Није ли овакав непастирски, нељудски и неваспитан испад бившег наркомана и рокера а данас игумана Арсенија у ствари његова кандидатура за будућег епископа
Јеромонах Арсеније (Јовановић). Фото: Ман. Рибница
Знам да је много горчине изливено на игумана манастира Рибница Арсенија (Јовановића), с правом, тако да сам био одустао да пишем на ту тему. Ипак сам се предомислио, чини ми се да на једном месту треба истаћи факт да у последње време имамо поплаву „рокенрол“ духовника у СПЦ и да је време да се запитамо да управо такве невидљивим прстима „гурају“ у мантије западни центри моћи. Без јаке Цркве нема ни јаке државе код Срба, а јаке Цркве не може бити са рокенрол духовницима и западни непријатељи Православља то одлично знају.
Дакле, бивши наркоман и рокер а данас јеромонах Арсеније, на свом Јутјуб каналу изговори о Ратку Младићу оно што се могло очекивати од наркомана и рокера али никао од пастира СПЦ, назвавши србског хероја “глупим као што су глупи и сви комунисти”. Далеко од тога да су сви комунисти били глупи, а отац Арсеније, част мантији коју носи, од малих ногу сам васпитан да је поштујем, доказује да и људи у мантији могу бити много глупи. Плашим се да су рокери и наркомани у мантијама опаснији од идеологије којом је у младости био испуњен генерал.
Пре игумана Арсенија, два љубитеља рокенрола са владичанским титулама „прославила“ су се несвакидашњим скандалима. Један покрај Јасеновца, највећег србског града под земљом, подржава срамну историографију Фрање Туђмана и драстично смањење србског страдања у клеронацистичкој НДХ, док други поред више скандала и читања јеретичког Симбола вере са папистима, недавно оде да подржи расколнике у Украјини који не помињу Патријарха Кирила.
Од бившег наркомана се може свашта очекивати, али два дана уочи сахране великог србског хероја заглушујуће гласно је ћутање свештеноначалија СПЦ, као да није убијен у Хашком казамату најзаслужнији човек што и на крају ХХ века нисмо претрпели још један страшан геноцид и што смо успели да се изборимо за србску државност. Сећа ли се неки србски архијереј како је поступао свети владика Николај. Никакве сервилности према власти ако она чини зло, па председнику владе у брк пише да „конкордатско зло скине са дневног реда јер је тешка рука Немањића Саве“.
У светлу свега тога, у светлу факта тоталне окупације наше државе и очите сервилности свештеноначалија које жмури на све издаје и понижења режима, поставља се питање – није ли овакав, не само непастирски него и нељудски и неваспитан, испад бившег наркомана а данас игумана Арсенија – у ствари његова кандидатура за будућег епископа?
Видећи да неки моћни страни центри у окупираној држави не дозвољавају ни реч критике на туђмановску историографију једног владике и расколничко деловање другог владике, питање о кандидатури за владику бившег рокера и наркомана апсолутно је легитимно. На нашу свеопшту жалост.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Jovanović nema završenii Bogoslovski fakiltet, pa ako se drže svog Ustava, ne mogu ga birati za vladiku. Mada sa ovakvim sveštenonačalijem, sve je moguće. Eh, kako za kratko vreme od Amfilohija, Atanasija, Danila Krstića, Save Vukovića spadosmo na Porfirija, Jeroteja, Isihija, Justina koviljskog, Alekseja i inu Bulovićevu glasačku mašinu.
Ја се извињавам, али ми из овог надахнутог текста није јасно – да ли је игуман манастира Рибница био наркоман или није? Нејасно је.
Ali slika gore govori vise od hiljadu reci. Pravi *****
Помоћи ће Господ да се залутала душа игумана Арсенија Јовановића
врати на прави пут монаштва, залуталу у политичке и идолеошке
воде овога света.
Даће Гоаспод!
Амин!
У прилог реченом:
Старац Гаврило Грузијски: “ Ако не паднеш, нећеш знати шта је покајање!“
Овај је открио Бога тек након што више није био у могућности. А док је био у могућности, док је било и новца и тела чија је младост још могла поднети дрогу Бог му није требао. Ни мало. Добро, чудновати су путеви Господњи, и свако има своју путању, и не треба судити ником јер смо сви грешни итд. Али овде се ради о ефективно ЈуТјуб каналу СПЦ! Хоће рећи и смутни а штетни а антисрпски некакви Мило Ђукановић или Ивица Дачић су започињали као председници Омладине својих републичких социјалистичких партија. А и овај је очито председник рокендрол подмладка СПЦ. Уместо да наркоман иде кроз тиховање овај је већ 36% Владика а чини се и 17% Патријарх, као нај-унапредилац СПЦ у НВО.
Што се тиче самог генерала – реч је заправо о пуковнику. Који је имао уобичајену путању, неко из забити ђаче-сељаче у партијски проверено Титоистичко српче-југословенче. Превазилажење и збацивање тога му се десило убрзано – али питање да ли би се и иначе да није било краха СФРЈ! И реч је о погрешном избору као командном кадру, иако одличном теренском официру. Срећом Штаб је имао генерале Лисицу, Миловановића и др. који су боље стратегијски покривали, и боље читали како ће све преварно американци дириговати рат против нас. Они си и смислили „демилитаризоване зоне“, они су их и активирали као напад иза леђа када из Сарајева оба пута прекрше примирје и крену у напад. Горажде је већ то пробало па је примирено. Цазинска крајина Фикрета Абдића је одбила даљњи братоубилачки рат. Али Сребреница (иначе још у XIX веку доминантно српска) је то урадила, и при првом кршењу примирја и нападу Алије и при другом нападу Алије. Па су прошли некажњено, они „демилитаризовани“, 1. пут. Али им је обећано да ако то ураде опет више их неће бити…
А то су онда добро знали и Алија и Олбрајт и та Вашингтн братија. То се укупно испоставило и као битнији циљ него неуспешни покушаји победе на Сарајевском ратишту. Као и Маркале, као после и Рачак, ради се о уобичајеном креирању „страшно-страшно“ догађаја. Овог пута и са елементима реалности – што не-стратегијски ум титоистички одгајаног пуковника није могао на време спознати.
Да, колико је пута србски херој код бившег игумана поменут као бивши комуниста или титоиста, толико пута је поменут и игуман као бивши наркоман :). Или како би наш народ рекао, према свецу и тропар…
@ Ранко
И ја сам помислио исто. Кад судиш – судиће ти се, кад помињеш прошлост – помињаће ти прошлост.
Међутим, рециклирање теме прошлости јеромонаха је потпуно непотребно.
Прво, било је заиста јако давно и масовно међу српском и светском омладином. Он се са тим демоном изборио успешно и 20+ година врло искрено, отворено кроз свој лош пример учи нашу омладину да не иду његовим стопама.
Друго, личи да су аргуменати за осуду његове изјаве о генералу-хероју танки, па му се лепе додатне налепнице. Непотребно, јер материјала за осуду има довољно. Када би неко неупућен бупнуо овде, према овом тексту би помислио да му се суди због наркоманије и рокенрола из прошлости. Дакле помињање наркоманије управо разводњава главну тему.
Треће, лицимерно је, јер у нашој политици, јавном животу, међу познатим и утицајним људима и што је најгоре у извршној власти имамо не бивших наркомана, већ врло садашњих, активних наркомана, а реакција коментатора овог блога на ту тему је мршава, заправо нема је.
Проницљив осврт Ранка Гојковића поводом малициозне бесједе, малициозне према нашем ратном команду, јеромонаха Арсенија. Благодарим.
Ја немам појма какав је пут имао Арсеније, да ли је или није шмркао опојне деривате, нисам ни чуо за њега док на овом порталу нисам прочитао текст а затим преслушао бесједу пуну ружних конструкција и тумачења недостојних било којег моралног човјека, а камо ли духовника Српске Цркве. Тај пут је његов пут, ако бјеше странпутица, на њему је да се врати свјетлости.
Наравно, ако већ он себи као неки морални медијатор даје за право да „бунара“ по генераловом путу конструишући пакосно којекаве особине и догађаје кроз које блати и оцрњује генерала, очекивати је да други који понешто знају о том Арсенију примијете да ли је толики морални чистунац да се поставља моралним судијом који тако олако дијели лекције и осуде.
Но у животу сам научио једну ствар. Људи ће прихватити што шта, опростити много шта, прећи преко много чега, но највише ће их погодити и неће опростити ако је неко другачији од њих. Ако има другачије свјетоназоре од њих, живи по другачијим моралним начелима.
Аутошовиниста никад неће опростити родољубу родољубље, јајара никад неће опростити храбром човјеку храброст, превртљивци и фуњаре никад неће опростим постојаним људима постојаност, људи слугерањског менталитета никад неће опростити онима који љубе слободу, они који су на први наговјештај невоља збрисали по бијелом свијету мантрали како то није „њихов рат“, како је све прљаво, не могу опростити онима који су остали бранити своју слободу и своје постојање. Посебно не ономе ко је предводио ту борбу и постао симболом и те борбе и отпора слободољубивих људи,
И то јесте највећи и неопростив „гријех“. Нису ту битна чињења, нечињења или увијек измишљена злочињења, генералу не могу опростити што је постојао такав какав је био.
Ко није живео живот избеглице у Србији, мора да ћути.
Овај народ нема ничега довољно за себе и све му је терет.
Нема довољно посла, мора преко везе. Нема лекара, опет преко везе. Итсл.
А опет, овде сви могу да буду шта хоће.
Тражити пречице, то можемо сви. Да обучемо мантију? Па и то можемо.
Оно што је неопростиво је кад газиш другог човека. Његово срце и муку.
Зашто? Па у случају о. Арсенија зато што никад није жевео. Њему треба пажња и љубав. И пошто је за то увек био ускраћен, зато је зао. И зато не пази где гази.
Запад је давно идентификовао да су најјачи стубови црква и војска. Па у рушењу Србије, најприродније је да ударе управо на њих. Војску су реформисали а за цркву треба више времена, али реформишу и њу. Овај њу ејџ манк, је слика тога.
За уништење српства пак, је потребно срушити не само косовски завет и мит него и „слику Косова“, тј изворне Србије у нама.
Кад видимо или замислимо Косово видимо једну мапу тј једно платно, на којој се редају сллике Дечана, цара Душана, битке код Пантине, Косовског веза и филиграна, Пећке Патријаршије, Грачанице, Милоша Обилића, хероја са Паштрика и Кошара.
Ту слику кад пониште у нама ми више нисмо ми и не постојимо.
Но, одмакао сам се превише од мученог Арсенија који нема капацитет да схвати коју одговорност носи његова реч као препознатљивог свештеног лица наше цркве., и да је као такав само једна сламка у колоплету око нас који има за циљ да нас удави као народ.
@ mare
mare потпуно си у праву. Довољна је једна фотографија, па да се човек провали, да се види ко је и какав је. Ево, горе нам се свима руга и показује шиптарског двоглавог орла. Увек ми је био сумљив.
У прилог овоме што вели @природно телигентан,
не бих, с овим питањем у вези, наркоманију и рокенрол стављао у исти кош са оним у што је део свештеноначалија упао нит бих те грехове провлачио кроз ону рупу кроз коју су они пропали.
Лепо неко написа, већи вам је проблем што се Арсеније дрогирао него што су на правди Бога побијене хиљаде људи. Ту нестаје сваки простор за расправу. То ме неодољиво подсећа на честу изјаву из 90-их и раних 2000-их: „Боље да ми дете буде криминалац него наркоман или секташ.“ Све то нема никакве везе са Христом и хришћанством, осим као њихова радикална негација, која долази из једне племенске, криптопаганске религије.
@природно телигентан
Слажем се у потпуности, довољно је расправљати чињеницама. Па и када друга страна вређа не треба се спуштати на тај ниво.
Одговор на @природно телигентан:
Прво бих пренео духовно искуство великог руског старца Јована Крестјанкина које је аутор ставио као илустрацију на почетку текста на свом сајту „Саборник србско-руски“. Архимандрит Јован Крестјанкин написа: „Искуство показује: рок музичари који су пришли светом Олтару не могу служити на спасење“.
Друго, за разлику од природно телигентног, аутор зна нешто више о овом квази духовнику и о његовим погубљеним духовним чедима.
Треће, лицемерно је оптуживати коментаторе што пишу о конкретној теми а не пишу о „актуелним политичарима-наркоманима“. Наравно да овом коментатору и већини коментатора није никакав проблем да осуде наркомане у политици, али какве везе то има са овим контекстом? Текст је пре свега написан са циљем да се покаже да се управо рокери и бивши наркомани гурају за нове владичанске фотеље. Ко је данас убедљиво најзаступљенији у блогосфери од србских духовника? Рећи ћу Вам – два бивша наркомана-новотарца, Рафаило Бољевић и Арсеније Јовановић. То је најчешће припрема терена за владичанску функцију. Међутим, не постаје се велики духовник пуком заменом допа са камером. Ако ви то не видите, мени је жао, али будите свесни да има људи који виде мало даље од Вас…
На жалост, није ту само гласачка машина из Ковиља присутна, има ту и много опаснијих калуђера и Владика, који лобирају за НАТО и Фанар. Рецимо онај Владика који је рекао да не види проблем што има шиптарску ЛК је десна рука Патријарха ту се мота око плота, а он није из Ковиља, него из Дечана где се његов игуман возио личним авионом Кушнера по Европи када је рушен С. Милошевић. Мора и да се разуме да су и те Владике људи од крви и меса, у смислу да се и у Цркви осликава борба из света, да је буквално цео свет на челу и са овом државом против СПЦ и њеног верног народа. Е сад, Цркву ни врата пакла не могу надвладати (Мт. 16, 18) . Ево, оно што даје неку наду је то да Патријарх више не прави листу од десет група младости, можда и овај владика уклони овог несрећног игумана. Мора се молити да нам Владике буду достојне.
@ A head full od dreams
Ценим ваше коментаре, јер су разумни, умерени, неострашћени и елоквентни.
Овде говорите о циљу Запада да руши Србију. То је заиста очигледно.
Мислим да сте онда у потпуности на линији са изјавом о. Арсенија, да ће моћни Запад читаву ствар са Сребреницом надувати, демонизовати и искористити за рушење Србије, користити као аргумент за забрану повезивања Срба са обе стране Дрине и као тољагу за уцене, коју ће држати поред стола и потезати кад треба (кроз разне резолуције на пример). Оно што је најгоре тај исти Запад преко Сребренице (између осталог) стално потпирује две стране и држи упаљач изнад фитиља.
Дакле, о. Арсеније је на врло незграпан и неприкладан начин говорио о истом. Он није говорио о лошем војном и војничком потезу (назвао је генерала добрим стратегом), нити је говорио у контексту Хришћанског учења, већ искључиво о каснијим последицама када се кренуло на Сребреницу.
Треба овде сви да хладне главе размислимо да ли нам је боље да сада у рукама држимо гитаре или калашњикове и ко би се опет са стране смејао, сладио и профитирао кад би фитиљ поново упалио.
Није етички некоме трљати на нос грехе из прошлости за које се та особа покајала. Штавише, јако је ружно. Није ми познато да се о. Арсеније у последње време бавио рок музиком или дрогирао.
Чим се са неким не слажемо одмах се потежу ad hominem напади, што додатно долива уље на ватру.
Брате Ранко,
А шта каже о. Јован Крестјанкин о рокенролерима који седну на владичански и патријаршијски трон – има ли ту од њих какве вајде (и за кога, тј. за кога они ту рокају и ролају)?
Или о глумцима, да не заборавимо преосвећеног Илариона?
Или о скинхедсима, да не заборавимо ни преосвећеног епископа утјешитељског г.г.Акакија?
Мислим, канони Цркве баш ништа не кажу о забрани рукополагања скинхедса и рокера, али је рукополагање бивших глумаца експлицитно забрањено (Православно црквено право, Никодим Милаш, §66, стр.259).
Не знам зашто таква дискриминација, и они су грешни људи као и сви ми; једини разлог који видим је да би могли да наставе да успешно глуме и у мантији, а да то из неког разлога није пожељно?
А можда и нема оправданог разлога, па је зато блаженопочивши владика Атанасије проповедао да каноне Цркве данас треба окачити мачку о реп?
@природно телигентан
„… да хладне главе размислимо да ли нам је боље да сада у рукама држимо гитаре или калашњикове“
Наивно лазмислање малог Перице – уз’о гитару, кад оно, ови други по калашњиков.
Јован Т.
6. септембар 2026. • 17:29
Није етички некоме трљати на нос грехе из прошлости за које се та особа покајала.
Ма ми знамо да се покајала, видимо шта ради блати човека на агапе. Хвала Богу да се излечио, остало је брука.
Не браним Арсенија, нити ми је симпатичан али једно је вријеђати човјека а друго га је исправно критиковати.
Одвратно је погријешио према Младићу, срамотно.
Али вријеђати рокере и наркомане такође је рекао бих, особина затуцаних људи и малограђанштине.
Вријеђају рокере али зато иду за политичарима као овце, а ко им је више штете нанио у животу нека се запитају, ко их наводи и заводи да ратују и убијају се… да ли рокери или политичари и остали „цијењени људи“.
Ово је само кратко јер то је велика тема.
Наркомани су људи у великом проблему, зашто их вријеђати, то је болест зависности из ко зна којих побуда како и објашњава Габор Мате, а корити некога човјека што је болестан или био болестан па оздравио, заиста је одвратно, и оно баш људски.
Сам Арсеније је причао колико је патио као наркоман.
Опет кажем не браним га, али такође критиковати човјека што није потрчао у рат, парафразирајући Тишму, зато што није потрчао и дозволио да буде употребљен, такође није паметно.
Камо среће да многи мало размисле прије него потрче да ратом ријеше своје проблеме и фрустрације.
Рат је бизнис, народи га не воде, већ само изводе.
Али не… за све је крив рокенрол…
Јовану Т.: Господине Јоване, није етички бити једностран. Штавише, јако је ружно. Да ли је аутор и у наговести негде рекао да се Арсеније у последње време бавио рок музиком или дрогирао? Уз помен имена Арсеније наводи чак три пута у тексту да се ради о «бившем рокеру и наркоману». Констатација аутора: «Плашим се да су рокери и наркомани у мантијама опаснији од идеологије којом је у младости био испуњен генерал» говори о ономе на шта је указао велики духовних Јован Крестјанкин, и само Ваша произвољност је могла из тога да закључи да га аутор и данас сматра рокером и наркоманом.
Дакле, управо Ви потежете ad hominem нападе, што додатно долива уље на ватру и што је додатно јако ружно, пажљиво прочитајте текст пре него што почнете са неоснованим осудама.
Брате Евсевије, ја бих се могао сложити са свим изреченим констатацијама, али ми није јасно зашто мени упућујеш такво питање на које си већ и сам дао одговор. Сигурно знаш да се о. Јован Крестјанкин упокојио пре него што су рокенролери почели да седају на владичански и патријаршијски трон. Упокојио се пуних 16 година пре него што је и поменути глумац постао владика, тако да ми није јасно зашто ми постављаш таква питања. Лично верујем, да је имао искуство са «глумцима који су пришли светом Олтару» да би и за њих као и за рокере рекао «да такви не могу служити на спасење» али то су већ нагађања…
Па не знам детаље – у Руса је (исто) постојала голема урбана рокерско-наркоманска субкултура, рокерај и наркоманија су ишли упоредо (секс, драгз енд рокенрол).
Али кад у нас старци тај проблем у цркви нису дефинисали – па сад морају да га дефинишу старкеље, попут мене и тебе – мислио сам да у Руса можда јесу, важно је промишљања до краја.
Коме „није на спасење“ – служашчему наркоману/рокеру, или пастви којој наркоман/рокер служи?
Разлика је велика, и са богословским импликацијама.
Ако рокеру није, а пастви јесте – не полаже ли он тада своју душу за ближње, од које љубави нема веће?
Ако није ни пастви – значи ли то да је рокерај јерес (јер само јеретицима тајне нису Тајне)?
Тј, је ли рокенрол јерес или само морални квар?
Или је нешто добро и племенито, као што проповедају Патријарх Порфирије и витез-епископ Ћулибрк (а ћутање о томе ауторитативних стараца, који само о наркоманији говоре, им даје за право)?
Неспорно, РнР има елементе религијског искуства: има корене у госпелу, наглашен спиритуални контекст (трагање за вишим смислом, трансценденција, психоделија…), концерт као антилитургија, фронтмен као пастир проповедник…
Ако јесте јерес, да ли онда ту важи исто што и за Симона Мага – да рокенролер не може бити свештеник у Цркви, чак ни после покајања?
Али ако постане, да ли тад његове тајне ипак бивају Свете Тајне – тј. да ли људска дејства приморавају Бога да измени своју Вољу и властити Закон (ex opere operato латински концепт)?
Ако није јерес, онда је сваки рокер онај блудни син који се вратио у загрљај Очев, а ми смо онај који ропће, гунђа и клевеће са стране док Весеље иде.
Да ли је о томе, тј. о клеветницима старац Јован говорио кад је рекао да „није на спасење“ (онима који не примају наркоманско-рокерско-блудничко Покајање)?
Немој сад бежати од одговора, кад си већ сам покренуо расправу, није јуначки.
Брате Евсевије, пошто ме прозва на крају писма да морам одговорити, невољно то чиним овако уморан, после испраћаја србског хероја.
Можда би неком другом и поверовао да не схвата на чије спасење мисли старац Јован Крестјанкин, али да то ти је схваташ просто не могу да верујем 😊.
Није ми јасно да ли под овим ауторативним старцима подразумеваш и «старкеље» како назва мене и тебе (а ћутање о томе ауторитативних стараца, који само о наркоманији говоре, им даје за право)? Ако подразумеваш, горко ћу се кајати што ишта одговорих, јер је тада очигледно да ниси ни прочитао мој текст у коме говорим о «витезу-епископу» и још понеким рокерима у мантији…
Што се тиче Светих Тајни, не бих се упуштао у философске расправе са тобом по том питању, Господ ће сваког ко има искрену веру и чисто срце и ко православно мисли, православно осећа и православно живи, упутити ка пастиру чије тајне ипак бивају Свете Тајне…
Надам се да ћеш ценити то што ни овако уморан не побегох од одговора…
Одг Природно телигентан, хвала ти на добрим речима, иако морам признати да уопште није тако, ја сам кад је српство у питању баш острашћен, што се често прелива у коментаре иако уживо нисам баш такав.Нисам ни умерен јер за оно за шта нам је стало не смемо бити „ни врући_ни ладни“, а на жалост почесто сам, по најмање елеквентан. Пискарам у пролазу, често пута један коментар почнем, па оставим, накнадно се вратим и довршим. Кад га видим после објаве, буде ми и непријатно.
Али битно, да ми не побегне мисао након читања и утисак, па ево и сада морам ти рећи да ће запад свакако, то или шта год друго да искористи против нас. Дакле да није сахране генерала ратника(не салонца) било би нешто друго. Тај жрвањ свакако иде ка нама.
Ја наравно нисам наиван и свестан сам и поруке да морамо бити мудри као змије иако питоми као голубови(у души), и знам да шта год ми мислио о нашим силним и обесним непријатељима то неће учинити да они нестану.
Али постоји и нешто што се зове правда и што мора увек да буде чинилац наше једначине. То јензмија која се не може стално гладити.
Еви на шта мислим…
Пази, тај генерал се одазвао на позив народа који су кренули да сатру, био на челу, борио се, платио високу личну цену, убили му дете, расејали породицу, њега мучили, присети се он је билестан отишао у Хаг, на крају, у старачкој изнемоглости, далеко од куће и својих му не-лечењем наносили тешке патње.
Е друже драги то се зове живот и смрт једног простог хришћанина. Прави витез улази само у ону битку за коју се зна да је унапред изгубљена. Тако је било 1991 стати на црту Америци и њиховом ујкашком и мујкашком башибозлуку. Муке су како сам горе описао тешке, сигурно и Бог свевишњи пусти сузу, али кад дође судњи час, небо се радује а небеска Србија слави, има још јунака (чак и у овом глупом времену) . Што се Арсенија тиче, њему нема места у овој причи. Тако је најбоље.
@Bane
Владике и патријарх се бирају из редова монаштва, а не свештенства.
Говор Дарка Младића, на данашњем испраћају нашег ратног команданта, генерала Младића
Праштај, брате Ранко, није ми била намера да те прозивам и додатно умарам.
Прочитао сам твој текст, знам добро шта мислиш о црквеним рокерима, није то спорно.
Хтедох да кажем да на стање ствари треба да погледамо са становишта акривије, па да тек онда евентуално расуђујемо шта би могла бити икономија снисхођења.
А ако и акривију релативизујемо, онда више немамо ни референтну тачку (репер), ни канон (мерни уређај), ни крму (лист крме, педалион), и онда је заиста све релативно као што рече Алберт Милевин. Па и рокери могу да навигају црквени Брод куд год (куд год им срце жуди, или куд год БиА каже).
Ми старкеље можемо да се бавимо апоријама до миле воље, али Старци не би смели да их уводе нити да их остављају нерешеним.
@Branimir
Arsenije je monah, sveštenomonah.