Ови који нису “вучићевци”, ако не подрже студенте, или не направе трећи пут, помажу Вучићу да остане на власти
Фото: Стање ствари
Поводом текста Ранка Гојковића “Не може се против бољшевизма борити бољшевичким средствима“, Стање ствари, 22. 2. 2026.
Неки људи су се годинама борили против режима, а онда су или били уздржани или критиковали студенте у блокади, па им је прилепљена етикета “вучићевци”. Разумем господина Гојковића и слажем се да је “глупост проглашавати ʼвучићевцемʽ свакога ко није по сваку цену на том таласу иако је тај човек јасно и недвосмислено и делом и животом потврдио и борио се и бори се против овог најамничког режима”.
Ако се неко није продао, ако се и даље бори против режима, само не жели да подржи студенте, или било коју опозицију, зато што је међу њима и неко друге идеологије, онда није “вучићевац”, није ни “неутралан” или “амортизер”, он је нешто треће, и требало би, ако је интелектуалац, да понуди трећи пут.
Господин Гојковић је објаснио шта му смета: он не жели “у строј заједно са сорошоидном смердјаковштином окупљеном око издајничких соросевских медија и издајника прогласоваца”.
Мислим да свако има право на своје мишљење и да има право да критикује и власт и опозицију.
Али, ако критикује све, требало би да понуди и неко решење, неки излаз, да направи своју листу.
Зато ме занима следеће: ако нико није добар од оних који су на политичкој сцени, ако студенти нису заслужили ни шансу да се докажу, шта је решење? Зашто нема трећег пута?
Ранко Гојковић: Не може се против бољшевизма борити бољшевичким средствима
Није мало интелектуалаца за које може да се каже да су нешто треће, али ништа конкретно се не догађа на десници, десница не постоји. Исте препреке стоје и пред студентима и они су кренули се организују, заједно са свима који их подржавају. Зашто то исто не ураде и они који су против режима и проевропске опозиције и студената у блокади? Зато што постоје препреке?
Ако не постоји десница, ако интелектуалци не стварају трећи пут, шта је опција онима који су против режима, а не воле ни опозицију? Да буду апстиненти, да “гледају само своја посла”, да само критикују? Наравно да ће свим срцем бити уз студенте, јер студенти раде и нуде нешто конкретно. А десница, ако не направи трећи пут, а саботира студентску листу, прави штету и у суштини, хтела то или не, ради за режим.
Затим, занима ме да ли би људи попут Ранка Гојковића, кад би били на власти, или да, рецимо, имају своју приватну фирму, пре запослили инжењера који је исте идеологије али је нестручан и неспособан, или инжењера друге идеологије али стручног и способног да направи, на пример, надстрешницу?
Како да држава функционише ако се свака идеолошка, верска, етничка… заједница затвори и нико неће да дели власт? Где води таква искључивост. Једни би увели санкције Русији, други ЕУ, зато што им се не свиђа идеологија оних који су у тим државама на власти?
Никола Варагић: У духовној борби између добра и зла не можеш да будеш неутралан
Можда је касно да професор Динко Грухоњић позна Христа, али, да ли је претерано и неке младе људе, студенте левичаре, одбацити (на страну да ли су студенти левичари мањина или већина у студентском покрету)? Шта ако и ту има простора за мисионарску делатност? Да ли мисионари могу бити искључиви? Мислим да искључивост није добра ни за борбу против бољшевизма.
Апостоли су живели у свету (1. Кор. 5, 9-13). Мислим да би Апостол Павле студентима био као студент да би студенте придобио (1. Кор. 9, 19-23).
Дакле, људи који су против Вучића, али нису за опозицију или студенте, нису “вучићевци”.
Исто тако, људи који се боре против соросоваца, а подржавају студенте, нису соросовци, или, како их режимски таблоиди зову, “блокадери”.
Никола Варагић: Ко и због чега жели да склони Вучића са власти
Ови који нису “вучићевци”, ако не подрже студенте, или не направе трећи пут, помажу Вучићу да остане на власти. Ако би подржали студенте и били део студентског покрета, онда би помогли студентима да соросовци или грухоњићи не дођу на власт или да немају већину у новој власти. Ако неће да подрже студенте, ни да праве трећи пут, знамо шта неће, не знамо шта хоће и могу и како мисле да се сруши режим и промени систем, ако заиста мисле да је Вучић издајник.
Categories: Гостинска соба
Прочитао сам још један текст, објављен одмах после овог, чијем аутору би се могла поставити иста питања.
Наиме, у тексту ‘Шта да се (не)ради’ М.Ђурковић пише:
„Сукоб Српске напредне странке и „студената“ је сукоб између два крила „друге Србије“, у којем национални људи не би требало да учествују.“
Закључујем да национални људи треба да пишу текстове намењене, пре свега, другим националним људима и да их опомињу да не треба ништа друго да предузимају (осим да пишу текстове другим националним људима и да….)?!
Чуј студенти xD
Ово је зајебанција века у Србији!
Можда да питамо децу из вртића да нас поведу, реално они су тек неукаљани животом у овој колонији.
Нема наде у скорије време, кад чак ни заиста озбиљни људи овако опасан пројекат виде и називају студентима…
„Ови који нису “вучићевци”, ако не подрже студенте, или не направе трећи пут, помажу Вучићу да остане на власти. Ако би подржали студенте и били део студентског покрета, онда би помогли студентима да соросовци или грухоњићи не дођу на власт или да немају већину у новој власти. Ако неће да подрже студенте, ни да праве трећи пут, знамо шта неће, не знамо шта хоће и могу и како мисле да се сруши режим и промени систем, ако заиста мисле да је Вучић издајник.“
Autor ni ne sluti da upravo „studenti“, za koje ne znamo ni ko su ni išta hoće, ali uporno traće energiju ovog naroda, najviše pomažu Vučiću, koji je nakon kratkog uzdrmavanja, konsolidovao svoje snage i jači je nego ikada. Podržavaju ga sada i oni kojima su se studenti smučili, iako im ni Vučić nije bio nikad mio. Dragi autore, morao bi znati da, iako se politika bavi svima nama, ne bavimo se svi politikom – nekio nemaju znanja, neki nemaju novca, a neke to ne zanima. Vi ih, shodno totalitarnom stufentskom mind-set-u, sve lepo gurate ka Vučiću. Što nas upravo dovodi do moje početne teze.
Добро фокусиран друштвени проблем: одржавање status quo услед незадовољства туђим и дефицитом сопствених визија будућности. Нико, ко критички сагледава друштвену стварност није задовољан политичким опцијама и алтернативама, али зар то може да реши наш проблем? Све је ризик и ништа не можемо предвидети; геополитичка ситуација је прилично сложена. Али наше осуђивање других, који су начинили неке кораке најпре нас сврстава у мизанртопе салијеријевског профила а потом и малодушне хришћане, који подцењују могућност metanoia-e. Једино Господ може да сагледава личности из перспективе будућности. Да им је судио по њиховим примарним делима, остали бисмо ускраћени за подвиге апостола Павла или Марије Египћанке.
@Milan Ćurčić
,,Podržavaju ga sada i oni kojima su se studenti smučili, iako im ni Vučić nije bio nikad mio.“
Не знам такве људе, Знам да свако ко воли Вучића, мрзи студенте. Исто тако, свако ко воли Маринику, мрзи студенте. Мислим да студенте (младе, будуће интелектуалце, будућност народа и државе) мрзе само болесни људи. Није нормално мрзети студенте и подржавати издајнике и криминалце, то је ненормална ,,нова нормалност“ коју удбаши и неки интелетулаци покушавају да наметну.
@Горан Јанићијевић
Хвала.
„Alien’ i „The thing“ su filmovi koji se bave „otudjenjem“(alijenacijom, , imigracijom (imigrant – alien), za-stranjivanjem…) i „opredmecenjem“. U oba filma se stranost repredukuje po-unutrenjem (Stranac, vanzemaljac se uvlaci u likove radi razmnozavanja ili prezivljavanja) koje razara unutrasnjost. U „The thing“ stranost zaticemo u stalnoj transformaciji, nikada ne vidimo kako stranac (alien – vanzemaljac) izgleda, osim kroz Drugog (lika u filmu). Takodje vidimo da je i Drugost podrivena Stranim. Ovo se moze citati u suprotnom smeru – Drugost je sredstvo ukidanja ono-stranog! U oba filma spas lezi u prihvatanju vlastite smrtnosti. U „Alien“ glavni lik – Ripli, unistava pravi izvor otudjenja – rudarski brod koji pripada korporaciji koja posadu i cini potrosnom (kompjuter ispisuje crew: expendable) robom, prihvatajuci mogucnost da satl kojim se spasava mozda nece biti pronadjen. Okolnost da Alien unistava posadu bolje koristeci brod od njih jesamo ocigledna potvrda da je sam brod i vlasnistvo Korporacije pravi izvor otudjenja! U „The thing“ glavni lik unistava bazu koja je uslov njegovog zivota i na kraju odgovara drugom prezivelom da mozda ne treba da se spasu! U oba filma, stranost-drugost se unistava bacacem plamena – vatrom.
Vatra je uz vodu stari kosmoloski cistac sveta. Za-stranjivanje coveka vodi u svetski potop ili pozar! Vatra je cistac duse. I dok je dusa vazduh, a vatra i vazduh se podudaraju i rasplamsavaju, moze se reci da je subjektivitet, za razliku od duse, vatren! On ne cisti, on sagoreva. Moderni subjektivitet se formira ciscenjem od „idola“ kod Bekona ili svega u sta se moze sumnjati kod Dekarta. Sva znanja bivaju spaljenja da bi se procistila, ne dusa, vec od duse! Vatra subjektiviteta osvetljava, ali sto je bliza onome ste osvetljava – sagoreva ga, pretvarajuci sve u sebe. Zato je za subjektivitet najveci problem on sam, kao prepreka „objektivnosti“.On stalno pokusava da se udalji od sebe, pokusavajuci time da spreci da se njegova svetlost pretvori u vatru ono sto osvetljava.
Studenti se shvataju kao ono cisto do kojeg je doslo prociscenjenjem politike od politike. Oni su, paradoksalno, apoliticko koje treba da bude izvor politickog! Ovo je izraz otudjenja politike od ljudi. Jedan od izraza toga je stalna prica o Srbiji kao koloniji. Ne radi se o kolonizaciji, vec otudjenju. Predaja, ne gubitak, vlasnistva nad vlastitom industrijom i prirodnim bogatstvima nije moguca bez otudjenja politike i njenog pretvaranja u bez-programski sukob istog oko istog. Da bi to bilo moguce, sukob se seli u sferu „identiteta“, pa se predstavlja kao sukob izmedju „sorosevaca“ i „identista“ (suverenista (iskljucivo u politickom smislu, a ne ni tako, vec EU ili BRIKS), identista, tradicionalista…). Medjutim, ovaj sukob „identiteta“ pretvara se, ironicno, jer se radi o oblicima za-stranjivanja, a ne identiteta, u sukob oko istosti, samog boljeg! Preporuceno neucestvovanje u politici je uzrok „istosti“ „identicnih“, a ne toboznja posledica „istosti“ dve navodno politicki aktivne strane! Neucestvovanje je negativna forma ucestvovanja u sukobu istih! Svi su isti, svi su stranci, neki su za-stranili u EU, neki u EU (ali Madjarski deo :)))) Ipak, kada ne mozemo da menjamo, sama promena postaje sredstvo da se dodje do razlicitog, a identitet je identitet identiteta i razlike (identitet EU i Madjarske)!
@A head full od dreams
:-))) Један стрипчић, само за вас, из давне 2000. године: https://sloven.org.rs/srb/?p=17096
Трећи ПУТ.
Сваки ПУТ када треба да почне нека ИГРА
баца се НОВЧИЋ у ВАЗДУХ да СЛОБОДНО на земљу ПАДНЕ.
Разлог.
Да може да се ИЗАБЕРЕ терен за ИГРУ.
ЛЕВО или ДЕСНО.
Пре ПОЧЕТКА СВАКЕ ИГРЕ.
Да се ЗНА.
Да не би СВИ били у СРЕДИНИ.
БАЦАЧ НОВЧИЋА увек пре бацања новчића у ваздух пита ОБЕ СТРАНЕ :
ПИСМО или ГЛАВА ?
ЈЕДНА СТРАНА изабере ПИСМО.
ДРУГА СТРАНА добије ГЛАВУ.
НОВЧИЋ полете у ваздух.
За њим и ПОГЛЕДИ СВЕ ТРОИЦЕ.
И директни ПОГЛЕДИ СВИХ на терену и
ПОГЛЕДИ СВИХ преко малих екрана у директном преносу.
Први ПУТ.
Каже ЈЕДНА СТРАНА :
Није ДОБРО БАЧЕНО.
ПОНОВИ БАЦАЊЕ.
Други ПУТ.
Каже ДРУГА СТРАНА :
Није ДОБРО ПАО.
ПОНОВИ БАЦАЊЕ.
Трећи ПУТ.
Каже БАЦАЧ НОВЧИЋА :
Биће или као ПРВИ ПУТ, или као ДРУГИ ПУТ.
Ал’ овај ТРЕЋИ ПУТ је ЗАДЊИ ПУТ.
ЈА ОДРЕЂУЈЕМ.
И ЛЕТ.
И ПАД.
Да га БАЦИМ у ВИС ?
Пита БАЦАЧ НОВЧИЋА.
И ЈЕДНА СТРАНА и ДРУГА СТРАНА се
погледаше ЗАЧУЂЕНО и ОБАДВОЈЕ У ИСТИ ГЛАС ИСТОВРЕМЕНО ЉУТИТО рекоше :
НЕ.
ТРЕЋИ ПУТ.
ТО НЕЋЕ БИТИ МОЈ ПУТ.
А који ПУТ ће БИТИ.
ТАЈ МОЈ ПУТ ?
Оста ПИТАЊЕ да ВИСИ у ВАЗДУХУ на чуђење СВИХ на терену и СВИХ поред малих екрана.
НОВЧИЋ је и даље у ВАЗДУХУ.
У стању БЕСТЕЖИНСКОМ.
И ОВАЈ ПУТ.
КАО И СВАКИ ПУТ.
СВИ ТО ВИДЕ.
И ЈЕДНИ И ДРУГИ.
Ал’ НЕЋЕ да ПРИХВАТЕ.
НОВЧИЋЕВ ПАД.
НА ПИСМО.
ИЛИ.
ГЛАВУ.
Не желим да у првој недељи Великог поста улазим у неку полемику пишући нови текст, покушаћу овде у коментару текста одговорити Николи Варагићу.
Пре свега, благодаран сам Николи што није одмах донео пресуду „вучићевцу“ попут коменатора са псеудонимом који одмах пресуђују у најбољим традицијама Титових политичких комесара 😊. Једном од тих савремених политичких комесара илити „добровољних давалаца туђе крви“ одговорио сам у коментару испод свог текста на СС и не бих се понављао, ту се у доброј мери огледа мој став по овом питању.
Даље, пошто је моја маленкост потписник „Декларације суверениста“ https://www.peticije.online/ja_sam_suverenista чини се да је питање Ранку Гојковићу „где је трећи пут“ реторичко, добар део националне интелигенције је потписао ову декларацију. Да ли је било бар добре воље да „први и други пут“ поразговарају о овом „трећем путу“? Ја је нисам видео.
На крају крајева, „Трећи пут“ не мора да даје ни Ранко Гојковић ни „национална интелигенција“, дали су га многи благочестиви Срби, за данашње време пре свега наслеђе светог владике Николаја свакако даје одговоре шта је „трећи пут“ за Србе. Револуција лична, а не улична – глагоља свети владика. Да свако благочестиво ради свој посао као добар део србске националне интелигенције коју данас политички комесари разапињу заједно са медијском фалангом сорошоидне смердјаковштине, Вучић не би данас владао Србијом. Када би поменути „политички комесари“ пажљиво прочитали само једну књигу коју сам превео – „Велика лаж нашег доба“ великог идеолога руског монархизма Константина Победоносцева – не би разапињали србску националну интелигенцију. И СС је објавило неколико текстова из те сјајне књиге, ових дана сам на свом сајту „Саборник србско-руски“ објавио овај текст из кога савремени политички комесари могу много да науче о „судбоносној заблуди, једној од најзапрепашћујућих у историји човечанства“ како нову демо(но)кратију именова Победоносцев: http://sabornik.rs/index.php/preporucujemo/3556-novademokratija
Ево пар пасуса из тог текста: „Историја сведочи да су најсуштинскије, за народ најплодотворније мере и преображаји потицали од централне воље државних људи или од мањине просвећене високим идејама и дубоким знањима. Насупрот томе, са ширењем изборног начела долазило је до смањења нивоа државничке мисли и вулгаризације бирачке масе <…> Игра скупљања гласова под знамењем демократије постала је у наше време уобичајена појава у готово свим европским државама – и као да се пред свима открила њена лаж, али нико не сме јавно да устане и раскринка је. Несрећни народ носи своје бреме, а новине – гласноговорници привидног јавног мњења – заглушују народни вапај својим покличем: „Велика је Артемида Ефеска!“ Међутим, разуму који нема предрасуда јасно је да сва та игра представља само борбу и партијску депонију и жонглирање бројева и имена. Гласови, сами по себи ништавне јединице, стичу вредност у рукама вештих агената. Њихова вредност се реализује на различите начине, а пре свега најразличитијим врстама поткупљивања – од ситних поклона у новцу или стварима, до постављања на места која омогућавају велики приход у акцизи, финансијској управи и администрацији. Полагано се ствара читав контингент бирача који су навикли да живе од продаје својих гласова или од продаје гласова своје агентуре.»
Дакле, ако студенски покрет жели подршку „националне интелигенције“ мора изаћи са јасним програмским начелима свог покрета у коме се не смеју заобићи витални национални интереси на које је указано у Декларацији суверениста. Уколико нема јасног суверенистичког става у том покрету, треба бити или наиван или глуп па веровати да плодове уличне борбе људи са најбољим намерама и наших студената, неће поново преузети хуље. Огроман број „просвећених Украјинаца“ уз помоћ украјинске сорошоидне смердјаковштине је у најбољим манирима бољшевичких политичких комесара пресуђивао сваком гласу разума православне украјинске интелигенције уочи Мајдана, понављајући до бесомучности да „горе од овога не може бити“. Питање је реторичко – да ли данас вреди лити сузе на Вавилонским рекама свима онима који су БЕЗРЕЗЕРВНО подржавали украјински Мајдан?
И на крају, Ранко Гојковић се никада није изјаснио против праведних захтева студената али јесте против БЕЗРЕЗЕРВНЕ ПОДРШКЕ том покрету и јасно је навео неколико разлога. Да ли треба да их још додајем, да жмурим на разбојничке упаде у Матицу Српску, да набрајам извраћенике који их финасирају, бар у Новом саду, да се правим да не знам да ПРОГЛАС-овцима руководе западне амбасаде итд., итд…?
Свако добро од Господа, даваоца добара, искрено Ти желим Никола.
Мислим да је г. Гојковић у праву, односно да већина Срба није неутрална, већ види да, у основи, нема великих разлика између Вучића и кухарица које управљају блокадерима. У вези корупције, сада вучићевци краду, јер су у прилици, а и они други, нови или стари, ће чим их западне. На жалост, што се тиче политичара, збиљски Срби немају избора. Можемо да се уздамо само у Бога јединога.
@Ранко
Шта значи ако студенски покрет жели подршку „националне интелигенције“? Да ли у националној интелигенцији има професора универзитета? Зар то нису њихови студенти?
Поштовани Никола, да се нисте уживели у улогу тужиоца 🙂 Ипак ћу одговорићу кратко, Ваша питања као да указују да ти професори немају право да мисле различито у односу на један број својих студената или у односу на један број својих колега из Прогласа. Да ли нам је неопходан повратак на бољшевичко једноумље? Сорошоидна смердјаковштина јесте тог духа, Ви не личите на таквог, маните се истражних радњи, национално одговоран човек морао би добро да се забрине над количином мржње изражене испред Матице Српске, такав дух не доноси слободу србском роду, такав дух доводи Володимира Зеленског на власт…
Србији не треба трећи пут. Треба јој право и правда.
Ево зашто АВ мора да оде па макар ко дошао
https://www.rts.rs/vesti/region/5896733/uhapsen-brat-mila-djukanovica.html
Макар Ацо(а) служио казну у хотелу
А ако се то не деси у Србији џабе смо кречили чак и да студенти победе
@N. Varagić
„Не знам такве људе, Знам да свако ко воли Вучића, мрзи студенте. Исто тако, свако ко воли Маринику, мрзи студенте. Мислим да студенте (младе, будуће интелектуалце, будућност народа и државе) мрзе само болесни људи. Није нормално мрзети студенте и подржавати издајнике и криминалц,…“
Nigde nisam napisao da neko mrzi studente, a vi ceo odgovor bazirate na tome. Pročitajte ponovo moj komentar, pa ako to ne pomogne, možda ste funkcionalno nepismeni?