Посета предсједника Србије није ништа друго него печат српског заједништва, нарочито у данима када се сећамо погрома над нашим народом, али и подстрек да опстанемо на просторима са којих смо прогнани 1995. године
Александар Вучић и епископ Сергије (Фото: СПЦ)
Протеклих дана били смо у прилици да на подручју Епархије бихаћко-петровачке и рмањске дочекамо и угостимо председника Републике Србије г. Александра Вучића, који је, заједно са свима нама, обележио 31. годишњицу српског страдања у злочиначкој акцији названој „Олуја“.
Председник Републике Србије је посету започео доласком у манастир Рмањ, који је обновљен највише захваљујући његовој и помоћи државе Србије. Председник Вучић је посетио још неколико места на подручју наше Епархије (Дрвар, Ситницу, Јањске отоке, Водице, Језеро и Мркоњић Град), разговарао са мештанима, руководством локалних заједница и свештенством, где је на лицу места имао прилику да осети љубав овдашњих људи према Србији, али и поштовање и захвалност за сва она доброчинства које Србија и њен председник чине протеклих година.
Епископ Сергије уручио Александру Вучићу Орден Новомученика бихаћко-петровачких
Посета предсједника Србије није ништа друго него печат српског заједништва, нарочито у данима када се сећамо погрома над нашим народом, али и подстрек да опстанемо на просторима са којих смо прогнани 1995. године. Помоћ и подршка Републике Србије и њеног предсједника значајно су унапредили живот и опстанак српске заједнице и дали наду у бољи и праведнији живот, али и сазнање да нисмо сами и заборављени. Док је одговорне и патриотске Србије, биће и нас.
Важно је нагласити да је председник Александар Вучић први председник државе Србије који је посетио манастир Рмањ, али и друга наведена места у нашој Епархији, што на симболичком нивоу има немерљив значај, а о томе ће, у годинама после нас, сведочити историја, као што данас сведочи о кнезу Петру Мркоњићу Карађорђевићу, који је у нашим крајевима боравио и борио се током Српског устанка у Босни (1875-1878). Због тога најискреније захваљујемо Републици Србији и њеном председнику, верујући у будућу сарадњу, помоћ и подршку.
Епископ Сергије: Ко је проклео Александра Вучића да мора да трпи и ударце изнутра
Епископ бихаћко-петровачки Сергије
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Биће да није све спаљено у Либерији…
“Епископ Сергије: Јавна захвалност Председнику Републике Србије
Посета предсједника Србије није ништа друго него печат српског заједништва,
нарочито у данима када се сећамо погрома над нашим народом, али и подстрек
да опстанемо на просторима са којих смо прогнани 1995. године“
И поред оволиких захвалности Александру Вучићу, из непознатих разлога Скупштина
Србије још није донела/изгласала резолуцију о изврешеном геноциду над србским
народом у НДХ за време Павелића, и у НДХ за време Фрање Туђмана и његових
следбеника.
Зашто?
Зато што то опструише скупштинска већина посланика СНС и његових коалиционих
сатрапа на челу са Александром Вучићем, и његових подржавалаца/сатрапа у СПЦ,
међу којима горе виђени подре*аш Сергије.
… нешто је и бискуп дурић понео у још неослобођену Малорусију…
Каква *********, умрежена и организована, исповед и проповед, сведочење и поклоњење свеколикој јереси и отпадништву међ’ разулареним клиром на припеци, да л’ летњој ил’ адској, нека сам коловоз посведочи…
А докле ће Председник Републике Украјине једини бити без јавне захвалности?
Не знам колико се пута Јевреји љубе, али кад га овај три пута зажвалави, има све да пршти! „Можемо само наслутити шта се после догађало,“ већ видим наслов. Украјинац је својевремено вежбао и на клавиру, није без праксе.
Можда и њему неки орден (кад већ дају Срби свеце на добош), да није потезао толики пут?
Ако се земља отвори, макар ћемо знати зашто. Мада и у том случају, ето концесије Кинезима за нови рудник.
П.С. Кад се сретне непоменик с председником (улоге бирати у зависности од држављанства и морално политичког svjetonazora), хоће ли остати неки ђаво у паклу?
Целој јавности из дубина захвалности, до мере раста висине споменика председнику, који предлажем да се подигне на тромеђи СРБ-БиХ-ЦГ, а да се види и са КиМ.
Шта би овај друго и могао да види него да Вучић персонификује заједништво и саборност, да не дели људе и никако не доприноси размирицама и поделама. Да је друкчије сасвим је могуће да на сабору не би могао да добије довољну подршку да стави митру. Под Вучићем је рођен за владику.
Аљекизам, сам каже, је хипертитоизам.
Зоран Петров Карановић Бенић 1975. из Бихаћа је влахохрват, окупациони колониста Ендехазије, наследни титоиста, паганиста, духовни викар Војске Босне и Херцеговине или Источне Ендехазије, ликвидатор Епархије бихаћко-петровачке и питомац цинцарохрвата Мирка Михаилова Буловића Каранушића 1947. из Пировца (бивше Злосело Шибенско).
Године 2020. у Титовом Дрвару Зоран П. Карановић је паганистички хилио да ликвидатор Србије и Србства цинцарором Александар Анђелков Вучић Милованов 1970. из Бугојна је „распети Христос“.
Данас 2026. у Босанском Петровцу Зоран П. Карановић уопште не помиње титоистички ливидисану Србску.
Аљековац.