Изворе медне – запуш(т)ене. / И апсиде бројне. / Прогнасмо бауке. / С оне, и с ове стране опеке. / Саткаше се и скупише наши дани / у погледу, стихова Псалтира
Јасмина С. Ћирић током предавања у оквиру Летње школе српског језика и културе у Охриду (Фото: ФБ Милутина Станчића)
А биће.
Што неће.
Протагониста одвећ
И влажне зенице,
Док свиће.
И задах живота
Нешто мање,
И ваздуха чистог.
У Богу је ведро.
Знано нам.
А у нас муње.
И као што лето
Провејава струне
И зна сваки свој нови лист.
Погледи забасани лутају на Трпејцу
небом доближена вертикала
Горњег града
док спајамо светове.
Бројне универзуме ћуди.
Док мирише сува трава у Рамне.
Крајолик познатих одлика.
Чујемо нечујна звона и дух симетрија.
Знамо мирис земље ове.
Обишли места.
Пој славе, старе.
Изворе медне – запуш(т)ене.
И апсиде бројне.
Прогнасмо бауке.
С оне, и с ове стране опеке.
Саткаше се и скупише наши дани
у погледу, стихова Псалтира.
У слову, и речи, испеци.
Па вапај и глади за Небом реци
Кога нема.
Отели га.
За Логосом ревности искамо.
И истином сакривеном трагамо.
(Фејсбук страница Милутина Станчића)
Погледајте још
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар