Када се бранио српски народ, о. Арсенију, још увијек изван Православља, било је 32 године и даље је тражио свој пут. Док је он тражио себе, један генерал и стотине хиљада бораца дали су себе за народ
Фото: Снимак екрана
ДругоСрбијанце прекомандоване или преумљене у „националисте” увијек прате два заостатка из „старог” менталитета: понављање хашке верзије догађаја и вјера у инхерентно дивљаштво „босанских Срба”. То је и логично: другоСрбијанац је у основи гордељиви, прелешћени себељуб који, чак и када се наводно приближи „националном” и даље држи до илузије о сопственој суштинској узвишености над другим људима. Он гордо суди и дијели правду а из историје, увијек испуњене крвљу и знојем бира само оно што му се чини „достојим” њега тј оно што му је наметнуто као пожељно.
Све што је о. Арсеније у свом изливу прелести рекао о човјеку који је стварао Српску само је заостатак психоделичног другоСрбијанства којега се очигледно и даље није ослободио.
Најприје: у овим стварима немам ниједан разлог да вјерујем о. Арсенију. Када се бранио српски народ, о. Арсенију, још увијек изван Православља, било је 32 године и даље је тражио себе и свој пут. Зато је он добар саговорник на тему дроге, рокенрола и јоге али дословно нема никакав кредибилитет када је по сриједи оно што смо преживјели 1992-1995. Док је он тражио себе у експериментима, један генерал и стотине хиљада бораца дали су себе за народ. Дакле: о. Арсеније може да сматра шта год, његово мишљење је мишљење човјека који није био уз свој народ.
Такође: коначни суд о историји даће историографија када престану да дјелују политички фактори који диктирају хашку верзију догађаја – у свијету се то већ догађа. Али читав урадак о. Арсенија потврђује ону стару изреку да „када Србин хоће да буде објективан, он усвоји гледиште својих непријатеља”. Данас хрватска, њемачка, па чак и „македонска” и „црногорска” верзија Првог рата и славне српске војске приказују ту силу ослобођења на исти начин на који Хаг приказује ВРС. Још је Д. Туцовић описивао нашу војску из балканских ратова у књизи „Србија и Арбанија” тако као да му је књигу штампао Хелсиншки одбор. Па ипак данас ниједан нормалан Србин не вјерује тој пропаганди јер видимо Цјелину догађаја. Тако и сваки нормалан Србин зна шта је доживио 1992-1995. То очигледно не зна само о. Арсеније, жртва масовне прелести новопеченог монаштва које је први пут у српској историји кренуло не да ствар гледа очима свог народа већ туђег суда тј. туђе Моћи.
Зато мене не смућује то што је о. Арсеније рекао али добро показује које су посљедице једног великог духовног експеримента када смо олако монашили свакога, а потом тим рокерима дали да експериментишу по Тијелу Христовом. О ВРС и њеном команданту нешто знам из дјетињства а много више из свједочанства људи који јесу носили њену униформу.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Хвала на овако дивном, кратком и ефектном одговору (иако то није). Потписујем.
Хвала протојереју-ставрофору Дарку, на мудрим ријечима, проницљивом осврту кроз који је стао у одбрану истине, истинских хришћанских и иних вриједности а богами и интелекта.
С тим да је Дарко, син српског родољуба Ристе, а како и приличи духовнику Српске Цркве, био благ, преблаг према Арсенију.
Јер Арсеније је у бесједи користећи уличарски дискурс пун малициозних конструкција својствених пакосним људима, све како би што више дисквалификовао личност према којој готово сво свештенство и паства наше Цркве има огромно поштовање, изнио низ ружних конструкција, поновио измишљотине пласиране из кухиње српских непријатеља, све то је зачинио својим изопаченим тумачењем профила генерала и његовог војничког пута.
Назива генерала глупим комунистом, ето он зна да је острашћено мрзио ЈВуО, понавља измишљену пропаганду о некаквом сукобу са четницима, назива генерала Младића Титовим генералом, да је служио Брозу, да је клањао Брозу, и друге конструкције које само гадостима можемо назвати.
Генерал Младић није био никакав Титов официр већ југословенски и у времену када га је историја изабрала да изврши задату мисију, српски официр. Частан српски официр. Није генерал био некакав преторијанац, јањичар, или шта већ, па да служи неком владару, да се клања (чуј клања) некаквом Брозу, већ војник. Војник који је служио својој отаџбини и свом роду. Док је постојала Југославија, служио је тој политичкој творевини, како је доживјела крах, служио је овој нашој Српској, служио је мајчици Србији, служио је прије свега и изнад свега свом народу. Што и јесте једини и неопростив „гријех“ генерала због које и јесте прогоњен, што је у тим временима умјесто глобалном силнику изабрао служити свом роду.
О генералу ће србофобијом задојени људи као и аутошовинисти међу Србљем све најгрђе зборити и писати, повремено добијаће нападе бијеса, на помен генераловог имена вриштаће, сиктаће, арлаукати.
Зато ће сви ваљани и честити Срби и уопште слободномислећи људи имати велико поштовање према генералу, многи имају и имаће дивљење. А како и не би.
Дарко је у праву, коначан суд о генералу даће историографија. А историја је, као што знамо, благонаклона према храбрим и правдољубивим људима.
Не, коначан суд неће дати историографија (ћорава очерупана кокошка, коју идолатризују научењаци историчари).
Коначан Суд даће Небеска Србија.
А Тамо ће генерал Ратко бити у истом строју са србским ђенералима у Слави – раме уз раме поред Константина, Јовијана, Велизара и иних.
Свака част попу, он је частан поп, али се поставља питање како је он, тј Аресеније или како му је световно име пошто калуђер није, тражио себе као игуман, а у крајњој линији кога то уопште и занима. Него, ко му је то допустио, то је брука за Цркву за нас вернике понижавају нас. Али ово је врх леденог брега, генерал је умро а нико се живи није огласио из Патријаршије, као није се десило. Срамота. А иду код Додика у болницу да виде као како је.
оје су посљедице једног великог духовног експеримента када смо олако монашили свакога, а потом тим рокерима дали да експериментишу по Тијелу Христовом.
А ово је екстра свака част! Само ту је и Патријарх!
Са великим задовољством читам текстове Оца Дарка на мојим омиљеним порталима. Отац Дарко пише одмерено, елоквентно и са великим познавањем чињеница о теми о којој пише. Његош је дивно давно рекао „Покољења дјела суде, што је чије дају свјема“.
Кад прође ова хајка белосветских и домаћих на нашег Генерала и на све српско, покољења ће знати ко је Генерал и шта је урадио.
На жалост, стихови великог Његоша се не односе на монаха. Њега нико, осим неких читалаца овог портала, неће упамтити.
Благодарност за објављивање текста о.Дарка Р. Ђога.
Још неколико речи на ову мучну тему – клеветањем и блаћењем умрлог и још несахрањеног човека, коме ни опело није одслужено, јм.Арсеније је уз нехришћанско неваспитање показао и елементарну нељудскост. Како? После Свете Литургије, за време „агапе“, онога што би требало да је један од израза хришћанске љубави, у сабрању са верницима, неки од којих су дошли издалека, домаћин је испоручио говор антисрпске мржње на којем би му позавидели истомишљеници из петоколонашких НВО гласила. Као лош ђак који тек сриче прва слова, хвастао се да говори о политици, рату, погибији и масакрима – стварима за које је игнорамус и о којима нема баш никаквог животног искуства. Нема ни знања ни искуства, јер док су Срби масакрирани у БиХ и у Крајини, Александар Јовановић је уместо барута који није ни омирисао, ушмркивао неке друге прашкасте супстанце, не марећи за трагедију свог народа. Ево сада, после неких тридесет година налази за сходно да са места светиње – као игуман манастира Светих Петра и Павла (!), неодговорно и незнавено преноси деценијама прежвакаване лажи и стереотипе антисрпске пропаганде.
(Да кажем, као фусноту, није овде проблем бивше ментално, здравствено и духовно стање јм.Арсенија, нити је референца на дрогу срачуната да га унизи или дисквалификује. Он је прешао мучни пут покајања, одрицања од прошлости, којим не желим да се бавим, али овде је упутно направити директну паралелу драстичне разлике у искуству из деведсетих, његовог и србских страдалника у БиХ).
Надајмо се да је овај испад јм.Арсенија само изолован, појединачан случај. Њега је лако објаснити његовим незнањем и неупућеношћу у основну фактографију збивања у БиХ 92-95, а такође прелешћеношћу човека недораслог у меру духовничке одговорности и руковођења.
Основно овде је да као Александар Јовановић, он има пуно право на приватна иделошки антинационална уверења, али као јеромонах Арсеније, апсолутно је накарадно и недопустиво да злоупотребљава игуманску (!) позицију за пласирање антисрбске омразе која иде руку под руку са стереотипима вишедеценијске пропаганде и демонизације нашег народа.
Зато, ово одбојно и недопустиво јавно само-срамоћење игумана србског манастира, мора бити хитно залечено, то јест, санкционисано. Да ли ће то бити уклањање са места игумана и одузимање свештеномонашког чина одлучиће надлежни архијереји. Одсуство било какве реакције од њихове стране неће умањити значај и размере рибничког непочинства. Напротив, може допринети актуелизовању других наших невоља и постављању још тежих питања.
На другом месту сам поставио питање и предлог СтСт читаоцима, вернима из Ваљевске Епархије – да се упути писмо надлежном Епископу (један брат је одговорио – хвала му). Ово жалосно дешавање се тиче свих нас, без обзира ко нам је епископ (тј. духовни супервизор), али било би корисно да сазнамо има ли и каквог локалног реаговања верног народа у вези са овим неочекиваним и небивалим перформансом.
Можда је у њему остао неки нерасветљен, заостали анимозитет према рату и могућој мобилизацији тих година? Нерашћишћена осећања. Мисли, слике, емоције, телесне сензације.
Из шездесетогодишњег јеромонаха 2026те, проговорио тридесетогодишњак из деведесетих. Разгледајмо, ин виво. Где је свако од нас у свему томе?
Odvratan tekst! Svi komentari na (necu pisati „otac“, jer samo jednu osobu tako oslovljavam) Arsenijeve izjave su kao na sastanku Komunisticke partije – prijaviti, traziti zabranu, kaznu! Dozvoljeni su samo komentari koji se slazu sa nama, samo slusanje sebe samih!!! Toj kakAfoniji se pridruzio i sluzbenik Djogo, da kaze ono sto su mnogi pre njega rekli, ali jos jednom! Kada jedan sluzbenik SPC o drugom pise da se, zamislite kakvo zlo – trazio, bio narkoman, a zaboravlja da se nasao, za razliku od Mladica koji je od komuniste, preko cetnika, nasao sebe preobucen u babu u nekom spajzu, onda tu nema ni trunke ljudske pristojnosti, a ne nekog hriscanstva!
Dobro je da je Srebrenica na teritoriji R.Srpske, pa ce taj zlocin zauvek ostati pod srpskim nosevima, ma koliko Srbi pokusavali da prd… potisnu smrad zlocina – ludackog zlocina, jer usuditi se na masovna streljanja posle svega sto je receno o Srbima (od Dimitrija Tucovica) je znak najveceg ludila. Inace, ideja o tome da Srbi vode, osim kao komunisti, bezgresne ratove i jeste izvor zlocina, kao sto vidimo na primeru Jevreja koji su doziveli milion puta vece stradanje od onog kojim se Srbi malo hvale, malo mastaju, a malo lazu (od njih je uzeta i genocidna ideja o skretanju Ibra), a koji sada time opravdavaju svoje zlocine! Uvek se treba cuvati onih koji su vecne zrtve!
„Sud ce dati istoriografija“, kaze sluzbenik, a pre toga on daje moralno-politicki ocenu, psiholosku dijagnozu, fali jos teoloska karakteristika, kako ce Mladic medju svece, a gresni slusalac „Joy divisiona“ u pakao! Kada jedna crkva dodje dotle da su joj masovna ubistva manji greh od slusanja rokenrola i narkomanije, da osudjuje one koji se traze umesto da uzmu oruzje i ubijaju druge, onda je vreme za ujedinjenje sa bracom (po zlocinima i umanjivanju istih) katolicima!
Da ponovim – odvratan tekst!
Кад се игуман иза реј-бана крије, боље да га није. Неки који су тако гледали постали су и епископи.
Није лако бити Србин, јер смо у сред рата, у коме иницијативу још од деведесетих година неометано воде одметнути и одрођени антисрпски елементи из обавештајних структура. Тако су настале Овчара и Сребреница и многа друга …ња.
Поп Ћиро, поп Спиро и поп музико, одвратно је писмо на коме пишеш, одвратан је и садржај свега што избљува на папир. јер када се у тексту замењују тезе и када се фингира, то и није ништа друго него избљувак а не текст. Са браћом католицима си се већ ујединио, остави нас Православне на миру…
I mrznju prema pismu ste preuzeli od katolicke Vam brace, tako da je ujedinjenje samo prazna forma! Ovo „nas“ je, valda, ona „sraslost“ izmedju Vas i zajednice o kojoj pise Tajana Poterjahin u jos jednom tekstu protiv Arsenija, ovog puta na identitetskoj osnovi, na jednom fasistickom portalu misleci, nesretna, da ako opise sraslost kao duhovno, bolje ce zvucati, a zapravo je suprotno! Kljucni deo njenog teksta:“Zbog toga je izrazito tesko (iz moje perspektive i nemoguce) BITI TOTALNI SRBIN (au, majko! Zapravo totalitarni, a pri tome ta totalnost nije komunisticka, jer Tajana nagvazda prethodno u tekstu da je antikomunizam znacajna odrednica srpskog stanovista :))))))) kao ateista ili nepravoslavac…“(mnogo reci sam potrosio objasnjavajuci na ovom portalu, a glede jos jednog veberovca poput Vucica, samo ovaj je nacionalno-liberalni veberovac, da su ovo odredjenja razlike, a ne identiteta (u „Izvorima totalitarizma“ Hana Arent pise da totalitarizam nastaje iz sloma nacionalne drzave, slom iz rascepa nacije i drzave, a ovaj iz iskljucivanja iz nacije (Srba muslimana, Srba katolika, pa sada komunista, ateista…). Na srecu, ove gluplje verzije veberovca to jasno i kazu!
Elem, kako je moguce da takva milina i dobrota poput Mladica izvlaci iz ljudi fasiste i glupake? Kako je moguce da jedan svestenik zamera monahu, ma bilo kome, da je BIO narkoman i slusalac rokenrola, a sve zbog Mladica, coveka oko kojeg postoji kontroverza da je bio masovni ubica? Kako je moguce da ste takvi u pogledu jednog od vas pravoslavnih za koje Ranko kaze da ih ja ostavim na miru, a ovaj od vas pravoslavnih je jos i monah, a sve zbog nekakvog Mladica?
Православан је онај ко православно мисли, православно осећа и православно живи, а не безусловно онај који носи мантију. Мантију је носио и Арије и многи други јеретици. Али шта зна о томе латиничар, што би Његош рекао ,,то што блатној земљи принадлежи, то о Небу поњатија нема,,.
@Поп Ћира, Спира и треш музика
Kao и сви другосрбијански аутошовинисти лагање о свему, а Србима поготову, почиње се са лагањем левичарског Димитрија Туцовића. То ваљда јер је то давно лагање, па му то даје кредибилитет и патос?! Где год су гојими ту је и некакво „na primeru Jevreja koji su doziveli milion puta vece stradanje od onog kojim se Srbi malo hvale, malo mastaju, a malo lazu“. Милион пута?! У II св. рату на територији целе Европе, по подацима светског јеврејског Конгреса, није било укупно 6 милиона јевреја. Од којих су неки и претекли, чак и у окупираним територијама, већина је побегла, неки су остали скривени… Не зна се колико их је страдалао, теоријски није могуће преко 4 милиона. Реално негде од 400 до 800 000. И страдали су од разних фашиста – који битан део свог успеха дугују ционистима! Другим речима пренадувани „холокауст“ је мит, реално страдање неционистичких јевреја од фашиста-и-циониста (једна реч!) је било 10 пута мање. Хоће рећи, нажалост и о ужаса, реда величине колико и српско! Али су такве истине за оне од младости изложене ционистичкој пропаганди, и претворене у њихову војску пречица на предпрограмиран им електрошок у базалним ганглијама! Посебна је ту гротеска што прилико избоја оваквих, што би рекао Ломпар самопорицања, издресирани гојим сматра да је морални херој, јер се ето „издигао изнад масе, па јој се чак и супротставио“… Земљо отвори се. Почетак едукације код таквих не може бити ни Србија ни истина, две велике им омразе. Препоручујем посету Аушвицу. Тамо, у том митолошком туризму, постоји ин јуор фејс тест памети. Јер врхунац кулминације је посета Димњаку… Који је – а и види се по циглама – ту дозидан 10 година после рата, иначе га ту ни-ка-да није било. Почни смањивати свој МЕЛЕОН одатле, ако ти је могуће…
Псалам 30,18
„Нека онеме уста лажљива која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.“
У време после смрти генерала Младића а још увек пре укопа, очекивано се износе или најоштрије могуће или најповољније могуће оцене.
Истина није увек на средини, али је сасвим ретко на крајњим половима.
Истина је да је пуковник Ратко Младић преузео улогу кокандовања врховним штабом, у једном тешком тренутку; тај штаб је успео да организује војску довољно добро да неке територије заузме, друге осигура, треће одбрани. Младићева улога, у свему томе, била је врло изражена.
Али је исто тако истинито да су припадници тих оружаних снага починили и тешка огрешења о ратно право, укључујући и у околини Сребренице после заробљавања муслиманских војника; осуда Младића пред Хашким трибуналом била је сулуда и сулудо неодмерена; не постоје докази да је Младић учествовао у организовању или да је наређивао смакнућа; могао је бити осуђен за то што није предузео све што је могао да осигура заробљенике, као што је, на пример, осуђен и Расим Делић.
Такође не постоје докази да је Младић наређивао намерне нападе по цивилним циљевима у Сарајеву, што је углавном разјашњено на суђењу Радовану Караџићу.
Оптужнице српском војном и политичком вођству постављене су тако да су превасходно одмазда, а не покушај поштено сагледавања ратних догађаја.
Обојица су одрасли и профилирали се у титоизму. Али ту престаје свака сличност.
Господин Јовановић, као дијете црвене буржоазије, стиже чак до Њујорка да се тамо дрогира. Генерал Младић, као дијете палог борца, сироче, са шљемом на глави и чизмама на ногама, у зноју лица свог споро напредује у хијерархији једног већ трулог система.
А онда неко рече: „и послије тита – тито“. И све се распаде…
Господин Јовановић спозна да дрога не ваља, да је то можда „пречица за рај“…или можда пакао. Навуче мантију…
Генерал Младић спозна да је Православље мета. И да се налази на броду који тоне. Са кога су пацови већ побјегли. Навуче панцир…
@ Питање и предлог
Година 1944-1947. у Србији на основу ликвидационих спискова папе римског Пија Дванаестога титоисти су вансудски уморили најмање 260.000 Срба, Србкиња и Србчади.
Године 2021. у Ваљеву наследни титоиста Првослав Радивојев Перић 1961. из Црнче Дервентске је устоличио наследног титоисту Мирослава Милутинова Рогића 1965. из Биоске Ужичке за епискога ваљевскога.
Године 2023. у Паштрићу Мионичком Мирослав Рогић је рукоположио наследног титоисту Александра Мирославова Јовановића 1960. из Титограда (бивша Подгорица) у чин јеромонаха.
Данас 2026. у Паштрићу Александар Јовановић, док његов титоистички поглавник и натпоглавник лукаво ћуте, јавно клевеће команданта Главног штаба Војске Републике Србске Ратка Неђова Младића 1942.-2026. из Божановића Калиновичких шта је одбранио милион и по живих Срба западно од реке Дрине 1995.
Титоиста је титоисти и другар и брат.
@ Pop Cira, Pop Spira i pop muzika
Вероватно нико никада није тврдио да нека војска води рат а да се не огреши о, како се то пише, заштићена лица.
Нити су Срби измишљали да су над њима почињени злочини; биће пре да су умањивали политичке последице тох злочина, те су са муслиманима и Хрватима створили заједничку, тронационалну државу; у којој су, како су се прилике развијале, дочекали да се изведе покушај њиховог развлашћења.
Приписивање ратним дешавањима у Босни, па и разним злочинима, неке изузетности у односу на слична етноверска разрачунавање је опет притајени српски ексклузивизам: српско погубљење је нешто специјално у односу на либанско или ирачко, или француско-алжирско, а српска граната биће да је много различита од потурене шиитске бомбе.
‘Транзициона правда’ је ту потпуно промашила; шта год неки суд пресудио Фикрету Абдићу или Атифу Дудаковићу (један је своју казну одслужио, другоме се суђење не помиче због тешког здравственог стања) они који су претекли у Кладуши и Бихаћу њих ће сматрати за своје заштитнике и прваке. Ћерку Фикрета Абдића, Елвиру, у више наврата ће бирати за посланицу.
Слично је и са српском страном. Радован Караџић и Ратко Младић су били и биће симбол националног организовања и успешне заштите колективних политичких права, насупрот тежњи ратних непријатеља.
И то ће мислити и Срби који сасвим уобичајено сарађују са Бошњацима у БиХ.
Помало парадоксално, а опет и сасвим очекивано.
To sto ste opisali je vrlo jadno stanje stvari!
Mog pradedu su ubile ustase, probusile ruke zicom i odsekle glavu! Prababa je posle rata isla u Vukovar po les, telo je identifikovala po rani iz lova, a glavu daj koja je preostala (brat mi je sluzio vojsku u Vukovaru kada je pocela opsada kasarne. Deda je partizan iz Like koji je pobegao pred ustasama, sto nije sprecilo jednu sisicu, isto „pravoslavnog publicistu“, koji je ovde skicao da ce izgubiti posao u kolonijalnoj sluzbi, pa sada, u znak zahvalnosti sto nije, ne sme da kaze „peder“, dakle nije sprecilo tu kukavicu da coveka koji je ratovao 4 godina nazove banditom, dok on sa prozora mase „svetoj zemlji“ koja otplovljava u miru i tisini!) Elem, lov je i bio problem, ustase su trazile pradedinu lovacku pusku koju ovaj nije predao. Nastavili su da dolaze i posto je pradeda bio odveden! Posto je porodica morala da primi nemackog vojnika na stanovanje, ovaj je jedan dan izasao pred ustase i oterao ih i tek od tada nisu vise dolazili! Dakle, hvala Vermahtu sto je zastitio moju porodicu!
Dok sam ja dobio par desetina minusa, „holocaust denier“ je dobio samo jedan, ne od mene, tek da se vidi koliki su komentatori bolidi! Posto Nemci nisu smeli da negiraju holokaust, cast je pripala Amerima, pa su sva sra… koja je ovaj nakucao, kao i 99% svega sto se izgovara u Srbiji o bilo cemu, ukljucujuci i taktike negiranja zlocina: 1) nije bilo, 2) nije bilo toliko, 3) nije on kriv, 4) kao da drugi nisu cinili zlocine, potekla iz Amerike! Problem je sto sam ja citao sva ta sra… pre par decenija, pa mi sve deluje debilno!
E, da, otac mi je bio fudbaler! Posle karijere je povremeno igrao neke veteranske utakmice na koje je vodio i mene, pa posle utakmice vecere, muzika… To je prva polovina osamdesetih i na vecerama se pevalo „Oj vojvodo Sindjelicu“ i „Ko to kaze, ko to laze“, tako sam i cuo za tri „srpska rata“ i poceo da se interesujem za istoriju (pitao sam uciteljicu zasto se o Prvom svetskom ratu, o kojem sada imam sve istorije, enciklopedije svih vrsta koriscenog oruzja, uniformi…, govori manje nego o Drugom, kaze ona da je to zato sto je Drugi pored oslobodilackog karaktera imao i karakter socijalisticke revolucije i bila je u pravu!) dok „pravoslavni publicisti“ nisu smeli da se prekrste, jer im Tito nije dao iz groba :))))), vec su morali da budu dobri pioniri! Dakle, branio sam ovog nesretnog Arsenija po kojem je Tito pobio ljude u Srebrenici!
P.S.
Toma Diploma je vec ktitor crkve, Vucici su dali milione evra za posetu Bogorodicinog pojasa – bice oni daleko iznad „rodjaka Ratka“ („Otpisani“), samo da prodje malo vremena!
Не рече отац Дарко Р. Ђоко, да ли је или није одслужио парастос или
помен генералу Ратку Младићу?
Не рече, да ли Га је или није поменуо на Великом Ходу.
Ја сам био у две београдске цркве, и оци МУ одслужише помен/парастос,
а после тога и рекоше пригодне речи за ту прилику.
Ово тим пре, јер је Ратко Младић крштена душа и непосредно пред
упокојење се исповедио и причестио.
Вечна му памјат!
@ @ Miloš M.
То што сам описао јесте онако какве су ствари у реалности, у којој постоје људи са супротстављеним интересима, од сеоских до државних међа.
Није безобзирно поступање било страно ни партизанским снагама. У Кулен Вакуфу, предвођени Гојком Половином и Ђоком Јовановићем, народним херојем, извели су жестоку одмазду против заробљених Хрвата и муслимана, као и против хрватским и муслиманских цивила.
У марту или априлу 1945. године, пред сам крај рата, страдало је неколико стотина (претеривања наводе неколико хиљада) косовских регрута албанске народности, у нечему што је било између гушења побуне и одмазде.
Суздржаност у етничком сукобу, посебно када је посреди ‘раздвајање народа’, је пре изузетак него правило.
Да ли је српско вођство у том смислу могло да поступа обазривије и да избегне, спречи и казни неке ексцесе. Вероватно јесте. Да ли је могло да води у потпуности другачији рат, рат у којем су противничке снаге често имале циљеве да запоседну и етнички очисте етнички мешовиту територију? Вероватно није.
Беспредметно је да неко ко ништа не зна о страдању Срба коментарише било шта овако самоуверено.
Али о. Арсеније је исто тако жртва. Имам утисак да његова незрелост баш иде у прилог нечему. Чак ми га је и жао.
Иако, с друге стране, прави велику штету. Својом глупошћу.
Na zalost . Arsenije izasao iz pokajanja. Neka da Bog da se sto pre vrati. To da mu radi gordost vidi se iz svakog njegovog videa ‘Arsenije po sredi nas’ a ne Hristos po sredi nas. Gde su u centru paznje njegove knjige, ikone koje je on oslikao itd (Nek mu je sveti Vladika Amfilohije i dao blagoslov da slika nije mu dao blagoslov da samo propagira svojih ruku dela’ i to u centru paznje).
Slike koje nudi na sajtu manastira su po bojama i opstem utisku srodne sa radovima Kristijana Golubovica a ne pravoslavnih autora.
E moj o. Arsenije…
mislim, naravno, da je Arsenije „nesretan“, deluje kao opravdana pretpostavka da ga je neko nekada sreo, „nesrecan“ jeste – desava se i najboljim!
@Milos M
Sto bi rekao onaj Japanac Tomu Kruzu u „Poslednjem samuraju“: „Dobar razgovor!“. Nastavicemo kada umre…
@ Драган Славнић
У Храму Светог Саве у Фочи вечерас је, у присуству великог броја вјерника, служен помен некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске, генералу Ратку Младићу.
Након вечерњег богослужења, фочанско свештенство и вјерни народ помолили су се за покој душе генерала Младића, а затим је, уз његову слику из ратних дана, послужено жито.
Протојереј ставрофор Дарко Ђого, у обраћању вјерницима, поручио је да Република Српска постоји захваљујући генералну Младићу и његовој славној и несаломивој војсци, коју је водио.
„Не морамо се питати шта би било без њих- нама су у Јошаници дали одговор шта би било без Војске Републике Српске“, истакао је Ђого.
Он је рекао да, када би се писала драма једног великог војсковође, тешко да би трагичнијих људи, а величанственијих, било него што је генерал Ратко Младић, човјек бритком ума, којем би најрјечити говорници позавидјели како брани аргументе.
„Трагичан, продат, издан, како често бива, али величанствен. Дао је и своју слободу да бисмо ми били слободни“, рекао је фочански свештеник и теолог.
Он је додао да Срби имају два задатка, а први да не буду конформисти, него да бране његов лик и дјело.
„Или смо слободни или нисмо, ако има компромиса око тога, онда нас неће бити, а ми смо се зато и жртвовали да можемо у својој земљи да будемо слободни, зато се и он жртвовао“, истакао је Ђого.
Други задатак је, а што је генерал Младић желио, навео је Ђого- да растемо, да нас има више, да се сабирамо, истакавши да он није дозволио да се Срби дијеле, било на четнике и партизане, звјездаше, партизановце, Фочаке, Крајишнике, Србијанце, Босанце, Црногорце.
„Како је то тешко и благословено било и како је величанствен у томе био наш генерал. Зато, браћо и сестре, да га сјећамо из дана у дан и да се саберемо око његове успомене, да се опоменемо његовог свијетлога лика, стаменог, војничког, српског погледа и да нас увијек буде више на светим литургијама и сабрањима, да чувамо Републику Српску коју су он и његова славна војска одбранили“, поручио је Ђого.
https://radiofoca.com/vijest/55448/sluzen-pomen-generalu-mladicu-zrtvovao-i-svoju-slobodu-da-bismo-mi-bili-slobodni
@Служио је о. Ђого парастос
“У Храму Светог Саве у Фочи вечерас је, у присуству великог броја
вјерника, служен помен некадашњем команданту Главног штаба
Војске Републике Српске, генералу Ратку Младићу.“
У Храму Светог Саве на Врачару у Београду, на жалост верног
народа, таквог помена није било, а званично се није огласила ни
СПЦ – Зашто???
Генерал Ратко Младић је (заједно са својом Србском војском) испунио
Христове речи – Јеванђелску максиму љубави:
“Од ове љубави нико нема веће, да ко живот/душу свој/у положи за
пријатеље своје.“
Вечан Му спомен!
@Момчило
Ваш коментар се чита као песма, пре свега, зато што је сушта истина!
О. Арсеније јесте крив. Али само немој Ђого да коментарише неког поред толиких догматских испада. Ништа он није мање у прелести, можда и много више, јер су у питању догме Цркве, што је много опасније. Тако да онај који одступа од предања и измишља неко своје Богословље, ако ништа друго треба бар да се уздржи од сваког коментара а не још да пише текстове као да је неки ауторитет а знамо ко је.
Једнако површно расуђујете о Арсенију као и он о Ратку Младићу. Потпуно исто сте поновили за шта њега критикујете и осуђујете. Као што ни он није пажљиво пратио тог човека, Ратка Младића и његов духовни живот, тако ни ви нисте пажљиво пратили монаха Арсенија и његов духовни живот. Да јесте знали бисте да је Арсеније већ два месеца залауфан у том и таквом охолом, осорном осуђивачком тону, превазнео се, и био опомињан више пута од других духовника, браће па и самог Патријарха. Није имало ефекта, није се зауставио, замислио, покајао и смирио него је наставио и овај пад којим га Бог опомиње је био неминован. Као и све ово што је уследило, то му је на спасење свакако, да види на својој кожи како изгледа када ти површно, охоло и надмено суде не би ли препознао шта је радио, у чему је грешио, где је забасао дебело на странпутицу, покајао се, смирио и променио. Сумњам да ће ико од вас сматрати да треба да преиспита начин на који расуђује и да ће се удубљивати да види ово о чему вам говорим, али ето ипак да кажем, никад се не зна можда сутра некога од вас Бог позове да преиспита своје грешке у приступу. Духовну позадину сте сви занемарили и нисте је препознали као што ни Арсеније није уочио наопак образац у који је упао и залауфао се па је због тога морао Бог да га зауставља. То говори о томе да Бог није дигао руке од њега и да зна оно што ми не знамо као што је и о Ратку свој суд Бог изрекао начином и временом упокојења тако ће и о Арсенију у своје време Бог рећи како јесте. А у дан коначног суда ће се све открити. Јесте направио грешку велику и пао, још пре него што је Младић дошао на ред, али није пропао још увек. Пропада се тек онда када Бог дигне руке, а то се у овом случају није десило.
„Зато не судите ништа пре времена, докле не дође Господ, који ће и осветлити што је сакривено у тами и објавити намере срца, и тада ће бити свакоме похвала од Бога.“
Како је то дивно када свештеник брани некога коме је на савести командна одговорност за убиство више хиљада ратних заробљеника, док осуђује човека који је тражио истину и Бога што је Хришћанима ваљда превасходна дужност. Све се код Срба изокренуло и извитоперило, па и вера која је постала пуки привезак лумпен-национализма, поживотињеног популизма, психологије гомиле и идеологије крви и тла која се рату и смрти радује. Никад Срби нису били на нижем цивилизацијском нивоу од овог данашњег.
@Анаксиос
Надимак ти добро стоји.
@Софроније
То је све што ви знате, личне увреде и пошалице на нивоу основне школе, као да тиме нешто доказујете. То је тај ниво СНС ботова и особа на нивоу 15-годишњака. Нека си ти нама објаснио.
Боље да себи објасните како је то титољубац, човек који нам је бранио да истичемо заставу Краљевине, неспособни официр-апаратчик који се преобукао из униформе ЈНА у маскирну и преко ноћи постао „патриота“ као Вучић кад се огрне српском заставом, човек који скоро ниједан ратни циљ војске РС није испунио али је зато изгубио пола Босне, човек који је војнички потпуно неоправданом и етички неприхватљивом опсадом Сарајева, кампањом снајперског деловања и гранатирања цивила и срамотним злочином у Сребреници осрамотио часно српско име, српски родољуб, или што би вама слични рекли „патриота“. Да су тако нешто радили Арканови ћацији па да пређемо преко тога Али таква питања, људскост, морал и етика до вас не допиру нити вас много занимају, вас само занима да вам је топло у крду. Но у крду је можда топло али и смрди.
Само напред и наставите са доскочицама и поскочицама, како и доликује петлу Софронију из цртаног филма, на радост и хохотање окупљених. Дотле ваљда можете и да добаците.