Рада Стијовић: Нови том Речника српско(хрватско)г језика

Предлог је да се Речник српског књижевног и народног језика САНУ ради у дигиталној верзији, а да се настави израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ

21. књига Речника српскохрватског књижевног и народног језика (Извор: Политика)

Прошле године изашла је из штампе 21. књига Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, коју сам, с разлогом, овде насловила као Речник српскога језика. Њена појава, као и свих претходних, представља празник у српској, и уопште словенској, култури и науци.

Овај том доноси нешто више од 7.600 обрађених речи (од погдекад(а) до покупити), са мноштвом значења, подзначења, значењских нијанси и бројних устаљених обрта и израза. Заједно са речима обрађеним у претходних двадесет томова, Речник САНУ досад броји готово 250.000 одредница. Када буде завршен, то ће бити најобухватнији и најобимнији речник те врсте у словенском свету и међу најобимнијима у Европи.

У складу са концепцијом Речника да у њему буде представљено целокупно језичко благо српског језика у последња два века и у овој књизи ће се наћи грађа из писаних извора од Доситеја и Вука, али и Вукових опонената Јована Рајића, Павла Соларића, Милована Видаковића, Јована Хаџића и др. па све до савремених стваралаца најновијег времена. Међу изворима Речника од првог тома се налазе и имена вишедеценијских изгнаника из српске културе, некада „неподобних“ и непожељних – Григорија Божовића, Драгише Васића, Слободана Јовановића, Јустина Поповића, Николаја Велимировића и других.

И овај том доноси архаичне речи попут погрузити и подвоумити, али и творенице 21. века, као што је подкаст. Доноси и велики број добро познатих речи као, нпр., подићи и подлога, али међу чијим значењима ће бити много непознаница (прва од њих има чак 63 значења). Добар део књиге заузимају речи из народних говора (подруг ’муж’, подвучигрм ’змија’), као и изрази попут подбрусити језикподвити руке, сачувати се злог погледа. Изненадиће нас реч Покрижак, у чијој основи је лексема криж, а говори се у Јадру, Рађевини и Љештанском. Обрадоваће се борци за језик родне равноправности кад прочитају да су још у 19. веку забележене речи као поглаварка и подзакупница. Сазнаћемо и шта је правилно, а шта није са становишта књижевнојезичке норме.

Оно што се често превиђа када се говори о овом речнику јесте чињеница да се у њему налазе праве мале научне студије, у којима се решавају језички проблеми који до тог тренутка уопште нису били проучени, а понекад ни примећени. Многа лингвистичка решења су забележена прво на страницама овог речника, а тек потом су се нашла у граматикама, уџбеницима и другим речницима и приручницима.

Пет томова у лексикографској бази

Речник САНУ стоји у темељима модерне српске лексикографије. С ослонцем на њега урађени су шестотомни и једнотомни речник Матице српске, готово сви дијалекатски речници, неколико фразеолошких, затим речници језика писаца, а ради се и Речник славеносрпског језика. О Речнику САНУ убедљиво сведоче речи академика Павла Ивића да је то „најсавесније рађен речник тога типа код Словена“.

Иницирајући овај велики подухват давне 1888. године знаменити Стојан Новаковић истакао је чињеницу да су све европске академије у први план стављале бригу о језику и изради речника. Та брига о језику као о најпречем националном задатку постојала је и у Српској краљевској академији и, када су се стекли услови, она је резултирала капиталним лексикографским остварењем, које је означило нову епоху у српској лексикографији.

Рада Стијовић (Фото: Институт за српски језик САНУ)

Нажалост, настајање овог монументалног дела непрестано је спутавано свим кризама и несрећама које су наш народ задесиле у двадесетом столе­ћу. То је био један од најкрупнијих разлога због којих је од Новаковићевог предлога да се отпочне са прикупљањем грађе за Академијин речник па до почетка реализације овог великог пројекта прошло више од седам деценија. То је, између осталог, разлог и зашто су од првог до двадесет првог тома прошле 62 године. У међувремену је наш језик прошао кроз фазу српско-хрватске језичке заједнице, па од српског постао српскохрватски, да би се деведесетих година прошлог века вратио свом првобитном имену.

Новаковићева замисао о Речнику књижевнога народног језика српског преточена је у фази заједништва у идеју о Речнику српскохрватског књижевног и народног језика, који се под тим називом израђује до данас. Мада је првобитна грађа допуњена делима хрватских писаца, речник није постао мање речник српског језика, јер је остао веран првобитној замисли да се у њему презентује књижевни језик вуковског типа и српски дијалекти са целокупног штокавског говорног подручја. Кајкавска и чакавска лексика, која је углавном бележена у делима неког хрватског писца, више је него занемарљива. За потребе овог чланка прегледала сам десет томова Речника, који имају преко сто хиљада речи, и у њима сам уочила осам кајкавских и две чакавске одреднице. Занемарљиве су одреднице потврђене само хрватским изворима, а и за њих се у постојећој грађи могу наћи друге потврде. Када се говори о изворима, треба имати у виду да су у њима незаобилазни, нпр., Маретићева Граматика и Рјечник Ивана Броза и Фрање Ивековића, који су написани на основу Вукових и Даничићевих сабраних дела, затим дела М. Ђ. Милићевића, М. Шапчанина, М. Љубибратића и свега неколико Хрвата, што довољно говори о њиховом језику.

У процесу осавремењивања и убрзавања израде Речника САНУ, ауторски колектив Речника приступио је 2016. године његовој дигитализацији, али и дигитализацији изузетно вредне и обимне грађе на основу које он настаје и која, осим тога, представља и изванредан извор за један, временски и просторно, свеобухватан корпус српског језика екавског и ијекавског изговора, како књижевног језика у последња два века, тако и српских народних говора бележених широм штокавског наречја од средине 19. века до данас. Тај посао је приведен крају, као и већина припремних послова за дигитализовану верзију Речника. У сарадњи са информатичким тимом осмишљен је концепт развоја електронског издања, који подразумева лексикографску базу у коју се похрањују речнички чланци, затим анотирани корпус, као и веб-апликацију за прегледање похрањених и израду нових речничких чланака. Засад је рашчитано и у лексикографску базу смештено пет томова Речника.

Четворогодишњи рад колектива

Речник и грађа у дигитализованом облику омогућиће брзу израду и других речника у електронском или папирном облику, како савременог књижевног језика, тако и појединих народних говора, затим школских речника, терминолошких речника, речника за мобилне телефоне итд.

До свих наведених резултата дошло се четворогодишњим радом ауторског колектива Речника САНУ, што сведочи да колектив има снаге да планирано заврши у предвиђеном року, нимало не заостајући у својим основним задацима – ауторски колектив је 21. том папирне верзије израдио за две године, што је брже од онога на шта га обавезује Министарство просвете и науке.

Доступна двовековна грађа из бројних извора, исписана на милионима листића, лакше прегледање досад објављених томова, савремено ексцерпирање нове грађе, као и рад на електронском издању, омогућили су ауторском колективу Речника САНУ да приступи осмишљавању Речника српског књижевног и народног језика САНУ. После детаљне анализе садржаја и одабира извора, урађена је, и фебруара прошле године предата, Огледна свеска, у којој се, поред извора, на 230 страна доносе речи од А до академски. Садржај је обогаћен новом лексичком грађом, новим, савременим изворима и примерима и усклађен са савременим правописом. Предлог Уређивачког одбора јесте да се Речник српског књижевног и народног језика САНУ ради у дигиталној верзији, на основу припремних радњи које су обављене, а да Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ настави да се израђује по досадашњој концепцији и са досадашњом грађом (осавремењаваном свакако) у папирној верзији. Овим би се помирили супротстављени ставови – један, да речник започет под једним именом треба под тим именом и завршити, поготово кад је пређен већи део пута, и други, да се треба вратити изворном Новаковићевом називу речника. Коначан суд о свему треба да дају меродавни. Колектив је спреман. Чека сагласност и обећану помоћ.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 7. 2. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

1 reply

  1. „Предлог Уређивачког одбора јесте да се Речник српског књижевног и народног језика САНУ ради у дигиталној верзији, на основу припремних радњи које су обављене, а да Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ настави да се израђује по досадашњој концепцији и са досадашњом грађом (осавремењаваном свакако) у папирној верзији. Овим би се помирили супротстављени ставови – један, да речник започет под једним именом треба под тим именом и завршити поготово кад је пређен већи део пута, и други, да се треба вратити изворном Новаковићевом називу речника. Коначан суд о свему треба да дају меродавни. Колектив је спреман. Чека сагласност и обећану помоћ.“

    Живио, живјео и (х)алал вера за „спреман колектив“, за предлог и за помирење, нарочито за „подкаст“, „поглаварку“ и „подзакупницу“. Не сумњам да се само за ове последње две ваљало добро истрошити.

    Пуно ће таквог самопрогорног рада и залегања бити потребно и за даље „осавремењивање свакако“ и свакојако. Поглавито кад приложимо и „наш“ и СХЦГБиХ језике а посао је већ одмакао па га не ваља прекидати (?!?). Штета би била да неко намеру погрузи или у кришке искрижа, покрижа или накрижа, као што се са српским језиком чини. Или са Србима у Крижевцима.

    Најважније је да је „колектив“ спреман а у „сагласност и обећану помоћ“ „меродавних“ не треба сумњати. Са меродавачима наставити као и до сада – „мера за меру“, а са овима што би меру да узму (а нису мероузиматељи) – строга (академска) дистанца.

    Тако и са подвоумљенима – чим није једноумно мора да је безумно.

    4
    1

Оставите коментар