Придев „добродошао” пише се као једна реч. Ипак, треба запамтити: када некога поздрављамо, пишемо две речи –„добро дошли” (као и у „добар дан”, „лаку ноћ” и сл.)
Рада Стијовић (Фото: Институт за српски језик САНУ)
Добро дошли
Поздрав „добро дошао” пише се одвојено, дакле, као две речи: „Добро дошли у наш град”; „Драги Петре, добро дошао” и сл. Поздравна синтагма може бити и проширена: „Добро сте нам дошли”.
Придев добродошао (добродошла, добродошли итд.) пише се као једна реч: „Ти си добродошао гост”, „Она је увек добродошла”, „Промене су добродошле”. То је, највероватније, разлог због кога се и поздрав врло често пише као једна реч. Ипак, треба запамтити: када некога поздрављамо, пишемо две речи –„добро дошли” (као и у „добар дан”, „лаку ноћ” и сл.).
Пођите куда сав свет путује
У реклами за туристичка путовања стоји: „Пођите ГДЕ сав свет путује!“ Са становишта норме то је погрешно. Мора се рећи: „Пођите КУДА сав свет путује!“, јер се прилог КУД(А) употребљава када се говори о правцу или месту завршетка кретања („Куда сте пошли?“), а ГДЕ када се говори о месту на којем се нешто налази или догађа („Где сте сада?“). Исто важи и за прилоге негде, нигде, некуд(а), никуд(а) и сл.
Када мало подробније размотримо примере у којима се правила у вези с овим прилозима поштују и која граматике наводе, видећемо да су то углавном глаголи ићи, поћи, доћи, кренути, стићи и још врло мали број њих.
Међутим, глаголâ који захтевају допуну са значењем места завршетка кретања или правца кретања има далеко више. Када бисмо хтели доследно да поштујемо норму, морали бисмо да говоримо: „Куда су се сместили?“ „Некуда сам га ставио“, „Сети се куда то обично остављаш“, „Остављала би ствари некуда и одлазила“, „Гурнуо сам га некуда, па сад не знам где је“, Куда си окачио слику?“ Сложићемо се да мало ко овако говори.
С друге стране, прилог куда често уноси двосмисленост у исказ. Пример с почетка, по нормативним правилима написан – „Пођите куда сав свет путује“, може значити „Пођите на место на које сав свет путује“ и „Пођите путем којим сав свет путује“. Или, ако нам неко саопшти да иде у Грчку, а ми га питамо „Куда?“, можемо добити одговор „Идемо на Атос, Крф, Пелопонез…“, али и „Идемо преко Северне Македоније или Бугарске“.
Изгледа да је време да се од овог правила одустане.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Раде Стијовић)
Categories: Гостинска соба
Na današnji dan 19.10.2003 godine umro je
Alija Izetbegović.
Preselio se na Ahiret.
Neko bi rek’o u zemlji zvanoj Tamni Vilajet da je Alaga otišao u Dženet a bogami neko bi rek’o da je Alaga otišao u Džehenem na glavu.
Kako ko to neko „konta“ u zemlji zvanoj Tamni Vilajet.
A neko bi rek’o:
DOBRODOŠAO kako si POŠAO.
Alijin BABE BABO je spakovao kofere i 1861 godine otišao iz Beograda u Šamac.
Više stotina godina njegovi preci su se
MERAČILI po Beogradu.
Došlo NOVO doba i Alijinom BABE BABI nije više bilo GOTIVA u Beogradu i Srbiji koja je bila KNEŽEVINA a ne SULTANAT.
Njegov unuk Alija Izetbegović će se roditi
1925 godine u Šamcu.
DOBRODOŠAO na ovaj svet u KRALJEVINU.
Opet nije SULTANAT.
1944 godine mlađani Alija Izetbegović postaje
bojovnik SS Handžar Divizije u OVISNOJ
GENOCIDNOJ KATOLIČKOJ GROZNOJ NJIHOVOJ kao pripadnik KRVATSKOG CVIJEĆA poznatog u zemlji zvanoj Tamni Vilajet kao cvet HADŽIBEG ( nit’ smrdi nit’ miriše ) opet nije SULTANAT.
Alija Izetbegović piskarao neke knjige i završio u zatvoru u SOCIJALISTIČKOJ REPUBLICI opet nije SULTANAT.
Aprila 1992 godine Alija Izetbegović kren’o da pravi SULTANAT.
1995 godine Alija Izetbegović ostvari san i posta SULTAN FILDŽANIJE LJILJANIJE.
Neko bi rek’o u zemlji zvanoj Tamni Vilajet
a č(ć)udne kah(v)e i još č(ć)udnijeg cvijeće.
Došla 2003 godina i neko ODOZGO priupita
Alagu Aliju Baliju :
KUDA ?
ĐE SI TO KREN’O ?
A Alaga rek’o:
Ja na Ahiret.
Jopet bi neko rek’o u zemlji zvanoj Tamni Vilajet đe u Dženet đe u Džehenem na glavu.
Kako ko to neko „konta“ u zemlji zvanoj Tamni Vilajet.
A neko bi rek’o :
DOBRODOŠAO kako si HODIO.
A neko bi zapjev’o staru pjesmu iz vremena
zemlje zvane SOCIJALISTIČKI Tamni Vilajet:
Nemate te više Alija Sevdalija,
Nemate te više sa nama,
Da pjevaš i ahbabiš,
A neko bi zapjev’o još stariju pjesmu iz vremena zemlje zvane SOCIJALISTIČKI Tamni Vilajet:
Ne klepeći nanulama Alija Sevdalija,
Sve pomislim da se penješ po č(ć)ardaku.
Na dženazi rahmetli Aliji Izetbegoviću toga dana 19.10.2003 godine u Šeher Sarj’vu okupilo se oko 150.000 hiljada insana od kojih je većina na glavi tada nosila još uvek dobro poznatu iz zemlje zvane SOCIJALISTIČKI Tamni Vilajet FRANCUZICU a ne FESOVE
iz SULTANATA.
A i sam Alaga Alija Izetbegović je baš onako od MERAKA nosio VAZDA na glavi svoju CRNU FRANCUZICU a ne ZELENU BERETKU.
DOBRONAMNEDOŠOVIŠENIKADA.
Од изреке „које куде“ се лако може схватити како је то правилописарско „г’де“ неправилни облик речи „куде“ коју и данас употребљава оно што је остало од пола Србије коју губите са свем’ нама, те и да је наш вођа Кара-Ђорђије Петровић говорио кОјкавски, што се види по оним првим, „које“, што такође употребљава та половина, упоредо са штокавским „шта“. Закључке нећу да изводим јер је то било задужење правилописара.
Чини ми се да се неке од поменутих недоумица лако решавају ако баталимо норме па употребимо здрав разум и кратко питањце и исто тако кратак одговорчић. Тако добијамо парове где – овде (онде), па нам овај описује место на којем се нешто или неко налази, или куда – туда (онуда, овуда) што нам указује на пут којим пролазимо или намеравамо да стигнемо до одредишта. Што би рекли туристички радници – дестинације. А њу, која се налази тамо или, још даље, онамо, одредићемо питањем – камо.
Изгледа да тога нема у норми. Ваљда ради мира у кући и препуштања српског језика. Коме?
Гдје (где)?
Куда?
Камо?
Гдје означава мјесто гдје се нешто налази. Статично је. Без кретања.
Куда означава пут којим се долази до тог мјеста. Путања кретања.
Камо означава циљ кретања.
Гдје си?
У Нишу.
Камо идеш?
У Нови Сад.
Куда идеш (за Нови Сад)?
Преко Београда. (А не преко нпр. Смедерева)
Гдје?
Овдје. Ондје.
Камо?
Тамо. Овамо. Онамо.
Куда?
Туда. Овуда. Онуда.