Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о цркви Светог Андреја на реци Трески – Андреаш
Манастир Светог Андреје (Фото: Јасмина С. Ћирић)
Манастир Светог Андреје (Андреаш) смештен је у кањону реке Треске, југозападно од Скопља, на простору који је у позном средњем веку припадао српским обласним господарима. Данас се налази на обали акумулационог језера Матка, насталог изградњом бране и хидроцентрале 1938. године, што је битно изменило првобитни амбијент светилишта, некада подигнутог у уском и тешко приступачном делу клисуре.
Задужбина је подигнута 1389. године заслугом Андријаша, сина краља Вукашина Мрњавчевића и брата краља Марка. Као обласни господар, Андријаш је управљао овим подручјем у сложеним политичким околностима које су непосредно претходиле и пратиле Косовски бој. Скромност архитектонских размера храма може се довести у везу са историјским приликама и ограниченим ресурсима времена у којем је настао.
Фото: Јасмина С. Ћирић
Архитектонска концепција цркве припада типу триконхоса са једним кубетом и припратом, укупне дужине око 15 метара. Посебност основе огледа се у чињеници да су бочне конхе споља инкорпориране у кубичне зидне масе, чиме је постигнута специфична спољашња артикулација волумена. Фасаде су артикулисане декоративним нишама распоређеним у два хоризонтална појаса, а употреба танке опеке у појединим спољним украсима сведочи о познавању декоративних поступака карактеристичних за позновизантијску и српску градитељску традицију XIV века. Иако мањих размера, храм показује промишљен однос према пластичности фасадног зида и декоративном ритму, што га укључује у шири корпус градитељских остварења тог периода.
О живопису сведочи ктиторски натпис у унутрашњости храма, који помиње митрополита Јована и јеромонаха Макарија као носиоце сликарског подухвата. Фрескопис се стилски и тематски издваја у односу на бројне споменике XIV века на простору данашње Северне Македоније. Изостанак уобичајених циклуса фресака указује на свесно редукован и тематски програм. Међу очуваним композицијама посебно се истичу сцене Молитве на гори и Умивања ногу апостолима, као и представе Светих ратника приказаних у пуној војничкој опреми, што упућује на наглашену идеолошку димензију програма.
Представе Светих ратника у ман. Андреашу (Фото: Јасмина С. Ћирић)
Током прве половине XX века манастир је, упркос својој удаљености и тешкој приступачности, привлачио пажњу посетилаца и поклоника. Посебно је значајно што је архитектонски склоп цркве први снимио архитекта Жарко М. Татић који је Андреаш и уврстио у своју монографију „Трагом велике прошлости“ из 1929. године. Забележено је да су у манастиру 1932. године боравили и руски монаси избегли након револуционарних превирања, што сведочи о ширем духовном и културном контексту у којем је ова светиња функционисала. Истовремено, појаве попут намерног оштећивања фресака услед веровања у њихову исцелитељску моћ указују на слојевит однос између сакралне уметности и народне побожности.
Манастир Светог Андреје у кањону Треске представља, стога, драгоцен пример позносредњовековне српске задужбине. Иако скромних димензија, он спаја специфичну архитектонску типологију, програмски особен живопис и снажан историјски контекст, те заузима значајно место у проучавању културне и уметничке баштине касног XIV века.
Представа Св. Симеона Немање у ман. Андреашу (Фото: Јасмина С. Ћирић)
Др Јасмина С. Ћирић, доцент
Универзитет у Крагујевцу
Филолошко-уметнички факултет
О Андреашу и његовом значају за српску средњовековну уметност 14. века више у епизоди серијала СРЕДЊОВЕКОВНА БАШТИНА НЕМАЊИЋА НА ТЛУ ДАНАШЊЕ С. МАКЕДОНИЈЕ (наратор: доц. др Јасмина С. Ћирић; продукција: СрБТел, Award Film & Videos; продуцент: Жарко Николић; уредник: Биљана Тодоровић Георгиевска; директор фотографије: др Горан Наумовски; тон: Горан Стоилковић; дрон оператор: Јован Лесански; монтажа: Бојан Секуловски; децембар 2023)
Научни рад о архитекти Жарку М. Татићу: Јасмина С. Ћирић „Трагом велике прошлости: Осам деценија касније”,. PATRIMONIUM. MK, Year 4, No 9 (2011), 325–336.
(Крај серијала)
Прочитајте још
- Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Николе „Болничког“ у Охриду
- Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричину
- Јасмина С. Ћирић: Манастир Свети Никита – задужбина краља Милутина
- Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Николе у Љуботену код Скопља
- Јасмина С. Ћирић: Манастир Лесново
- Јасмина С. Ћирић: Матеич – манастир Богородице Црногорске код Куманова
- Јасмина С. Ћирић: Псача – црква Св. Николе
- Јасмина С. Ћирић: Манастир Конче
- Јасмина С. Ћирић: Марков манастир
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар