Разлог због којег су сакралне грађевине биле на мети екстремиста на Косову јесте што се на њима налазе сачувани записи и натписи који сведоче о српском идентитету на простору КиМ
Јасмина С. Ћирић (Фото: Косово онлајн)
Паљење Пећке патријаршије у ноћи између 15. и 16. марта 1981. године заправо је први у низу догађаја који ће се понављати када је реч о оштећењу материјалних добара на Косову и Метохији и, нажалост, представља једну од најмрачнијих епизода везаних за уништавање културног наслеђа, изјавила је за Косово онлајн историчарка уметности Јасмина С. Ћирић.
Спаљени конаци 1981. (Фото: zlocininadsrbima.com)
Иако сам комплекс цркава у оквиру Пећке патријаршије није био оштећен, приликом паљења конака, како додаје, осим стамбеног дела манастира дошло је и до оштећења одређених рукописа, о чему се у тадашњој јавности врло мало говорило.
„Порука која се Србима шаље већ 45 година, како додаје, свакако није оптимистична. Далеко је од тога“, указује Ћирић.
Како оцењује, разлог због којег су се сакралне грађевине током деценија налазиле на мети екстремиста на Косову јесте то што се на њима налазе сачувани записи и натписи, без обзира на то да ли је реч о порталима или фрескама које директно сведоче о српском идентитету на простору Косова и Метохије.
„Уколико говоримо о фрескама, ту су и ктиторски портрети који су директно сведочанство српског присуства на том простору. Наравно да није случајно зашто су те грађевине на мети, не само у смислу материјалног оштећења, што смо имали прилике да пратимо у прошлости, већ и у савременом смислу, а то је измена историјских наратива“, каже наша саговорница.
Као посебан проблем она истиче „косовизацију“ српског културног наслеђа, која, како наводи, произлази из чињенице да се на свакодневном нивоу крши Резолуција Савета безбедности 1244, као и из, како каже, несрећне чињенице да су на сајту Унеска задужбине на Косову регистроване као споменици средњег века на Косову, а не на Косову и Метохији, како је првобитно стајало у номинационом досијеу.
Имајући у виду да се у време друштвених мрежа неконтролисано шире дезинформације о пореклу српских споменика на Косову, Ћирић каже да би дигитална борба против тога требало да се заснива на ширењу тачних информација и адекватних аргумената, уз употребу релевантних историјских извора и научне историографије.
„Информације које се појављују из дана у дан свакако подразумевају бржу борбу и брже реаговање, а ту наука ипак не може увек адекватно да одговори. Може бити од велике помоћи уколико се на државном нивоу организују одређени тимови стручњака који би спроводили својеврсни мониторинг дезинформација које се појављују у вези са српском средњовековном културом на Косову и Метохији и писали демантије уз навођење релевантних извора. У такав поступак свакако би требало укључити историчаре, историчаре уметности и археологе који недвосмислено сведоче о археолошким слојевима који показују присуство српске средњовековне материјалне културе и искрено се надам да ће то у некој будућности моћи да се спроведе у дело“, истиче Ћирић.
Опрема: Стање ствари
Погледајте још
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар