧИНУ ОБЈЕДИЊАВАЊА РАДА И АКЦИЈА УДРУЖЕЊÂ

    Ево конкретног предлога. Окупимо се сви који желимо МИ (ЋИРИЛИЧАРИ С ПОДРУЧКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА) у Новом Саду 29. јануара 2015. у 12 сати (тачно у подне) у Еколошком покрту (само су они пристали да дају салу), Војвођанских бригада 17 на приказивању књиге „Ћирилицоцид“, објављене поводом сто година од првог општег забрањивања српске азбуке и првог увођења, уместо забрањене ћирилице, хрватске абецедер на целом подручку на коме су живели Срби током Првог светског рата. Тада је у Србију први пут уведено хрватско писмо које је од окупатореа изабрано за замену српске забрањене ћирилице. Тада ће се, ако се сви окупимо, придати прави значај подсећању на тај догађај када је српско писмо свуда забрањено у окупацији и уместо њега уведено туђе писмо. Дакле, окупимо се сви који смо за обједињавање активности и веће сарадње међу удружењима за заштиту ћирилице.
    Тада можемо, после приказивања „Ћирилицоцида“, у директном разговору и договору осмислити начин сједињења.

    Телефон за договоре о томе: 0616749574.:

    Свиђа ми се

  32. „Ко не дође у бој на……“ – допуните по свом нахођењу, ако се сећате…

    Свиђа ми се

  33. @Д. ЗбиљиЋ said:

    Зашто би се окупили у Новом Сау? Колико удружења има у Новом Саду и да ли је нормално да се окупимо у Београду, где има више одговарајућих удружења? Какве име везе са удруживењем ово што нам саопштавате. И зашто стално понављате СЈЕДИЊАВАЊЕ? Зашто у наставку коментара причате нешто што нема везе са скупом? Почитај те то што сте написали! Какве то везе има са текућом акцијом? Зашто се враћате у нека претходна догађања?
    Дали сте предлог. Коме сте предлог пренели? И предлажете презентацију књиге? Какве то везе има са удруживањем? Зашто би то било везано за “
    после приказивања „Ћирилицоцида“, у директном разговору и договору осмислити начин сједињења. „? Заборавите појам СЈЕДИЊАВАЊЕ! то нико неће прихватити.
    мој мејл је slobodan.mlinarevic@gmail.com

    Свиђа ми се

  34. Млинаревић; „Зашто би се окупили у Новом Сау?“

    ИЗВИНИТЕ ШТО САМ ПРЕДЛОЖИО!

    Прво каже се: Зашто БИСМО се окупили, а не зашто БИ СЕ окузпили. Друго, ако не знате и сами зашто би се окупуили ћириличари и ако није један од разлога стогодишњица општег заведеног ћирилицоцида у српском језику, онда Вам сигурно нећу даље објашеавати ЗАШТО.

    А зашто у Новом Саду?

    Из мноштва разлога, па и због тога што је Нови Сад основао прво Удружење за заштиту ћирилице „
    ирилица“ и што је, на пример, у Новом Саду објављено око 20 књига о затирању ћирилице, као и о томе како, зашто се затире и како се може зауставизи нестајање српске азбуке.

    У овом случају (тумачећи Ваша „инспиративна“ питања), осећам да је најпаметније да Вам се извиним што сам то предложио.

    Свиђа ми се

  35. Мислим да је предлог г. Збиљића (без обзира на дигресије у његовом тексту) разуман: Нови Сад (Српска Атина):
    1.У Н.Саду је Матица Српска, а њен правопис у коме се налази накарадна дефиниција псеудолатинице као равноправног српског писма, би требало да буде први на удару активности будућег Савеза ћириличких удружења, са циљем: Ревизија Правописа уз избацивање псеудолатинице из њега;
    2.Без обзира на бројност удружења у Београду, заиста није добро да се све , активности, па и тај скуп концентришу у њему,
    3. Под претпоставком да је књига чија се презентација том приликом предлаже добра, не видим зашто би то сметало;
    4. Сетите се мудрог савета Арчибалда Рајса о томе да Срби на првом месту треба да се чувају сами себе, и покушајте да учините нешто сложно и конструктивно, иначе ни ћирилици ни вама спаса нема!

    Свиђа ми се

  36. И овде је почело препуцавање око ћирилице?
    Зар је Српски Културни Клуб мало и зар то место није специјализовано за ову тему?

    Свиђа ми се

  37. Интересантан текст и интересантна дискусија. Показује потенцијале „ћириличара“ и на леп начин илуструје зашто није више постигнуто. Истовремено свеже идеје бивају игнорисане (методолошки разрађен концепт у тексту „Прилог обједињавању напора за одбрану српске ћирилице – Изградње коалиције бораца за јавну употребу српске ћирилице у Србији“) а покушава се по већ опробаном шаблону који је показао да није функционалан. Имајући у виду контекст ово је значајно за све који желе да нешто ураде јер:
    1. ако хоћете умрежавање (коалицију, партнерство или конзорцијум) не треба дизати велику галаму већ окупите оне са којима можете да радите (мала група али одабрана), разрадите методолошки циљеве, визију, принципе деловања, вредности које ћете неговати, акциони план, комуникациону стратегију, итд.
    2. Уобличите наведено у платформу за рад
    3. Ову платформу представите мало ширем кругу људи у које можете имати поверење да би они дали сугестије
    4. Закажите састанак неком пригодом благовремено. Нека тај састанак буде са директним преносом преко Интернета (јер не могу сви да дођу). Пожељно је да место буде где сви могу да лако дођу (Београд на пример). Пожељно је да предложите споразум о сарадњи (или партнерству) који је за све прихватљив. Нека на састанку буде пар говорника (истомишљеника организатора састанка).
    5. Представите платформу и споразум о сарадњи. Нека дискусија буде конструктивна и добро модерисана (да не буде предуга јер то може да најури неке људе).
    6. Нека се на крају овог састанка организује потписивање споразума о сарадњи и нека свака организација потписница именује свог представника у координационо тело (потписивање испред организација може да буде и касније јер су негде процедуре за доношење одлука мало сложеније). Нек представник иницијатора буде координатор координационог тела (барем до следећег састанка).
    7. Закажите следећи састанак (датум и време).
    8. Позовите све потписнике да до следећег састанка организују по једну јавну активност на промоцији и одбрани ћирилици која ће бити јавно представљена уз напомену да на следећем састанку представе у основним цртама своју активност (овако треба стално радити јер ако неко не може да организује никакву активност не треба ту да буде односно треба му дати статус посматрача/симпатизера).
    9. Направите записник са овог састанка и саопштење за јавност и то проследите медијима и преко друштвених мрежа.
    За почетак довољно
    Надам се да сам био конструктиван мада се касно укључујем у дискусију.

    Свиђа ми се

  38. @ Посматрач
    Како да Вам прође предлог, када нигде нисте јасно и гласно назначили, да је господин Збиљић ПРВИ? Само неће никоме да се похвали, ко је законити заступник у ЊЕГОВОМ удружењу, бар према АПР.

    Свиђа ми се

  39. Није битно ко је први већ је битно ко ће то да уради (да покрене процес укрупњавања ћириличарских удружења и група). Очигледно Збиљић има одређених квалитета али и да није неко за ким ће други да крену. То је прилика за друге који имају тај квалитет. Претпостављам да ће неки млађи и агилни са лидерским потенцијалом да покрену целу причу око удруживања ћириличарских удружења.
    Очигледно на сцени ћириличара имамо поприлично оних који би да нешто ураде али не желе да скоче у воду. Такође видим да има оних који су спремни да скоче у воду али не желе да поведу и друге. То је болна стварност али да не буде илузије тако је и код других народа. Пре или касније се појави лидер са јасном артикулацијом иза који способност да окупи друге, да их организује и да нешто уради.
    Видим да искра тога постоји и треба је запалити. Иницијатива стања ствари је очигледно запалила ту искру и можемо очекивати ускоро да се појаве појединци и групе са свежим идејама које ће тему покренути са мртве тачке.
    Да не говорим о томе да је тема ћирилица сјајна за брушење лидерских потенцијала младих који хоће да оставе траг у друштвеном животу Србије и да покажу своје организационе потенцијале, да покажу способност да искористе постојећи нормативни амбијент, да покажу способност окупе друге.
    Ово су модерна времена и ствари могу брзо да се промене.
    Нормално је да су ту и ризици да у игру ускоче лажни ћириличари са задатком да саботирају активности на стварној промоцији ћирилице и да уруше организационе потенцијале за заједнички рад. Али прави лидер пре свега препознаје те ризике и зна како да се са њима носи (зато сам и навео да платформу за рад треба спремити у кругу пријатеља у које се има апсолутно поверење јер ако у игру ускочи лажни ћириличар све се мења јер њему ништа не ваља или је препун идеја које не воде нигде).
    Верујем да се већ крчка платформа за заједнички рад у кругу млађих српских интелектулаца који су се већ афирмисали својим патриотизмом и свежим идејама у тумачењу српске свакодневнице.
    А бенифити за њих су огромни: актуелна тема, релативно безбедна (на маргини интересовања потрошене политичке елите), велики потенцијал за анимирање свих старосних група (пуно младих из протеста већ прелази на ћирилицу), свеже идеје је лако приметити, …
    А после успеха у борби за ћирилицу иде и политичка афирмација а то значи коришћење угледа стеченог у успешној (надам се) борби за увођење ћирилице у јавни простор где сада доминира латиница.
    Свети грал амбициозних и способних.

    Свиђа ми се

  40. @Посматрач
    Рекао бих, да сте сасвим јасно написали основно упутство за даљи рад. Очигледно, да имате визију, како то треба радити. Онај ко има визију, мора да преузме и посао. Тешко, да неко други може то боље, бар не у почетку.
    @Д. ЗбиљиЋ
    Извињавам се господину Збиљићу! Нашао сам у АПР све податке Удружење за заштиту ћирилице српског језика Николајевска 2 Нови Сад Драгољуб Збиљић, заступник. До омашке је дошло због непрецизног назива Удружења у коментарима господина Збиљића.

    Свиђа ми се

  41. Поштована господо,

    упознати смо са акцијом за оснивање Савеза удружења ћириличара. Ову акцију подржавамо у основи и спремни смо да приступимо савезу, који се бави значајем и употребом ћирилице у свим земљама у којима Срби живе. Видимо, да постоје различита мишљења, око места одржавања првог окупљања. Наш допринос у првом моменту може бити у обезбеђивању места одржавања. Предлажемо, да то буде у Панчеву. Без озира, што наш Статут, вероватно не садржи одредбе истоветне одредбама у до сада основаним удружењима ћириличара, питање ћирилице по значају, који сви ви томе дајете се за нас подразумева. У том смислу, надамо се, да ће и за нас бити места у будућем Савезу удружења.

    Поздрав свима,

    Станко Богосављев, заступник
    Информациони центар Панчево

    Свиђа ми се

  42. @слободан млинаревић
    Нисам ни амбициозан ни способан да се бавим тиме из разних разлога. Могу да посматрам али да делујем је мало теже. Има млађих који могу (и треба) да се кале у ватри друштвеног ангажмана који ће их афирмисати и промовисати за неке друге друштвене позиције (вероватно и најодговорније у политичком животу Србије). Ја наведох један концепт користећи нека овде наведена излагања. Можда некоме и буде од користи. Видим да је један од коментатора навео још разрађенији концепт, практично упутство за рад. Моје разматрање је само сажимање са неким допунама које су у том разматрању изостављена (ризици и мине организовања). У суштини мислим да ће се појавити неколико мрежа „ћириличара“ са сличним програмима што могу само да подржим али тешко да могу да се активно укључим. Ипак сам само посматрач наше збиље који повремено коментарише. Ако се појави неколико мрежа неки ће одмах закукати да је то лоше, да се разбија јединство ћириличарског покрета, итд. Ја ту не видим проблем чак видим и предност јер је пет савеза ћириличара боље од ниједног. А пошто ће свако од њих да негује одређену организациону културу мање су шансе да их неко са стране „преузме“. А опасност од инфилтрирања лажних ћириличара је реална јер се тако друштвени токови контролишу.
    У младости сам био сведок неколико таквих ситуација. Али када имате пет савеза онда ће на крају остати само искрени и посвећени који ће се доказати у ватри борбе за ћирилицу.
    Па и нагло повећано интересовање јавности за ћирилицу показује да се нешто у друштвеној сфери Србије мења а то су они којима то не одговара сигурно препознали јер за то имају капацитета и вероватно смишљају како да то неутралишу.
    Појавиће се (већ се појављују) текстови који су кобајаги ћириличарски а у суштини су антићириличарски, истакнутим ћириличарима се на фин начин скреће пажња да не треба да превише таласају (уз накнаду у виду грантова за ћириличарске активности које су у суштини маргинализација ћирилице и њено гурање у гето), итд.
    И не мора неко ко артикулише визију да је реализује. Обично способност артикулације не иде са способношћу практичне реализације.
    У суштини за латинизацију Србије су најодговорнији лажни ћириличари који су (гле чуда) били заузети неким другим темама када су требали да реагују на заштити ћирилице и културног идентитета Србије у последњих петнаестак година (период када је дошло до наглог погоршања ситуације). Па господо ћириличари годинама се доносе неки закони којима се уређује употреба језика и писма. И шта имамо? Званично законом дозвољену дискриминацију потрошача који користе ћирилицу уграђену у Закону о заштити потрошача (видех на блогу једног од овде наведених коментатора). После усвајања тог закона мук и тишина уместо да буде обиље акција, писама, протеста, и сличног јер је тема свежа и говори о снази латиничара и слабости ћириличара. Латиничарски лоби ради у тишини и полако ломи једну по једну ћириличарску кошчицу. Осим пар донкихотовских напора угледни људи који себе слове за ћириличаре, а тврде и да су стубови српске културе, не зуцнуше а изгледа да и неће. И немојте да будете збуњени ако (латиничари) поново не крену на још агилнију одбрану свог става да је ћирилица прошлост у Србији јер је на одређеном месту одлучено да се Србија и српска култура асимилишу у хрватску културу и да Србија буде сировински прирепак Хрватске привреде (нимало случајно „инвестирање“ (читај куповина на распродаји) хрватских компанија по Србији). Да би се то остварило потребно је сломити српски идентитет јер људи и народи са идентитетом понекад могу да кажу НЕ а тај ризик будуће (а делимично и садашње газде Србије) не желе. А да би се сломио српски идентитет треба само сломити српско писмо односно српску ћирилицу. После је све лакше јер тада могу да нам кажу „Ко сте ви да се буните када сте се одрекли свог писма и тиме признали да сте се одрекли да будете субјекат историје и постали њен објекат на коме ће се „паметнији“ попишавати?“ јер је одрицања од писма дедова и прадедова једног народа које је потпуно развијено, функционално и савремено већ скоро 200 година исто као да се деца одричу својих родитеља, дедова и прадедова.
    Напомена. Ћирилица постоји вековима али у овом облику је у употреби после реформи Вука Караџића и савремена лингвистика нема озбиљних примедби на ниво развијености истог. Чак се сматра да је српска ћирилица једно од најмодернијих писама јер је у њему лингвистички идеал „један глас једно слово“ у потпуности испоштован.

    Свиђа ми се

  43. Подржавамо акцију организовања Савеза удружења, која ће се борити за ћирилицу као писмо свих Срба.
    Пашковић Крста, заступник
    Удружење наутичара „Дунавски пропелер“, Београд

    Свиђа ми се

  44. Као удружење, коме је престао статус правног лица у смислу Закона о удружењима, спремни смо, да узмемо учешћа у свим активностима Савеза, или посебних удружења.

    Слободан Млинаревић, секретар
    Удружење новинара и медија српске дијаспоре
    « М Е Д И Ј А С П О Р А « Београд
    smlinar@beotel.net

    Свиђа ми се

  45. Поздрављамо планове за организовање савеза ћириличара. Надамо се, да ће први радни договори бити у Панчеву.
    Немања Главонић, заступник
    Центар здравих алтернатива, Панчево

    Свиђа ми се

  46. Подржавамо акцију организовања Савеза удружења, која ће се борити за ћирилицу као писмо свих Срба.
    Пашковић Крста, заступник
    Удружење наутичара „Дунавски пропелер“, Београд
    propeller_danube@yahoo.com

    Свиђа ми се

  47. ЗАБОРАВИУТЕ, МОЛИМ, ГЛУПОСТ ИЗРЕЧЕНУ О „ЛИДЕРСТВУ“, ПА СЕ ИЗЈАШЊАВАЈТЕ ЗАШТО ЋЕМО, КАКО ЋЕМО И С КИМ ЋЕМО?

    Шта је сад? Где је запело и зашто. Хоћемо ли се обједињавати ма на какав начин? Нисте се ваљда „уплашили“ онога што је неко овде рекао да „Збиљић није за лидера“. Збиљић сам признаје и да није за лидера, и да ни у примисли му није да буде „лидер“ у овоме. И, што је најсигурније и најтачније — Збиљић због породичних здравствених разлога и везаности за кућу не би могао никако „лидер“ да буде. Дакле, заборавите ту нечију намерну глупост изваљену зато што је лично усмерен против мене и што вас „плашењем“ мојим именом, у ствари, има гадну тлу намеру — да вас поколеба у потреби да се обједињавамо.

    Зашто се не изјашњавате — хоћемо ли обједињавање било на какав начин? Молим да се нико не плаши оне споменуте глупости о „Збиљићевом лидерству“ кад вам Збиљић сам пружа разлоге зашто није могуће да он буде у овоме било какав „лидер“. Онб сада није могућ као „лидер“ ни у свом удружењу, а јамоли у некаквом савези и скл. за сва удружења. Према томе, избаците из својих глава икакву могућност да Збиљић буде „лидер“. Од те споменуте намерне нечије глупости — нема ништа и ничег стварног.

    Дајте онда своја мишљења како ћемо, за шта ћемо и зашто ћемо обједињавање?

    1. „Ћирилица се већ изјаснила — ми смо за било какво обједињавање и ни на чему нећемо инсистирати и онемогућавати обједињавање.

    2. Прихватамо платформу коју је овде негде написао Немања Видић., Прихватамо је готово од речи до речи. То је готово у реч и наша платформа.

    3. Шта је онда и где запело? Зашто се не изјашњавате? Зашто ћутња? Чега и кога се људи боје, па ћуте? Да ли то треба да се бојимо да нема заинтересованих ни за какво обједињавање удружења за заштиту ћирилице? Да није разлог томе што људи баш воле да буду „лидери“, па се боје да ће „лидерство“ у заједници, савету удружења изгубити своје „лидерство“? Јер, лидерство на нивоу савеза ћириличара није никако могуће, баш као што је то и Немања рекао. А што се Збиљића и „Ћирилице“ тиче, ми се уопште не бојимо и ако неко жели да буде „лидер“ па то и постане. Нека буде како хоће, важно је да се објединимо да бисмо били јачи?

    Свиђа ми се

  48. @Д. ЗбиљиЋ
    @Немања Видић
    По моме мишљењу почетно питање је, да ли сте сагласни да је потребно, макар и симболично удруживање снага? Уколико сте саглесни, имате подршку још четири удружења, која нису основана директно у вези са ћирилицом. Можда сам нешто пропустио у претраживању. Агенција за привредне регистре показује следећа удружења:

    1.Удружење грађана „КУЛТУРА ЋИРИЛИЦЕ“ Pop-Lukina 12 Београд
    Иван Стратимировић

    2. „Српска Ћирилица“ Вука Караџића 12 Београд
    Дамњан Кнежевић

    3. Српско удружење „Ћирилица“ Др Ивана Рибара 115 Београд
    Миодраг Којић cirilica.beograd@gmail.com

    4. Удружење за заштиту ћирилице српског језика Николајевска 2 Нови Сад
    Драгољуб Збиљић zbiljacirilica@open.telekom.rs

    5. УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА ЗА ЗАШТИТУ СРПСКОГ ПИСМА „СРПСКА
    ЋИРИЛИЦА“ Ivan Begova 7. Београд
    Љубиша Јовановић

    6. Српско национално удружење „Српска азбука“ Марка Челебоновића 19 Београд
    Милан Пуалић p.invest@eunet.rs.

    Могуће је, да неке од заступника познајете или имате контакт податке. Значи треба се и њима обратити и проверити њихов став у вези Предлога за акцију. Уколико се припреми платформа, радо ћу преузети на себе, да то пренесем даље. И као што рече, господин Лазић, могли би прећи на директну комуникацију. Овде имамо неке мејл адресе, неке нам недостају, али је то релативно лак проблем. Добро дошао је мејл господинна Видића.

    Свиђа ми се

  49. За Млинаревића:

    МИНАРЕВИЋУ, ДА ЛИ ЈЕ ТО ВАША ДЕЗИНФОРМАЦИЈА ИЛИ КРИМИНАЛ У АГЕНЦИЈИ

    То ће и Видић посведочити, јер то он зна и да не завирује у своју ранију чланску карту „Ћирилице“

    Ово мора да се рашчисти. Наше се удружење никада није звало како сте га овде навели па ни данас. Ми имамо решење од 2001, да је тачан наш назив: Удружење за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ (Николајевска 2 Нови Сад), као и у новом решењу и Статуту скраћено „Ћирилица“, То би онда могло да значи да су нам сада скинули наш скраћени назив па пребацили на удружење основано девет година после нас. Ако сте Ви, Милинаревићу, тамо нашли д нам је не само украдено раније, него сада и скинуто ово скраћено име „Ћирилица“, то баш личи на озбиљан криминал. И тада бисмо сигурно тужили. Па нема никога од 1.500 наших чланова који није у логу то скраћено име „Ћирилица“ добио на свакој приступници од 2001, године“.

    Молим да Млинаревић провери да није овде написао дезинформацију, што није добро да нас изазива и ко се сада води као заступник „Ћирилице“, јер заступник није мењан од 2001. до данас. А то сам био, наравно, ја, као оснивач Удружења „Ћирилица“. Ако је то сада истина да је у нашем називу неко скинуо „Ћирилица“ и сам заменио заступника, ТО БИ БИО КРИМИНАЛ НЕВИЂЕН.

    ЈА ИПАК МИСЛИМ ДА СТЕ ВИ МЛИНАРЕВИЋУ, ОПРОСТИТЕ, ПОЧИНИЛИ ДЕЗИНФОРМАЦИЈУ. НЕ ЗНАМ ДА ЛИ НАМЕРНО, АЛИ МИСЛИМ ДА ЈЕ Ваша то мало тежа ДЕЗИНФОРМАЦИЈА.

    Уосталом, Немања Видић, вероватно, има још нашу чланску књижицу и наш амблем из 2001. и он, сигуран сам, неће слагати и рећи ће од када је наш скраћени назив „Ћирилица“, јер у лажи су увек кратке ноге.

    Свиђа ми се

  50. Млинаревић пита: „По моме мишљењу почетно питање је, да ли сте сагласни да је потребно, макар и симболично удруживање снага?“

    „Ћирилица“ одговара; ЈЕСМО, САГЛАСНИ СМО! ПОТРЕБНО Ј И ВАЖНО ЈЕ!

    То питање, сагласни смо, јесте баш прво и јако сте га добро формулисали. Удружење „Ћирилица“ прихвата било који начин обједињавања који се договорно спроведе. А ми посебно немамо ништа против ако се појави и неко јак па да буде и „лидер“. Једино знајте да Збиљић нема шанси да буде било какав предводник, Други неки наш човек могао и бити и предводник, нпр. проф. В. Ђорђевић али ћемо вам сви у „Ћирилици“ бити сигурно ревносни сарадници.

    Свиђа ми се

  51. Догодила се омашка. Погледао сам на АПР и видео ЋИРИЛИЦА , Нови Сад, Николајевска 2, заступник Драгољуб Збиљић.

    Свиђа ми се

  52. Нека буде први скуп заказан уз велику молвбу да доћете

    на потписивање споразума о оснивању асоцијације удружења у заједничкој борби за ћирилицу;

    Нови Сад, четвртак, 29. јануара 2015. у 12 сати, у Војвођанских бригада 11; то је близу Спенса

    МИСЛИМО У „ЋИРИЛИЦИ“ ДА СУ НЕСТАЛЕ КЉУЧНЕ ПРЕПРЕКЕ И ПА ДА СЕ, ОНДА, ОКУПИМО У ЧЕТВРТАК, 29. ЈАНУАРА 2015. ТАЧНО У ПОДНЕ У НОВОМ САДУ У ВОЈВОЂАНСКИХ БРИГАДА 17 (НЕКА ВАМ НЕ СМЕТА ШТО ЈЕ ПРВИ СКУП У НОВОМ САДУ, МИ СМО ИПАК ДРУГИ ГРАД У СРБИЈИ, А И ФОРМАЛНО СМО ПРВИ ОСНОВАЛИ УДРУЖЕЊЕ ОВЕ ВРСТЕ, НЕМОЈТЕ ИМАТИ СУЈЕТЕ ШТО И ТО НИЈЕ У БЕОГРАДУ. НЕКА НЕШТО БУДЕ ВАЖНО И У „ПРОВИНЦИЈИ“, ТАКО ЋЕМО ЛАКШЕ ЧУВАТИ ЦЕЛУ СРБИЈУ! МОЖЕМО СЕ КАСНИЈЕ ДОГОВАРАТИ ДА ОКУПЉАЊА БУДУ РЕДОМ У СВИМ ГРАДОВИМА У КОЈИМА ПОСТОЈИ УДРУЖЕЊЕ КОЈЕ ЈЕ ПОТПИСАЛО СПОРАЗУМ ЗА ПРИСАЈЕДИЊЕЊЕ, САВЕЗ ИЛИ КАКО ГОД СЕ ДОГОВОРИМО.

    Хвала ОВДЕ Немањи Видићу. Ако је тако, ако није нама одузето скраћено име „Ћирилица“, зарад слоге у овом раду, Ми ћемо некако прећи преко тога што су Београђани „позајјмили нашу скраћеницу, да то занемаримо како бисмо ипак основали овај савез или сједињена удружења, или како год се договоримо да га зовемо. СиГурно је да треба још размислити, па да видимо како је најбоље то звати. Важније је да кренемо, а лако ћемо за коначно име асоцијације. Ево, нека дођу сви председници скупштина удружења за ћирилицу или кога овласте у Нови Сад да потпишемо споразум о оснивању савеза или сједињених удружења. Нека мало и Београђани прошетају до „провинције“, Није баш лепо да ми стално њима идемо у посете. Мало шале, а мало и истине. Дакле, да се нађемо у Новом Саду у четвртак 29. јануара 2015. тачно у подне у сали Еколошког покретета, Војвођанских бригада 17 да потптпишмо споразум о оснивању асоцијације којој ћемо заједнички на лицу места дати назив. Ми из „Ћирилице“ нећемо ни у чему затезати. Прихватићемо формално све што већина хоће. А може још боље све оно што консензусом усвојимо, добровољним пристанком свих. Ништа даље од добре воље и пристанка свакога од нас.

    И немојте затезати сада око повода. Куд ће већи повод о стопостотног ћирилицоцида из окупације Срба у Првом светском рату. Ја не знам који би био већи повод од тога. Ево, могу доћи по два или три представника из свако удружења и за ћирилицу и из ових удружења која немају основну борбу за ћирилицу, а хоће да и они помогну и да се укључле у ту коалицију. И свака им част што су схватили значај ћирилице за све Арбе.

    Ево (макар некомплетног још) списка присталих:

    1. „Ћирилица“, Нови Сад) нека смо први пристали, први смо и основани),
    2. „Српска ћирилица“, Београд (питаћу Љубишу Јовановића, није се овде јављао)
    3 „Ћирилица“ Београд (није се јављао представник Којић или ко од њих већ, нека ми неко да број његов, мало смо били у спору, па не знам на који број да га зовем)
    4. „Српска азбука“ (јављао се Немања Видић, не знам да ли је пристао да се ма на какав начин повежемо, а нека се нимало не боји, ниједно удружење, па поготово његово с добро погођеном скраћеницом, неће нико укидати и ништа се не мења у статусу појединачних удружења)
    5. Ако сам добро видео, јавио се овде човек из наутичког удружења, нека и он дође на речено место у речено време).
    Ето, за почетак је довољно. Нека дођу тих пет предсствника, и то ће бити довољно да потишемо споразум о асоцијацији којој ћемо на лицу места дати име како га сви прихвате. После тога урадићемо Статут и шта све треба од основних аката и готов је ПОЧЕТАК за заједничке акције. Касније, кад чују да било шта озбиљно радимо, сигурно ће нам се још неко прикључити. Свакако ћемо заједно бити јачи. Јача су макар и само два од једнога удружења.

    Ако се не састанемо, не знам како друкчије можемо да почнемо. И не бојте се ничега и никога, поготово не Збиљића који ће морати више да слуша, а мање ће од вас моћи да ради (због речених мојих јаких здравствених породичних обавеза, а било би ми драго да будем тај који Вас је окупио и помогао да би сви више од мене нешто заједно урадили и сви заједно, свако колико може, СВЕ ЈЕ ДОБРОВОЉНО, ИЗ СРЦА ЗА НАШЕ ПИСМО КОЈЕ НАМ И ДАНАС ЗАБРАЊУЈУ НА РАЗНЕ НАЧИНЕ И У НАШОЈ РОЂЕБОЈ ОТАЏБИНИ.

    П, С.
    Извините, имамо у „Ћирилици“ неку „лудачку“ тастатуру, па једва погодимо где је које слово. Надам се да словни превиди неће омести споразумевање.

    Дакле, добродошли у Нови Сад, на речено место и у време које рекосмо.

    Настојаћемо да вам свима будемо пристојни домаћини који ће Вам дати, уморнима од пута, чашу свеже, ових дана здраве освештане воде у градском водоводу. Зо је сада уистину нађа, а биће тада и ваша света водица!

    Живели! Чекамо вас све с радошћу, истинском и људском. Ако неку грку реч имасмо,опростићемо, једни другима, иако смо Срби, како слично рече још за живота светац наш поч, сада патријарх Павле. Значи, и ако смо Срби, могли бисмо и ми да се договоримо и сложимо.

    Бог нам свима помогао на овом првом заједничком кораку! Сви ћете бити поштовани!
    За Удружење „Ћирилица“,
    Драгољуб Збиљић,
    председник Скупштине „Ћирилице“
    у Новом Саду
    24. јануара 2015,

    Свиђа ми се

  53. @Драгољуб Збиљић
    Губите време на празне приче. Чему користи Ваше и моје надгорњавање, за које нисте способни? Ја сам пренео оно што су ЗВАНИЧНИ НАЗИВИ удружења. Ваше интимна потреба, да користите скраћено име и још да се потписујете председник Скупштине, а да не наведете пуно и званично име Удружења је одраз Ваше „посвађаности“ са администрацијом. И у изјави, коју сте овде „дали“ нисте навели пуно име удружења!! Заиста Вас молим, да прекинемо ово. Немојте ме терати, да се бавим питањима реалног постојања Вашег удружења и извршавењем свих законских обавеза које удружење грађана има..
    Није ми јасно, зашто наваљујете, да се скуп који организујете 29. меша са могућим РАДНИМ састанком? Понављате исту причу безброј пута. Причате у туђе име ко подржава акцију!!?? Господине Збиљићу, СВАКО за себе треба да нешто саопшти!

    @Немања Видић
    Каква грешка се поткрала? Имате две могућности. Прва, да Вас неко научи да читате из Регистра АПР. Друга, да узмете оргинално решење и упоредите шта тамо пише. То што неко замишља, да удружење у званичном називу има „Удружење за заштиту ћирилице српског језика“, а да се јавно приказује као ЋИРИЛИЦА спада у област пустих жеља! Што удружење нисте назвали ЋИРИЛИЦА, него сте желели да у имену нагласите ЗАШТИТА ЋИРИЛИЦЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА? Збиљић Вас прозива у вези чланске карте!!?? Па ја могу сутра да направим чланске карте и нико ме неће питати шта у њима пише. Ако сте правили чланске карте са заглављем ЋИРИЛИЦА онда сте се пријатељи моји заиграли. Шта Вам пише у печату? Искорисити те и Ви и Збиљић, па напишите јасно и разумњиво ДА ЛИ ПОДРЖАВАТЕ акцију. Имате примере удружења које су ЈАСНО и ИЗРИЧИТО подржали акцију. Ако ни за то, а све сам вам нацртао, нисте способни, манте се прављења савеза, сједињавања или шта год сте замислили.
    Морам да приметим, да вам је обојици потребна ЈАВНОСТ и у „причама“, које се не спроводе преко „новина“. Могли сте да искористите мој мејл који се налази уз једно од удружења, која су дала подршку акцији, па да ме ДИСКРЕТНО упозорите на могућу грешку. Јок, Ви сте то јавно објавили!!?? Збиљић ме даде на друге сајтове, Ви сад објављујете грешку, па чему то, ако подржавамо акцију и треба да радимо заједно?
    Молим Вас и Збиљића, да не коментаришемо више о питањима која нису директно везана за спровођење акције и да све договоре, правимо у директним везама, а да резултате договора објављујемо на овом месту.

    Свиђа ми се

  54. МЛИНАРЕВИОЋУ:

    ЗАШТО СЕБЕ УБРЗАВАТЕ У ВРЕЂАЊУ ОНОГА КО ВАС ПОШТУЈЕ?

    Млинаревића понекад ништа не разумем, а најмање знам ко је он, чиме се бави (удбашки ствара дезинформацију како смо регистровани и хушка нас на београдско удружење, као да жели да нас још више „посваћа“ па да не можемо никад да се објединимо. Испитује стално удбашки како се зовемо, а Немања му је објаснио овде, али он опет гусла о имену. Млинаревић нека брине о имену свог удружења а не о нашем). Ако Млинарвић неће да се обједињује, нека мало ућути, бар док се договоримо ми који хоћемо. Њему је циљ да остану ћириличари вечно разбијени?)

    Он ме највише и нагони да понављам неке ствари јер му не могу ништа доказати. ПОНАВЉАМ МУ ПЕТНАЕСТ ПУТА ДА НЕ МОРА БИТ НИ УЈЕДИЊЕЊЕ, НИ ПРИСАЈЕДИЊЕЊЕ, НИ ОБЈЕДИЊАВАЊЕ, НИ УЈЕДИЊАВАЊЕ, НИ СЈЕДИЊАВАЊЕ. Предложено је Сједињена, а прихватамо и, ако други хоће, његов назив САВЕЗ (кад му је толико стало до сећања на Савез комуниста: НЕКА БУДЕ И ТАЈКО, ЧОВЕЧЕ, АЛИ НАМ ЈЕ ВАЖНО ДА СЕ ПОМАЖЕМО. А питао ме је, као да имамо још сто година за одбрану ћирилице, зашто Збиљић ЖУРИ!

    Рећи ћу и зашто у новом јављању, али другима, њему изгледа не вреди више ништа говорити. У старту је био нападан, као да смо чували заједно овце. ја их јесам чувао, али не са њим, па би ваљало да је елементарно у разговору разуман, стрпљив (спасен) и уравнотежен културно у дијалогу. Куда он то жури и зашто у вређању?

    Свиђа ми се

  55. Зашто морамо и да журимо? Српска азбука не може више да чека

    РЕЧ ЈЕ О хитној „ЗАВЕРЕНИЧКОЈ АКЦИЈИ“

    Журимо да се сјединимо, ујединимо, објединимо, савежемо (зовимо то како хоћемо) јер постоји једна озбиљна идеја о нашој заједничкој „завереничкој акцији“.

    О тој акцији можемо да кажемо отворено једино то да та „завереничка акција“ (тајно припремана и изведена), не дај Боже, није убилачка јер ми нисмо никада били умишљени фанатици, јер сва наша удружења имају увек само мирољубиве напоре. А све друго када, како, зашто, ко и сл. питања добиће одговоре на овом састанку који је одређен и раније датиран овде, а имаће један део „иза затворених врата“, баш како је било и на „тајном делу“ Новосадског договора (1954) о „постепеној замени српске ћирилице“, зна се којим писмом се српско писмо и данас окончава у замењивању изабраним алтернативним туђим писмом.

    После те наше акције више нико у Србији од ових „одбора за људска права свих, осим Срба“ неће моћи да лаже како завере (а посебно, тобож, не против Срба) не постоје.

    Свиђа ми се

  56. Само још ово Млинаревићу:

    Како му раније није сметало наше име. Човече, осим у Статуту, никада нисмо наводили пуно име, јер то нико нормалан не ради, осим ако нема створено смишљено и добро скраћено име. Ми се никада нисмо друкчије потписивали у Удружењу за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ (то је пуно име од првог дана и име удружења је описно од много речи само за Статут да би се знало прецизно о чему је реч), али смо се 14 година увек потписивали само овако. И мало ко не зна шта је „Ћирилица“ с наводницима, а шта је ћирилица без наводникаИ то никоме није сметало, једино Млинаревићу. Да ли он зна зашто се даје скраћено име и зашто га Закон прописује и дозвољава у скраћеном облику за свакодневну употребу?

    Значи, последње понављање Млинаревићу (меље овде тај човек речи стално понављајући иста питања као да је стварно млин).
    И последње њему понављање и нећу се радовати ако ме поново прозива о овоме, па ни најлепшим речима, „Ћирилица“ се 14 (и сада петнаесте по реду) година стално овако пописује:

    За Удружење „Ћирилица“,
    Драгољуб Збиљић,
    председник Скупштине „Ћирилице“

    Зашто то он НЕ МОЖЕ ДЕСЕТ ДАНА овде да прогута као металну кнедлу? Нико то нормалан овде не може да му погоди. Како не види да то никоме другоме овде није сметало?

    Свиђа ми се

  57. Млинаревић каже:

    „!Шта Вам пише у печату? Искорисити те и Ви и Збиљић, па напишите јасно и разумњиво ДА ЛИ ПОДРЖАВАТЕ акцију.“

    Млинаревић треба:

    1. Или да купи много јаче наочаре и да научи да чита ћирилицу,или да се мане писања и читања. Јер, десетине пута понавља једно те исто,

    2. Па људи овде виде да је „Ћирилица“ већ најмање пет пута рекла и написала:

    МИ СМО ЗА СЈЕДИЊАВАЊЕ, УЈЕДИЊАВАЊЕ, ОБЈЕДИЊАВАЊЕ, ОСАВЕЗИВАЊЕ (и било како да се изабере) да будемо у заједници са свима, а да ни наше ни било чије удружење не губи ништа од свог идентитета и начина рада. Значи, све остаје исто, само имамо плус један договорени консензусом шалтер на коме можемо заједно да се договарамо (макар и консензусом) о важним акцијама. Па ако неко удружење неку акцију неће да подржи или не може у некој прилици, неће имати никакве, баш никакве последице по њега. Ево, још једном, Млинаревићу,

    Ако неко има број мобилног М. Којића, нека ми га достави на овај број „Ћирилице“ да бих га лично позвао љубазно као домаћин на овај први договорни састанак, ако наравно жели,

    Наш службени број је 0616749574,

    „Ћирилица“ је за било какав начин обједињавања и именовања само у зависности од тога ако на то добровољно пристанемо. И нико никога неће ни шта „терати“ јер ниједно удружење, колико ја знам, нема уведен принцип рада насилнички и није ово предлог за „насилничко удружење“. Ако је он навикао само насилно, као у својим овде речима, нека тражи такву врсту удружења, а немој нама да се обраћа на такав начин.

    Свиђа ми се

  58. Млинаревићу све смета, па и ово кад каже: „Морам да приметим, вда вам је обојици потребна ЈАВНОСТ и у „причама“, које се не спроводе преко „новина“.“ А жто БАШ Ви и што БАШ Ви то „морате“, а не неико други? Зашто баш Ви „морате“ оно што више нико не мора?

    ИМА ЛИ МЛИНАРЕВИЋ НЕКО УДРУЖЕЊЕ, ОСИМ СВОГ ЛИЧНОГ „УДРУЖЕЊА ЗА ПОНАВЉАЊЕ ИСТИХ ПИТАЊА“?

    Па наравно да без ПРАВЕ И СТРУЧНЕ приче не може да се ради за ћирилицу. Али се чини да је Вама потребнија прича да заустављате све акције и договоре јер Вам све смета, осим онога што Ви стално понављате као „излизана стара грамофонска плоча“, а не стижете да видите да Вам стално једно исто морамо да говоримо. А ми Вам понављамо јер желимно да Вас поштујемно и да Вас одобровољимо. А Ви и мене и њега стално нешто вређате и још тврдите негде у коментарима да Ви „знате какав је ко и да га никада не видите“. Да Ви не водите неко „зелепатсјо удружење“. Ћовече,мени се чини да су Вас избацили из неког удрућжења, па не знате где да се поново „удомите“.

    Питате за ПЕЧАТ наш. Нама пише на печату слобима у осам тачака оно описно име, а ЋИРИЛИЦА пише од 2001. посредини словима из 20 тачака. Само то говори да је скраћенива важнија за сваки дан и да је функционалнија.И зато је СКРАЋЕНИЦА по закону легална. Ако Ви знате неки Закон који има одредбу да се не сме употребљавати своја скарћениоца, ми ћемо после петбаест година да променимо начин писања нашег назива. Цитирајхте овде ту одредбу која забрањузје скраћени назив било чега.

    Свиђа ми се

  59. „Латиничарски лоби ра ди у тишини и полако ломи једну по једну ћириличарску кошчицу“ (Млинаревић)

    Каква тишина, Млинаревићу*?, гласни су они и превише, него Ви, изгледа, слабије чујете њих!

    Јавно доносе најважнији акт за језик и писмо (то је у струци Устав за језик и писмо) где стоји да се српски језик пише алтернативно: !српском ћирилицом“ и „латиничким писмом из времена српско-хрватског језичког заједништва“ (осам речи за исти појам: „хрватска латиница“). Ту је ЧВОР ЗА ПОТОП ЋИРИЛИЦЕ, а не у пољопривредној производњи. Плаћени од народа у институцијама не дају да се на једини нормалан начин реши питање ћирилице која се прогони од 1060. године, а у Србији и на подручју српског језика посебно успешно и насилно и без закона о забрани избацују ћирилицу у корист латинице после састанка на Новосадском договору (1954). Ми и зато сматрамо да формална централа удружених удружења треба да буде у Новом Саду, баш ту где се донео договор о замени писама за Србе и где и данас доносе правопис као да је реч о „српскохрватском језику“.

    ЧВОР ЗА ШИРЕЊЕ ТУЂЕГ ПИСМА ЗА СРБЕ

    Ту је, дакле, чвор за ширење у живот туђег писма за Србе уместо српског писма. Прво правило и обавеза за учење језика и писма почиње у нормирању језика и писма. А наши плаћени од народа правописци нормирају двоазбучје, а то је као да човеку требају две главе.Као да ће човек бити паметнији са својим дуплираним мозгом и да ће неко бити писменији само зато што свој језик мора да пише и једним и другим писмом. А онда ступа на сцену економичност, време, практичност, натурана фаворизација латиниоце итд. па мора да надјача једно писмо. И номал је да је надјачаа латиница јер је спровођено насуилно латиничење уз честа и законска забрањивања ћирилице.

    Све док деца морају да знају да не треба да знају које је вековима било српско писмо и зашто је ћирилица толико важна Србима, ми ћемо све мање имати ћирилице. Рекао сам негде. Зашто ми нисмо успели 14 година да се спроведе обавеза о норналном решењу питања писма јесте у томе што нисмо имали (а било је и усатвне обавезе да их имамо све са собом) ниједну подршку ни из једне једине државне и лингвистичке институције. Једино смо имали ту подршку у исправној уставној одредби и у Министарству културе док је био министар Драган Којадиновић. Тај човек је учинио највише за ћирилицу. Уставна одредба је његов формузлисани предлог из руку његовог помиоћника тада мр Бранислава Брборића који је, подржавши нас јасно, рекао и написао да се мора вратити „суштинско једноазбучје“ и тако нас је он једибни од познатих стручњака поптуно пиодрџао. Његова је формулација у данашњем Члану 10. Устава Србије, али ту одредбу тумаче скарадно, и то у Уставном суду. Једноставно су нашли „латиничко писмо“ из старог Устава из 1990. у Члану 8. уз „српскохрватски језик“ и изворно је тако пренели „међу редове“ у нову одредбу из 2006. Дакле, скарадан поступак у Уставном суду. У томе су показали да они изгледа не знају да Устав није метафорички роман с импресијама у значењу. Устав, иако нисам правник, тврдим да се чита како пише у њему, а н политички између редова. То би знао свако ко ишта зна о логици права и правништва. А то зна сваки нормално мислећи човек ко не примењује у читању Устава оно законоправило Јосипа Броз: „Устава се не треба држати као пијан плота“. То је значило да га треба читати не како пише у њему, него како то некоме одговара у одређеном требутку, по ћефу.

    Одужих, али зато што сам сигуран да ово не зна довољно сваки коментарор овде, па убеђен сам (не зна бач тачно зашто) да то не разуме ни Млинаревић коме је стално уз глави „самоуправљање“ које је мени спомињао.

    ОВО НЕ МОРАМ ДА ГОВОРИМ ЗА Н. ВИДИЋА, ОН ТО ЗНА, АЛИ НЕ ЗНАЈУ БАШ СВИ ДРУГИ, А ТО ЈЕ МИНИМУМ КОЈИ ТРЕБА ЗНАТИ У БОРБИ ЗА ЋИРИЛИЦУ; свака борба није сано сила, него обавезно и знање

    О)ва питања, волим да признам, јер то одлично зна, из наше сарадње разуме и тако тумачи исто и Немања Видић. Млинаревићу се чини да и Видић „много прича“, али Млинаревић не зна да Видић тачно зна зашто прича, и како прича, и зашто прича,

    Немања Видић (треба рећи) чак и лингвистику у вези с писмом боље тум-ачи од многих лингвиста иако је Немања дипл. инж. Али зна човек зато што има јаку логику. Без јаке логике џабе свака струка. Без логике никаква и ничија наука не вреди. Људи су за логику обдарени (као, напр. Н. Видић) или нису (чини ми се, да ми опрости, као Млинаревић). Читао сам доста овде шта Млинаревић прича, па тврдим да му је слаба логика. А логика се учи у гимназији. Учи се, али треба имати талента за логику као што је има, видим и знам, Н. Видић.

    Свиђа ми се

  60. Викенд, немам друга посла, па сам пребројао коментаре и словне знакове на овај корисни позив Стања Ствари: 59 коментара са 76.000 словних знакова…и? Врло мало смисаоног изречено. На користан предлог за обједињавање заједничких напора свих ћириличних друштава, колико видим, позитивно су се одазвали само новосадска “Ћирилица“ и “Српска Азбука“ (она прва и са позивом на састанак 29.01 у Новом Саду). Друге две позване – београдска “Ћирилица“ и нишка “Чувари ћирилице“ се до сада нису одазвале…. Верујте – нико од вас ми није ни род-ни “помоз` Бог“, али жао ми је српског писма, јер му се са таквим начином разједињеног рада, без икакве координације, договора… у борби за његово очување ништа доброг не пише. Допадало се вама, или не – ево вам примера оног што вас сигурно чека: ускоро у Србију долазе Лидл и Икеа. Оне су присутне и у Бугарској, и у Грчкој – али на свим њиховим производима који се тамо продају постоје декларације и упутства за употребу на њиховим језицима језику (бугарским језиком и писмом, односно грчким језиком и писмом). Недавно сам купио једну ствар код Икее – и шта видим? Она се озбиљно спрема за Србију, на производу је и упутство за употребу – али не на српском – него тзв. “српском језику “ – латиницом. Када следећи пут идем у Лидл, обратићу пажњу, да ли су и они почели. Рећи ћете: срам их било, не поштују нас, учествују у светској завери против Срба! Није тачно – њима се нема шта замерити. Они се држе вашег важећег правописа који каже да српски језик има два равноправна писма: ћирилицу и латиницу. А њима је, наравно, лакше да користе латиницу, и – што да не? У праву су! Односно, у праву су све док вам је правопис такав. А ви? Уместо да се уз заједничке напоре уједините у акцијама за обарање те одредбе у правопису– препирете се ко је био први, ко је у праву о имену друштава, овом…оном…. Срам вас било!

    Свиђа ми се

  61. Овлашћен сам од стране председника Српског националног удружења СРПСКА АЗБУКА проф. др Зорана Милошевића да саопштим следеће :

    Поздрављамо и подржавамо покретање иницијативе од стране сајта Стање
    ствари с намером да допринесе удруживању патриотских снага које већ раде
    на одбрани ћирилице. Ово тим пре што је ово први сајт са неком иницијативом у корист ћирилице.

    Првобитно смо се изјаснили негативно на иницијативу зато што познајемо
    капацитете постојећих удружења и сматрамо да није могуће реализовати циљ
    удруживања , који је предочен како следи :

    „Федерација удружења са истоветним циљем , која би на основу заједнички
    усвојеног плана рада усаглашавала заједничке, истовремене активности
    удружења широм земље уз нагласак на омасовљењу и привлачењу младежи.“

    Немогућност остваривања тако постављеног циља тумачимо чињеницом што
    удружења не располажу потребним финансијским средствима , па би се
    планирање свело на доношење плана лепих жеља.

    Сматрамо сврсисходним удруживање на основу циља кога је предложила
    ЋИРИЛИЦА, и то :

    „…ојачавање идеја и стручних снага за јаче , стручније и успешније притиске
    на институције државе и науке да што пре реше проблем са српским
    писмом…“

    Не верујемо да се могу остварити стручнији притисци на институције државе и науке, али верујемо да удруживањем ти притисци могу бити успешнији. Ово због тога што у научним круговима, и међу водећим интелектуалцима уопште, постоји одбојност према поједначним иницијативама из постојећих удружења. Инситуционални лингвисти не смеју да уопште узму у разматрање предлог решења писма који је потекао из ЋИРИЛИЦЕ , јер би морали признати да су српским правописом ненаучно и накарадно решили питање писма српског језика у двоазбучју. Конкретно, председник Одбора за стандардизацију српског језика академик Клајн је тражио од чланова Одбора проф. Петровића и проф. Пижурице да припреме одговор Одбора на предлог решења питања писма из ЋИРИЛИЦЕ, а они су то одбили уз образложење да предлог није дат стручно, и да се питање писма не може решавати у месној заједници. Њима је сметао Збиљић јер је он предложио једино решење писма које осигурава враћање суверенитета ћирилици у српским земљама. Сада ће они имати посла са Савезом удружења за враћање ћирилице српском народу, који ће им омогућити да се реше комплекса званог Драгољуб Збиљић.

    Подржавамо предлог да савез буде у Новом Саду , јер је у њему подигнут устанак за ослобођење ћирилице. Тиме показујемо да Срби знају да цене своје најбоље људе који се годинама жртвују за српски национални интерес.

    Подржавамо предлог да председник Савеза буде проф. Владислав Ђорђевић. Истовремено стављамо на знање да би проф. др Зоран Милошевић пристао да буде председник ако се то од њега затражи. Ово не значи да проф. Ђорђевић нема све потребне квалитете, него се ова могућност нуди само зато да би Савез био више уважаван , с обзиром на чињеницу да су главни противници враћања суверенитета ћирилици управо универзитетски професори. Овај двојац би био респектибилан за одржавање конференција за штампу, које су такође средство за остваривање притиска на националне институције и државну власт.

    Будући рад удружења чланица Савеза се ни у чему неће мењати, него ће оне свој рад повезивати међусобно у мери у којој сматрају да је то сврсисходно. Максимално ће се поштовати самоиницијатива појединих удружења . Кад се остварују заједничке акције било би пожељно да се рекламирају под именом Савеза, али не би ни то било обавезно.

    Савез удружења за одбрану ћирилице треба основати чак и ако интересовање покажу само два удружења.

    Чланице Савеза могу бити и удружења која се не баве примарно одбраном ћирилице. Она обично не могу бити појачање у чисто стручним питањима, али могу бити драгоцена у спровођењу разних акција.

    Свиђа ми се

  62. Од срца захваљујем господину Збиљићу на иницијативи и господину Видићу на прихватању иницијативе! Наравно, захвалност иде и удружењима које они представљају.

    Ова најава договора заиста буди наду да са Србима као народом можда није све тако црно како покушавају да нам представе: надам се да ће се и друга ћирилична удружења дозвати памети и излечити се од сујета, а ако не – и ова два удружења уз остала која се не баве примарно заштитом ћирилице биће велики успех, можда и „мустра“ како радити и на другим плановима од важности за цело Српство!

    Свиђа ми се

  63. СВЕ ШТО РЕКОШЕ ВИДИЋ И ЛАЗИЋ, ЗБИЉИЋ НЕМА НИШТА ПОСЕБНО ВАЖНО ДА ДОДА

    Све што су овде рекли малопре Видић и Лазић !Ћирилица“ је спремна и моћна да подржи сто посто. Чак не морамо да мењамо из њихоих речи ни једну једину реч. Немањин предлог да први челници Сједињених (или како се договоримо да их зовемо) удружђења буду др Милошевић или проф. Ђорчевић сасвим су одговарајући. Мислим лично да од њих двојице на челу у овом часу тешко бисмо наши и боље и паметније.

    Свиђа ми се

  64. Лазић (с којим се још не знам) има великих заслуга, али о њима нећемо унапред!

    Свиђа ми се

  65. ЂБРОЈТЕ КОРИСНЕ ИЕДЕЈЕ, А НЕ ПРЕВИЂЕНА СЛОВА! ЈНЕМАМО БРЕМЕНА ДА ПО СЛОВИМА ЧАЧКАМО!

    „Викенд, немам друга посла, па сам пребројао коментаре и словне знакове на овај корисни позив Стања Ствари“, ртече неко овде и додате да није имао друга посла до да броји превичена слова.

    Зар је за Вас најтежа грешка превичено слово због лоше застатуре. бројте ИФЕЈЕ, корисне за ћирилицу, човече:

    Свиђа ми се

  66. @Немања Видић
    Српско национално удружење „Српска азбука“
    Скраћени назив: „Српска азбука“
    Матични број: 28090056

    Заступници
    Име и презиме ЈМБГ
    Милан Пуалић
    0412949710471
    Да ли је ово удружење у чије име дајете сагласност? Ако је то Ваше удружење, згодно би било, да овлашћено лице да одговарајућу изјаву, или да се на њега позовете. Неко може бити председник, а да нема формално-правна овлашћења. Ако Регистар даје погрешне податке, значило би, да то исправите.
    Ред би био и да одговорите у вези споменуте грешке. Јесам ли ја нешто погрешио или нисам?

    Свиђа ми се

  67. @ Д.Зб.: „ЂБРОЈТЕ КОРИСНЕ ИЕДЕЈЕ, А НЕ ПРЕВИЂЕНА СЛОВА! ЈНЕМАМО БРЕМЕНА ДА ПО СЛОВИМА ЧАЧКАМО!
    „Викенд, немам друга посла, па сам пребројао коментаре и словне знакове на овај корисни позив Стања Ствари“, ртече неко овде и додате да није имао друга посла до да броји превичена слова.
    Зар је за Вас најтежа грешка превичено слово због лоше застатуре. бројте ИФЕЈЕ, корисне за ћирилицу, човече:“ Ја заиста немам појма шта су то „ЂБРОЈТЕ“ , „ртече“, „превичена слова“, „застатура“, као ни „ИФЕЈЕ“. Казао сам: „Викенд, немам друга посла, па сам пребројао коментаре и словне знакове на овај корисни позив Стања Ствари: 59 коментара са 76.000 словних знакова…и? Врло мало смисаоног изречено..“ Остајем при томе, а мислим да би ипак требало, ако већ имате амбиције да се борите за српску ћирилицу, и да Вам се при читању неког Вашег текста због грашака не смеју, да ипак пре слања неког свог текста погледате шта сте то написали.

    Свиђа ми се

  68. „… и да Вам се при читању неког Вашег текста због грашака не смеју, да ипак пре слања неког свог текста погледате шта сте то написали“, рече неко.

    НЕМОЈТЕ НАС ОВДЕ ТЕРАТИ ДА САМО ЛОВИМО СЛОВА, ИМАМО ТРЕНУТНО НЕШТ-О ВАЖНИЈЕ

    Ви сте у праву да треба избегавати најпре грешке а онда и превиде слова. Ми овде готово сви имамо словне превиде. Словни превиди су превиди,а не грешке. Грешка је кад употребим реч, реченицу и сл. зато што не знамо, па је написано противно успостављеној језичкој норми. А рекао сам да нам тренутно не бројите словне превиде, јер много журимо и не читамо поново оно што напишемо. Договарамо се. А не мислите ваљда да ћемо негде слати непрочитане текстове после куцања. Једно је документ написан за употребу, а друго је овде договарање у брзини. Ми се договарамо о веома важном послу, а Ви, докони викендом, бројите наше словне превиде. Ако сте докони, будите солидарни, па нам помозите да радимо, а ми и само знамо које је слово погрешно откуцано. Ја, на пример, тренутно имам неку „лудачку“ тастатуру на којој не пишу сва слова, па не могу да их погодим. Ви кажете „није важна тастатура“. Како није важна кад не ваља, јер је на латиници, па нема свих обележених хрватских слова, а немам где да купим ћириличку. а кад је нађем, одмах се избришу слова, па се не виде.

    Не бојте се, нисмо баш толико неописмењени, па да шаљемо званично такве текстове.

    Свиђа ми се

  69. Сујета, само сујета.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s