Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о задужбини деспота Јована Оливера из средине XIV века

Манастир Лесново (Фото: Снимак екрана)

Манастир Лесново, задужбина деспота Јована Оливера (1310–1356) из средине XIV века, један је од најрепрезентативнијих споменика српске средњовековне архитектуре на тлу данашње Северне Македоније. Подигнут на темељима старије светиње и организован као уписани крст са куполом, храм Светог Архангела Гаврила и Архистратига Михаила следи водеће византијске архитектонске обрасце свога времена.

Деспот Јован Оливер био је један од најмоћнијих властелина српског двора током друге половине XIV века. Био је ожењен Маром – Аном Маријом, са којом је имао седморо деце: Даницу, Крајка, Дамјана, Видослава, Дабижива, Русина и Оливера. На црквеном сабору у Скопљу 1347. године цар Стефан Душан одредио је Лесновски манастир за седиште новоосноване злетовске епископије. Године 1381. манастир је подарен као метох манастиру Хиландару.

Јасмина С. Ћирић испред манастира Лесново (Фото: Снимак екрана)

Црква Светог Архангела Гаврила у Леснову обједињује различите архитектонске фазе: основну цркву из 1341. године и касније дограђену унутрашњу припрату, коју је 1349. године подигао деспот Јован Оливер. Грађевина је у облику уписаног крста са куполом, украшена ритмичким серијама декоративних лукова на два нивоа. Својом урађеном структуром, куполом на центру, широким зидним отворима, бифорама и детаљима фасаде, манастир Лесново показује јасну везу са византијским градитељским радионицама у Цариграду, а нарочито у Солуну (у Солуну је израђен и полијелеј цркве). Истовремено, послужио је као узор за градњу оближњег манастира Псаче, који је 1358. године подигао севастократор Влатко (укупна дужина псачког храма једнака је дужини наоса лесновског храма).

Источна фасада ман. Лесново (Фото: Снимак екрана)

Посебан визуелни и симболички нагласак носи источна фасада. Под назубљеним кровним венцем протеже се појас удвојеног меандра од опеке, сложен од дијагонално положених цигала у прецизном ритму. Овај орнамент није тек декоративни мотив. Његова геометријска структура формира знакове налик укрштеним линијама и словима алфа и омега – симболима почетка и краја које налазимо и на рубовима одеће ктитора Јована Оливера (орнаменти изведени у златовезу са нашивеним бисерима). Тако апсида постаје „текст“ исписан у материјалу зида, који води поглед посматрача и истовремено упућује на богословску мисао о присуству Логоса – Речи која повезује небеско и земаљско. У томе се огледа особеност Леснова: архитектура, сликарство и знак у опеци делују као јединствен визуелни језик духовне поруке.

Деспот Јован Оливер и Архистратиг Михаило, фреска у ман. Лесново (Фото: Снимак екрана)

Својом очуваношћу и разноликошћу фресака, манастир Лесново представља једно од најзначајнијих уметничких остварења српског сликарства средине XIV века. Унутрашњост храма осликана је у два периода – између 1341. и 1346. године и потом 1347/48. и 1349. године. Издвајају се монументални портрети деспота Јована Оливера и његове супруге Марије, као и портрет цара Душана (висине готово три метра, један од најбоље очуваних владарских портрета) и царице Јелене. Портрет цара Душана доминира величином – царски лик је представљен већим од Христа и околних светитеља.

Цар Душан и царица Јелена (лево), фреска у ман. Лесново (Фото: Снимак екрана)

У припрати су приказани и Давидови псалми, као и представе Сунца, Месеца и дванаест знакова Зодијака са Христом на дуги – визуелна парафраза стиха Псалма 150: „Све што дише нека хвали Господа.“

О храму у Леснову и његовом значају више у истоименој епизоди серијала СРЕДЊОВЕКОВНА БАШТИНА НЕМАЊИЋА НА ТЛУ ДАНАШЊЕ СЕВЕРНЕ МАКЕДОНИЈЕ (наратор: доц. др Јасмина С. Ћирић; продукција: СрБТел, Award Film & Videos; продуцент: Жарко Николић; уредник: Биљана Тодоровић Георгиевска; директор фотографије: др Горан Наумовски; тон: Горан Стоилковић; дрон оператор: Јован Лесански; монтажа: Бојан Секуловски; децембар 2023).

Научни радови у вези са хералдичким мотивима на апсиди цркве св. Архистратига Михаила манастира Лесново, као и о мотивима на одећи ктитора деспота Јована Оливера:

• Ćirić, Jasmina S. – Les emblèmes sur l’abside de l’église de Lesnovo, Zograf 35 (2011), 185-192. (на француском језику)
• Ćirić, Jasmina S. – The Art of Exterior Wall ‘Decoration’ in Late Byzantine Architecture. Actual Problems of Theory and History of Art, 1 (2025), 69–76. (на енглеском језику)

Прочитајте још

• Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Николе „Болничког“ у Охриду
• Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричину
• Јасмина С. Ћирић: Манастир Свети Никита – задужбина краља Милутина
• Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Николе у Љуботену код Скопља

Categories: Гостинска соба

Tags: Јасмина С. Ћирић, Јужна Србија, Манастир Лесново, Немањићи, Северна Македонија, Стара Србија