Представљање књиге др Александра Гајића „Крст и круг“: О цикличним виђењима историје

О књизи „Крст и круг“ говорили су Никола Павловић, Србољуб Пеовић, Петар Ћурчић, Саша Адамовић и аутор

У уторак, првог новембра, у просторијама Института за европске студије одржана је промоција књиге Крст и круг, научног саветника проф. др Александра Саше Гајића. На скупу су учествовале колеге и пријатељи који су говорили о главним особеностима ове веома важне књиге.

Најпре је Никола Павловић из Центра за културну обнову Археофутура говорио о Гајићевој интерпретацији цикличног погледа на прошлост. Циклично схватање је древно и везано је за Азију, код Веда је познато као калпи, а код Кинеза је доспело преко таоизма. Неминовна појава друштвене кризе, као што је то у Ибн Халдуновом случају, довела је до промишљања о потреби испитивања заједнице и улоге друштвене кохезије у расту и опадању друштава. Како напомиње Павловић, у књизи Саше Гајића читаоци ће пронаћи и  савремене теорије друштвених криза. Посебан сегмент књиге односи се на руску цикличну мисао. Николај Данилевски један је од инспиратора Шпенглеровог magnum opus-a, a у делу се налази и Гајићев осврт на критику Владимира Соловјова у великој руској полемици о односу те земље са западом. Како сматра Никола Павловић, време је ипак дало за право Данилевском. Централно место у делу посвећено је Освалду Шпенглеру и његовој мисли, што није без основа будући да су многи мислиоци попут Самјуела Хантингтона били под утицајем Шпенглера. Супротно Фукујаминој концепцији краја историје, Шпенглерове и Хантингтонове тезе по Павловићу делују промишљеније и утемељеније нарочито оне о индикаторима епохе декаденције – култура новца, подстицање жудњи, опадање фертилитета, развијање општег цинизма и космополитизма. Апострофирајући посебно место религиозности, Павловић је напоменуо да је Александар Гајић уочио и недостатке Шпенглерове теорије посебно у метафизичком смислу. Закључујући своје излагање, Павловић је приметио и да цикличне идеје имају својих мањкавости, те да не постоји гвоздени закон циклизма. Истине ради, Павловић сматра и да немамо крај историје како је Фукујама оптимистично мислио сведочећи униполарној доминацији Сједињених Држава крајем осамдесетих и почетком деведесетих година ХХ века.

Након Николе Павловића, мср Србољуб Пеовић је направио осврт на Гајићево тумачење Ибн Халдуна. Како је Пеовић приметио, Александар Гајић не преноси механички ставове и не прави колаж без оригиналног садржаја, већ активно улази у разматрање са ставовима аутора. Као једна од важних карактеристика, студија Крст и круг нема оријенталистичких ставова који су били својствени западној науци. Ибн Халдун је донекле праотац социологије, а развио је први концепт онога што можемо назвати цикличним концептом друштвених кретања. Гајић вешто избегава грешке многих Европљана који су у паду Багдада видели слом исламске културе. Такође, Србољуб Пеовић дао је и осврт на потоњу рецепцију Ибн Халдуна. Османлије се враћају на овог мислиоца у XVII и XVIII веку у времену опадања ове велике државе. Посебан квалитет Гајићеве књиге представља и то што поглавља нису у потпуности одвојена, па се тако и Питер Турчин наслања на Ибн Халдуна и његов концепт асабије.

Мср Петар Ћурчић је напоменуо да је проучавање теорија циклизма код Срба имало – циклично кретање. Још почетком ХХ века постојало је растуће интересовање за законитости историје пре свега код Божидара Кнежевића и других аутора. Појава Шпенглера изазвала је огромно интересовање међуратне јавности за цикличне теорије и теорије кризе и готово да није било међуратног аутора у оновременој штампи (примера ради у Политици, Времену и Српском књижевном гласнику) који се није освртао на дела овог интелектуалца. Победом комунизма успостављени су нови, доминантно линеарни светоназори и интересовање за циклизам је опало. Једини изузетак била је књига проф. др Смиље Тартаље која је половином седамдесетих година ХХ века објавила дело Скривени круг. Чини се, сматра Ћурчић, да је Александар Гајић дискутовао са Тартаљом проширујући хоризонте истраживања и на остале ауторе. Пре свега, то је уочљиво у самом наслову где је дата и хришћанска перспектива која је нарочито уочљива у анализи Шпенглера, Данилевског, Соловјова. Међутим, Гајић је направио и јединствени координатни систем у коме је посматрао, како материјалне, тако и духовне чиниоце опадања друштва смештајући ауторе у зависности од њихових ставова. Гајићево дело проширује перспективу изван евроатлантског простора (који је заговарао принцип West and the rest) посвећујући пуно пажње и другим културама и цивилизацијама. Посебно велико истраживачко питање односило се и на положај Русије и њене улоге у светској историји. Дело Крст и круг резултат је дугогодишњих истраживања Александра Гајића, и улога Русије није случајна. Како сматра Ћурчић, Гајић је тиме вратио старе поделе на хартланд и римланд које персонификују Русија односно Сједињене Државе.

Саша Адамовић, политички аналитичар и јавни делатник, на почетку излагања истакао је да од студентских дана познаје Александра Гајића. Имали су и имају слична интересовања, а последњих година у јавности говоре о сличним темама. Поносан је и на то што је подстакао Гајића да напише књигу Духовне основе светске кризе будући да успешни чланци убрзо постају књиге (као Хантингтонов и Фукујамин). Циклизам је имао утицаја и на Гајићево писање књиге Звук и заједница. Пролазак кроз образовање током комунистичке епохе сводило се на то да теорије циклизма нису биле у главним токовима интелектуалне мисли. Смиља Тартаља је имала вредне увиде, али њена студија представља критику циклизма (с тим у вези је и једно поглавље њене књиге носило назив ,,Разбијање круга“). Та књига је драгоцена јер се откривају непозната имена и дуго истраживање по фуснотама имало је за циљ да се пронађу многи заборављени аутори. По Адамовићу, много битније име јесте Драгош Калајић који је развио веома богату издавачку делатност на том пољу. Циклизам је омогућио боље разумевање света, јер линеарне концепције не одговарају стварности. Данас живимо у занимљивим временима, сматра Адамовић. Као политички аналитичар, Адамовић уважава цикличне теорије и веома их користи. У историји смо имали у ХХ веку поједине прилике у којима је требало донети важне националне одлуке и српске политичке елите нису правилно процениле због тога је неопходно да сви дужносници читају књиге из историје, филозофије и политикологије како би имали увида у позицију сопствене земље.

Осврћући се на речено, Александар Саша Гајић је напоменуо да је веома тешко да говори о сопственој књизи. Проучавајући међуратне мислиоце, генерација која се школовала у времену пада комунизма надахњивала се тражећи ново упориште. Време у којем живимо, по Гајићу веома личи на доба пада комунизма. Неолиберално прогресивистичка парадигма не може да објасни све промене. Немогуће је и кроз европоцентризам разумети свет. Употреба различитих теорија и конструктивистичких приступа делују недовољно. Супротно томе, Шпенглеров рад о успону цезаризма био је веома користан Гајићу да разуме успон Трампа. Данилевски је такође актуелан због садашње конфронтације Русије и Америке. Запад покушава да перманентно извози кризе, а средишњи проблем међународних односа представља и сукоб Запада са остатком света. Постоји опасност да у процесу опадања Запада, Европа буде та која ће највише пропасти. Како Александар Гајић предвиђа, епицентар сукоба постаће Сједињене Државе као центар система, а крајем ове и почетком следеће деценије доћи ће до кулминације сукоба на глобалном нивоу.

Петар С. Ћурчић,
истраживач-приправник,
Институт за европске студије, Београд



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , , ,

2 replies

  1. Хвала Богу и Србојима који нису ТОТАЛНО заборавили своје корене.

  2. Крст у кругу

    Крст
    У кругу
    Заробљен

    Ограничен
    Површношћу
    Безизлаза

    Трећу
    Димензију
    Пронашао

    Укопати се
    Или винути
    У небо

    Избор
    Увијек
    Постоји

    Момчило

Оставите коментар