Aко било који Србин поверује да је посета Зеленског – данас најистакнутијег сатаниног војника – борба за Србију, онда је он потпуно изгубио моћ трезвеног расуђивања
Владимир Зеленски и Александар Вучић у Београду (Фото: nistv.rs)
На дан усташке геноцидне акције Олуја затекох се у мом родном Гацку, у србској Херцеговини. Иако сам се већ одавно привикао на живот без сатанске справе зване телевизор (пре око 16 година та направа је заувек избачена из мог дома), то вече сам код брата од стрица био принуђен да слушам дугу „патриотску“ тираду из Мркоњић Града. Врховни манипулатор је мислим више од сат времена просипао патриотске пароле, постројивши у првом реду (да стоје, не да седе!) комплетан политички врх обе србске државе са све патријархом и још пођекојим владиком. Не желим да се правим много паметним али слушајући те изливе патриотизма (суштински, као и много пута раније он је заиста држао патриотски говор) обузела ме нека језа и помислио сам – какву нам сад издају спрема кад просипа оволику дозу патриотизма? И кад је постројио световну и духовну власт испред себе да га сатима слуша? Одавно сам схватио да после сваког његовог бучног излива патриотизма следи нека издаја.
Фото: Снимак екрана
Само што се вратих у Београд недуго после тога, све је постало кристално јасно – толики изливи патриотизма били су неопходни да би се код оних који носе ТВ на раменима ублажио стравичан издајнички поступак против (поред Бога) јединог истинског србског вековног савезника – Русије. До самог слетања највећег словенског крвника у ХХI веку Володимира Зеленског у Београд, србске власти су скривале ту срамну посету. Добро је да се издајници плаше народа, упркос покушајима да изгледају самоуверено, ова чињеница показује да се они плаше свог народа. И треба да се плаше.
† † †
Као верујући човек, у принципу се трудим да не размишљам о личним разрачунавањима са неваљалцима, свестан да је Бог једини судија и да његов праведни суд неће избећи нико, ни грешници казну за грех, ни праведници награду за праведност. Међутим, слушајући на конференцији за штампу представника дивљачког германског племена како пита нацисту Зеленског како им се може помоћи да убијају што више Руса, као да се у мени пробудила звер. Нисам сигуран, да сам био присутан на том догађају, да би тај германски дивљак на ногама напустио скуп. И поручујем том германском дивљаку, нацисти и нацистичком потомку, да му је боље да ме никада у животу не сусретне, не бих могао гарантовати његову безбедност у мојој близини. Према нацистичкој гамади се не сме бити снисходљив.
А врховни манипулатор ни једном речју не укори тог представника дивљег германског племена! Потом, коментаришући посету Зеленског, рече да је његов посао да се бори за Србију! Па ако било који Србин поверује да је посета Зеленског – данас најистакнутијег сатаниног војника – борба за Србију, онда је он потпуно изгубио моћ трезвеног расуђивања. Човек хришћанин никада се не сме мирити са ђаволом и подржавати његове слуге. Сваки дипломатски компромис са таквим сатаниним слугама какав је Зеленски чини вас духовним пленом сатане.
Погледајте у апликацији Threads
Србине брате, памет у главу, ако све аминујеш сатаниним слугама постајеш сатанин духовни плен. Жалосно је да то не примећују ни појединци који су стајали више од сат времена у првом реду у Мркоњић Граду…
† † †
Из братске Русије стигло је пуно писама благодарности за протестно писмо србске интелигенције поводом посете сатаниног слуге Београду. Али има и много гордих осуда народа због „издаје браће“ што значи поистовећивање србског народа са врховним манипулатором. Њима одговарам да Срби нису никада Лењина или Јељцина поистовећивали са руским народом па немојте ни ви браћо поистовећивати врховног манипулатора са србским народом. Није србски народ доделио високи орден врховном манипулатору, нити је србски народ поставио руског амбасадора који више личи на портпарола партије врховног манипулатора него на амбасадора Русије. Нити србски народ одређује уређивачку политику руских медија у Србији који подсећају на партијски орган странке врховног манипулатора.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
„стравичан издајнички поступак против (поред Бога) јединог истинског србског вековног савезника – Русије.“ Наивна и неприхватљива недостатност. Она има неку своју природност и позитивност. Има чак и неко скоро па оправдање, јер смо словенског и православног завичаја. Али заправо и не. Јер је ипак промашај, да напросто не одговара истини. Као што ниједно насилно упрошћавање ни не може.
Ко је мали па још и изложен неправди и несрећи природно жели, још више жели да има неког савезника. Који је и велики и поуздан, а са ким има искрену саобразност. Камо среће да тако нешто постоји. Али напросто историја свих и свега је исувише и хаотична и накарадна да би икакав такав Добри Велики Брат уопште могао постојати. То свакако није ни Русија, ни за саму себе. А нама су били – да ја сад насилно поједноставим – на равне части јал небитни, јал од помоћи, јал од велике штете. (Јесте да су нам и као такви бољи, јер су мање лоши, од свих других! Јер су други били мање-више само зло за нас.) Обашка и наивност и неистина, идолизација је пре свега штетна.
Већина Руса појма нема о Србији. Који и имају углавном ни не маре. Некима јесте битна – територију због које је страдала царска и династија и Русија презиру и мрзе. Русија је пре свега битни историјски и креатор и протеже Бугарске, и то као пре свега Србији непријатељске. Никако обнављач и заступник Србије. Шта рећи о недавним временима где је Русија и признавала Хрватску и наоружавала је (а Украјина није)? Шта рећи о овом сада где Русија овако или онако и трпи па чак и подржава накарадног велеиздајника?
Гном Зеленски је подли не-Словен, који максимализује страдање Словена уз максималну пљачку и профит за тај огранак ционизма. И Оскар се сада махнито додворава – јер жели да коригује колосек од оних који су га поставили на оне који сада треба да га спасу. Али аутор наивно превиђа да ни особа Путин нити је жеља патриотско-православне Русије која сигурно није на власти, нити је борац против тог истог ционизма. Већ исто је и ционистички и Чабад Лубавич сарадник. У Русији која која је тобож најзад свргла Лењина. Али ако се погледа ко држи све паре и сву моћ – опет свеједно то и даље нису Руси.
Авај, Бог изгледа није створио свет тако да се икоме нужно (за живота) о главу обија чињење зла. И тај наш вековни савезник нам није баш нешто ни склон ни користан. Комплексна (а не препроста и патетична) евалуација нам треба. На чврстом темељу истине… да су сви лоши. И да морамо бити много много бољи. Чак и изузетни, да би уопште преживели, а камоли да би притом и Срби остали.
Ti si Helios ali onaj odozdo, ispod zemlje. Nazalost, nisu Srbi ni zasluzili boljeg. Dok se dave u svojim g. tako i pocinju da vole gospodara tame.
Одговор Хелиосу.
Свака србска народна пословица је прошла кроз истинску народну ковницу да би заискрила попут злата својом мудрошћу. Па тако и она «Бог на Небу, Русија на земљи». Ту народну мудрост потврђује и наша историја, и књижевност и уметност и наши светитељи, од Светог Саве до светог Николаја Златоустог Србског. Али шта је народна мудрост, шта зна владика Николај, у односу на Хелиосе, Анонимне и сличне паметњаковиће који нису добацили ни милиметар даље од прозападне историографије која је форсирана у титославији.
Под појмом «Русија» не подразумева се само држава као таква, него и њен народ пре свега, њена историја и култура. Велики Иван Аксаков није могао из техничких разлога да пошаље у Србију ни сваког двадесетог добровољца који је желео да помогне србској браћи да се ослободе од Турака. Тај човек нас је задужио много, много више него сви западни пријатељи заједно чијих је споменика и улица пун Београд и остали србски градови, а нема ни једне улице нити споменика великом србском пријатељу Ивану Аксакову. У Бугарској постоји град Аксаково, нема града у Бугарској да нема улицу са његовим именом, мноштво школа и библиотека носи име овог великог словенофила. А код нас – 90% Срба није ни чуло за њега. Наравно да су постојали моменти када можемо бити незадовољни неким одлукама неких руских владара, али ако желимо да будемо објективни, много су већа сагрешења србских владара и политичара према Русији него руских према Србији. Сетимо се само гадости у вези са писмом Доситеја Наполеону, у коме пљује на искрено и братско покровитељство Русије, па политику Карађорђевог сина Александра, па русофобију најамника Аустро-Угарске Милана Обреновића, преко Титославије која је пљунула на ослободиоце од Хитлера и приклонила се под западни кишобран, па све до данашњег Врховног манипулатора…
Само неко ко нема појма о Русији може да понавља идиотске западне кованице типа да «већина Руса нема појма о Србији“. Такве пароле су просипали и западњаци у чувеним полемикама словенофила са западњацима у време Србско-Турског рата (Достојевски је о томе пуно писао у руском Вестнику) па како их је демантовао руски народ? Словенофили нису могли да попишу све који су желели да се јаве као добровољци који желе да помогну ослобођење србске браће.
Такође је потпуно идиотска и апсолутно неистинита реченица да је «Русија пре свега битни историјски и креатор и протеже Бугарске, и то као пре свега Србији непријатељске». То је још једна одвратна западна подметачина коју обилато користе Срби смердјаковског духа. Да је било више памети а мање слушања англосасконаца, не би никада Дрина била запостављена а Вардар проглашен главном србском реком. Владика Николај је знао за бугарске злочине али је био са помирење са њима свестан да у том непријатељству поред заједничког непријатеља има и србске кривице. Наш министар иностраних послова Миловсановић је направио чудо са Балканским савезом који је за годину дана у Балканским ратовима протерао Турке са Балкана али је убрзо после тога отрован. Његову генијалну мисао да само народ који жели да изврши суицид може да ратује и против Аустро-Угарске и против Бугарске. Пошто се са Аустријом није могло договорити, морало се договорити са Бугарима. И морамо признати да смо ми прекршили тај договор после кога нас је напала Бугарска у Другом балканском рату. Дакле, Пашић и компанија су пљунули на дело Миловановића и припремили суицид на који је овај упозоравао говорећи да је рат са Аустријом неизбежан и да се са Бугарском морамо договарати. А ми смо погазили споразум постигнут уз посредовање Руског Цара…
Даље, одвратна је ЛАЖ да је у «недавним временима Русија наоружавала Хрватску а Украјина није». У време ембарга чак ни у време пијаног Јељцина ни један метак Русија није извезла у Хрватску. Срби смерјаковског духа преносе усташку пропаганду поткрепљујући то сликама С-300 на паради у Загребу. Да, било је руског оружја у Загребу али то им није продала Русија него земље бившег Варшавског пакта и сама Украјина.
Само асполутна незналица и незахвалник може написати за Русе да «тај наш вековни савезник нам није баш нешто ни склон ни користан» а Русија је у Савету безбедности УН непоколебљиви бранилац територијалног интегритета Србије, као и дејтонске уставне позиције Републике Српске. Да и не говоримо да само Србија од свих европских земаља има споразум са Русијом да без икаквих царина извози своју робу у Русију. Због издајника на власти се то не користи ни приближно колико би могло, али то не умањује братски поступак Русије.
Дакле, овакво писаније Хелиоса је типична русофобна пропагандистичка лаж за људе ниског интелектуалног нивоа.
Autor teksta je napisao da su nam osim Boga samo Rusi uzdanica. A ja sam na kraju napisao da nam, kao ni Rusi, ni Bog nije iskazao bezrezervnu ljubav i sklonost. Eto, ostrašćeni ne vidite da sam ja još i gori. Inače navodite dosta, i mogli ste, uglavnom istinito, ispisati još roman. Ali… ko će navesti sve relevantno, na temu sa bezbroj detalja? Ja sam samo skicirao smernicu, a vi je ni ukoliko niste relativizovali. Za mene ste primer onoga sa čime sam završio komentar. Biti koristan srpski nacionalista zahteva kvalitet, objektivnost, višedimenzionalnost. A ako je to preteško onda barem ne biti štetan, te barem višeg nivoa od navijača Zvezde, ili Partizana.. Idealna Rusija neće biti spas ovakvoj Srbiji, čak i da postoji – a nije nikad.
Интересантно, човек држи предавање какав треба да буде користан србски националиста, а пише латиницом. А још кад посумња и у безрезрвну љубав Божију, не може човек да се не диви интелигенцији Хелиоса…