За Васкрс се верници Српске православне цркве поздрављају (све до Спасовдана) са „Христос васкрсе“ – „Ваистину васкрсе“ или „Христос воскресе“ – „Воистину воскресе“
Рада Стијовић
Рада Стијовић: Екавизација – манир београдске штампе
Екавизирање текста је не само беспотребно већ и сасвим неприхватљиво – ијекавица је подједнако српска као и екавица. Ова два изговора су равноправна у српском књижевном језику, баш као што су подједнако заступљена у српским народним говорима
Рада Стијовић: Честит ти Божић
Галипољски Срби су сачували свест о томе да су Срби. Истина, слава је код њих замењена слављењем имендана, али се очувало традиционално слављење Божића, уз поздравно честитање: „Чести(т) ти Божић!“
Рада Стијовић: Хвала, (х)алал, благодарим
Обе речи – и хвала и благодарим, јесу српске. Халал је арапског порекла, нама је дошла преко турског језика, а није у вези с нашом речју хвала
Рада Стијовић: Инфинитив – стара словенска категорија
У српском књижевном језику, посматраном у целини, инфинитив се доста добро чува, мада је на истоку тог језичког простора нешто обичнија да-конструкција
Рада Стијовић: Богојављање или Богојављење?
Празник се зове Богојављење. Облик глаголске именице јављење настао је од свршеног глагола јавити се, а јављање од несвршеног јављати се, а приликом Христовог крштења на Јордану, Бог се јавио, а не јављао
Рада Стијовић: Добро дошли ако сте пошли куда сав свет путује
Придев „добродошао” пише се као једна реч. Ипак, треба запамтити: када некога поздрављамо, пишемо две речи –„добро дошли” (као и у „добар дан”, „лаку ноћ” и сл.)
Рада Стијовић: Има ли користи од бенефита?
Добро би било када би бенефит остао резервисан за стручне текстове, а када бисмо је у другим ситуацијама заменили са корист, добит, повластица, привилегија, олакшица
Рада Стијовић: Операцијом „Олуја“ заокружено етничко чишћење Хрватске започето 1941. са Хитлеровом дозволом
За „Олујом“ су, за сваки случај, уследила убиства заосталих стараца и масовно уништење кућа и друге имовине. Према попису из 1991. у Хрватској је живело 12,2% Срба, а 2011. их је било 4,36%
Рада Стијовић: Грешке које то (више) нису
Одавно је нормирана конструкција „ради се о (нечему)“, коју су као преведеницу са немачког (es handelt sich um), односно француског (il s’agit de), старији нормативисти проглашавали нерегуларном и непожељном
Рада Стијовић: Свако од нас има обавезу да чува ћирилицу
Судбина ћирилице у највећој мери зависи од државе. Несумњиво зависи и од појединих институција, издавачких кућа и медија – наравно, зависи и од сваког појединца
Рада Стијовић: Васкрс, Воскресеније, Ускрс….?
Сваки од назива великог празника има дугу традицију и није погрешан. То су: Васкрс, Васкрсеније, Васкрсење, Воскресеније, Ускрсење и Ускрс
Рада Стијовић: Мирослављево јеванђеље и Библија – с наводницима или без њих?
Како је овде реч о једној од најважнијих књига свих времена и најзначајнијем српском ћирилском споменику, то би се њихова имена могла писати и обичним слогом
Рада Стијовић: Славски и други колачи
Данас колач означава посластицу. Њено првобитно значење, у коме је главна особина била округао облик, сачувано је у славском, божићном, крсном колачу
Рада Стијовић: Бадњи дан
Реч „бадњак“ је настала од придева „бадњи“, а он опет од глаголске именице „бадња“, односно, посредно, од глагола „бдети“. Дакле, „бадњак“ се везује за бдење уочи празника Христовог рођења
Рада Стијовић: Слово о језику – обрати бостан
У савременом српском облик „критикујући“ родитељи није правилан. За овакве облике је знао наш стари, предвуковски књижевни језик. Истиснули их Вук и његови следбеници, јер их није било у народним говорима
Рада Стијовић: Шта су Његошеве „сталне груди” које је Карађорђе дао Србима?
Најкомпетентнији познаваоци Његошевог дела придев сталан у наведеном стиху из Горског вијенца тумачили као русизам у значењу „челичан, одн. чврст као челик”
Рада Стијовић: Језичко путовање Метохијом
Ни Гораждевац ни Србобран, као ни Дечани, не налазе се на Косову већ су смештени у, како се обично каже – питомој (по природним благодетима и лепоти) Метохији
Рада Стијовић: Кулин бан је писао ћирилицом
Ова прича о тзв. босанчици не може да се односи на Кулинову повељу из још једног разлога – повеља није писана брзописним типом ћирилице већ уставном ћирилицом, којом су писали и православни Срби у Србији и ван ње
Рада Стијовић: Косовац, не Косовар
Ваљевац је од Ваљево, Јањевац од Јањево, Смедеревац од Смедерево, Панчевац од Панчево, Браничевац од Браничево, Тетовац од Тетово и сл. Тако је и Косовац од Косово
Рада Стијовић: Двострука негација у језику
У математици двострука негација даје позитиван резултат. У језику, међутим, не мора да буде тако, а обично и није, ради очувања смисла исказа и духа српског језика
Рада Стијовић: Слово о језику – по Пе-еС-у
Посебан проблем представља писање страних скраћеница. То је могуће чинити изворном латиницом или преобликовано, нашом ћирилицом. У неким случајевима страни модел не омогућава пресловљавање на ћирилицу
Професорка Љиљана Чолић о отуђењу српских топонима и атропонима на Косову и Метохији
Словенско-српска топонимија на Косову и Метохији треба да буде заштићена и пред међународном јавношћу, а резултати њеног истраживања треба да постану саставни део образовног програма у Србији
Рада Стијовић: Нови том Речника српско(хрватско)г језика
Предлог је да се Речник српског књижевног и народног језика САНУ ради у дигиталној верзији, а да се настави израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ
Рада Стијовић: О презименима
Проблем је, с једне стране, у томе што је врло тешко, вероватно и немогуће, знати за свако презиме како гласи његов изворни акценат. С друге стране, постоје презимена која се изговарају на два начина
Рада Стијовић: Више пажње поклањамо учењу страних језика него учењу српског
Огрешење о језичку норму не само што не сматрају за превелику грешку већ се залажу да норме и нема, оценила Рада Стијовић