Пожар у Пећкој патријаршији марта 1981. треба разумети као део ширег процеса у којем су српске светиње на КиМ постајале тачке притиска – не само у физичком, већ у идентитетском смислу
Јасмина С. Ћирић
У Српском културном центру „Спона“ у Скопљу одржана предавања Јасмине С. Ћирић: Незаборав за древне светиње Немањића у С. Македонији
Предавања професорке Ћирић осветљавају културно-историјски значај средњовековних задужбина Немањића у овом делу Балкана
Милутин Станчић: Кадрови Космета
Небо на длану у Високим Дечанима, / покајним отрежњењем у Пећкој Патријаршији / Горчина у Ораховцу / пеку нас ожиљци ноћне тишине у Хочи
Јасмина С. Ћирић: Паљење Пећке патријаршије 1981. једна од најмрачнијих епизода оштећења српског културног наслеђа
Разлог због којег су сакралне грађевине биле на мети екстремиста на Косову јесте што се на њима налазе сачувани записи и натписи који сведоче о српском идентитету на простору КиМ
Милош Црњански: Погледајмо како ствари стоје са чисто српског интереса
Требало би ми да одређујемо цену за оно што смо изгубили и дали, а не они који су мало унели сем обмана, мајсторских самообмана за које смо ми сад криви
Јасмина С. Ћирић: Андреаш
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о цркви Светог Андреја на реци Трески – Андреаш
Милутин Станчић: Себеогледи
Док закључке неме сводимо / са Јединцем у праскозорја опеке / комплекси космоса се множе / Манастир нам и дом и збег / И прибежиште незнању
Јасмина С. Ћирић: Напади на цркве и верске објекте на КиМ јесу нови, али је тактика стара и добро позната
Ове године навршава се 45 година од пожара у Пећкој патријаршији, подметнутог у ноћи између 15. и 16. марта 1981. године, у време ескалације кризе на Косову и Метохији, подсећа проф. Ћирић
Јасмина С. Ћирић: Марков манастир
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о цркви Светог Димитрија у Марковој Сушици – Марков манастир
Јасмина С. Ћирић: Манастир Конче
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о цркви Светог Архиђакона Стефана у селу Конче
Јасмина С. Ћирић: Псача – црква Св. Николе
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о цркви Светог Николе у Псачи
Јасмина С. Ћирић: Матеич – манастир Богородице Црногорске код Куманова
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о Матеичу – манастиру Богородице Црногорске код Куманова, задужбини цара Душана, царице Јелене и Уроша V
Јасмина С. Ћирић: Манастир Лесново
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о задужбини деспота Јована Оливера из средине XIV века
Милутин Станчић: Симетрија стуба
И сам се посветио залудности / сећањима бавио, горео до проскомидије / интересовање за лепоту не напушта / и богатство скрајнуте баштине
Јасмина С. Ћирић: Гласоноше и писмоноше у средњем веку
Од Дубровника до Цариграда се рачунало са 20 до 30 дана путовања. До Солуна је требало 16 до 20 дана. До градова у Србији као што су Скопље, Ново Брдо, Рудник и Смедерево од 12 до 15 дана
Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Николе у Љуботену код Скопља
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о цркви на падинама Скопске Црне Горе подигнуте у време краља Стефана Душана
Јасмина С. Ћирић: Манастир Свети Никита – задужбина краља Милутина
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о задужбини Стефана Уроша II Милутина Немањића која се налази на падинама Скопске Црне Горе
Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричину
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о једном од најзначајнијих споменика српске уметности с почетка 14. века
Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Николе „Болничког“ у Охриду
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о цркви у којој су сачувани прикази краља Душана, краљице Јелене, њиховог сина Уроша, Светог Саве и Светог Симеона
Јасмина С. Ћирић: Задужбине српских владара и властеле у Вардарској Македонији – између сећања и заборава
Уколико бисмо покушали да избројимо црквишта само на основу садржаја повеља, дошли бисмо до броја од неколико стотина – чак и до 800 – средњовековних српских задужбина