Сваки дан ове власти је погубан за Србију, наше друштво, институције, културу, јер они више нису у стању да понуде решење ни за један проблем, од којим многе сами стварају и генеришу
Владимир Зеленски и Александар Вучић у Београду (Фото: Instagram/buducnostsrbijeav)
Наравно да им то неће смањити број гласова на изборима, не заваравајмо се. Ко је до сада гласао за њих гласаће и сада. Све ће до тада ионако покрити рузмарин, сњегови и шаш пропаганде. Уверавање да је ово 5Г шах који ми непосвећени не разумемо, а пре свега заборав и конформизам.
Па и јасна свест о томе да би многи од данашњих противника власти урадили то исто, вољно или невољно. Јер ствар је у томе како повући некакве црвене линије, а да цена не буде превисока, јер већина људи, без обзира на реторику и бусање у прса, ту цену није спремна да плати.
Садашња власт још неке успева да увери како ипак колико толико контролише однос између онога што се даје и што се, ако не добија, оно омогућава опстанак. Нажалост је тако. Између осталог и због тога што нико други није нарочито уверљив у томе да би то радио боље. Не на речима, не обузет праведничким гневом, него кад дође у позицију да одлучује и преузме одговорност за судбину народа.
Зеленски дошао у посету Србији: Из Кијева поручују да је то „шамар у лице Русима“
Зеленски је живи пример тога што се догоди са народом и државом када се његова елита у потпуности подреди страним интересима, и то интересима оних који немају никаквих скрупула и којима смо и ми мета. Разлика између Србије и Украјине, барем за сада, код неких буди наду да у поступању наших власти ипак постоји нека стратегија. Јер Украјина сведочи да може бити много и много горе него што је код нас, ако ћемо право, икада било, барем од 1945. на овамо. А то нико не жели. Ко год пореди данашњу Србију и данашњу Украјину, нека размисли још једном. Што не значи да сутра то поређење неће бити на месту.
Сваки дан ове власти је погубан за Србију, наше друштво, институције, културу, јер они више нису у стању да понуде решење ни за један проблем, од којим многе сами стварају и генеришу. Али док год постоји страх од украјинизације Србије и сумња у то да неко заиста може да понуди алтернативу овој срамоти, ова власт ће имати шансу да опстане. Уз сва понижења споља и капиларно уништавање изнутра. А за које није одговорна само власт, макар била најгора на свету. Али јесте најодговорнија, јер је власт, то нико не може да порекне. Повећано насиље према противницима и начин на који желе да ставе под контролу институције дугорочно није никакво решење и није добро ни за кога, па ни за власт. Тим пре што се стиче утисак да више нису у стању да чују ни добронамерне савете, па чак ни сопствени здрав разум.
Наравно, избори се свакако ближе, само је питање да ли ће број гласова заиста одлучивати о онима који ће после њих вршити власт, без обзира на то ко имао реалну предност. А за Србију свакако неће бити добро да власт врши онај ко не буде имао легитимну већину, ко год то био, поготово ако до тога дође после великих сукоба. Прилике се превише озбиљне за тако нешто.
Не треба се дакле плашити, промена као таквих свакако не, али треба бити опрезан, јер наше жеље су једно, а реалност друго, колико год нам тешко било да то прихватимо.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Владимира Коларића)
Прочитајте још
Потписници протеста против позивања Зеленског у Србију
- Проф. др Слободан Антонић
- Михаило Арнаут, привредник у пензији
- Проф. др Синиша Атлагић
- Данило Баста, академик САНУ
- Душан Ј. Басташић, председник удружења ”Јадовно 1941”, Бања Лука
- Др Владан С. Бојић
- Душан Берак, новинар
- Проф. др Живко Бојовић
- Проф. др Синиша Боровић, генерал у пензији
- Проф. др Милан Брдар
- Урош Брзаковић, потпредседник удружења ”Завет”
- Вељко Бућковић, потпуковник у пензији
- Милан Вилић, аналитичар
- Проф. др Слободан Владушић
- Проф. др Јасмина Вујић
- Александар Вујовић, новинар
- Чедомир Вукићевић, пензионер МУП-а Србије
- Марко Вукмировић, дипл. инж. Машинства
- Владан Вукосављевић, правник
- Маринко Вучинић, публициста
- Владан Глишић, адвокат
- Миљан Глишић, редитељ
- Ранко Гојковић, преводилац и публициста
- Проф. др Даница Грујичић
- Проф. др Марко Гутаљ
- Никола Демоња, пензионер
- Др Александар Живковић
- Проф. др Ирина Деретић
- Др Владимир Димитријевић
- Др Драгана Дракулић-Пријма, виши научни сарадник
- Проф. др Јован Душанић
- Проф. др Александар Ђикић
- Протојереј-ставрофор Др Дарко Ристов Ђого
- Др Горан Ђорђевић, адвокат
- Бојан Ђурђевић, дипл. инж пољопривреде
- Марко Живановић, адвокат
- Бранко М. Жујовић, новинар
- Никола Жујовић, ратни војни инвалид, мастер социјални радник
- Игор Ивановић, књижевник и публициста
- Раде Ивковић, новинар
- Др Душан Илић
- Др Слободан Јанковић, Српски демократски савез
- Др Миодраг Јањушевић
- Проф. др Бојан Јовановић
- Никола Јовић, политиколог и новинар
- Др Татјана Јовићевић, научни саветник
- Др Радован Калабић, писац
- Проф. др Зоран Кинђић
- Др Снежана Кирин, научни саветник
- Проф. др Вања Ковић
- Проф. др Милош Ковић
- Др Владимир Коларић
- Проф. др Часлав Копривица
- Зоран Костић, књижевник
- Др Небојша Кочановић, лекар Есбјерг, Данска
- Игор Краснић, економиста и новинар
- Борко Крушкоња, струковни радиолог
- Проф. др Душан Крцуновић
- Емир Кустурица, редитељ и писац
- Проф. др Милан Лекић
- Проф. др Славољуб Лекић
- Проф. др Александар Липковски
- Небојша Малић, новинар
- Никола Маловић, књижевник
- Зоран Матијевић, дипл. инж. геод. ,пуковник у пензији
- Игор Маринковић, уредник портала ”Правда”
- Проф. др Саво Марковић
- Михајло Меденица, писац
- Проф. др Вера Миланковић
- Оливера Миловановић, књиговођа
- Никола Милованчев, правник и публициста
- Дипл. инж. Момчило Мирић, председник удружења ”Јадовно 1941”, Београд
- Галина Марија Мићић, виши асистент
- Милутин Мићић, научни сарадник
- Иван Мишић, политички консултант
- Јулијана Мркоња Марић, књижевник
- Др Бранислав Надаждин, орални хирург
- Желидраг Никчевић, књижевник
- Проф. др Слободан Орловић
- Александар Павић, политиколог
- Александар Павковић, новинар
- Никола Павловић, социолог
- Проф. др Срђан Перишић
- Проф. др Драго Перовић
- Доц. др Милорад Перовић
- Проф. др Драган Повреновић
- Тајана Потерјахин, књижевница
- Боривој Рашуо, књижевник
- Данијела Рабреновић, архитекта
- Др Јагош Раичевић
- Проф. др Митра Рељић
- Др Слободан Рељић, новинар и социолог
- Слободан Реметић, академик АНУРС
- Проф др Бранислав Ристивојевић
- Проф. др Ратко Ристић
- Саша Савићевић, председник удружења ”Хаџи Продан”
- Милослав Самарџић, ”Погледи”
- Проф. др Слободан Самарџић
- Небојша Санковић, предузетник/ дипл. математичар
- Проф. др Добривоје Станојевић
- Проф. др Миломир Степић
- Снежана Степић, васпитач
- Проф. др Рада Стијовић
- Слободан Стојичевић, књижевник и публициста
- Др Никола Танасић, философ
- Вукосав Томашевић, предузетник
- Мр Бошко Телента, магистар техничке физике
- Доц. др Богдан Убипариповић
- Др Драган Хамовић, научни саветник
- Јован Хонда, Породични сабор
- Јово Цвјетковић, публициста
- Мр Радојка Цицмил-Реметић
- Проф. др Зоран Чворовић
- Проф. др Љиљана Чолић
- Зоран Шапоњић, новинар
- Др Јована Шијаковић, научни сарадник
Categories: Гостинска соба
Не могу да доџекам објашњење његове екселенција друга Харченка зашто је посета Володимира у ствари добра за Русију и Србију.
Zato nam je i postavljen Mandžurijski kandidat kao kvislinška lutka: Veleizdaja Kosova, prodaja resursa, pljačka i (još veće) uništenje pravosuđa, sva naša municija za oba rata, i Izraelcima i Ukrajini-pod-jevrejima… Povodac za stoku, zvani televizor, to lako obezbeđuje. Ta je tehnologija opsene usavršavana vekovima. (Rekao bih i milenijumima – ali veoma deformisana istorija je znana jedva hiljadu godina. Sve pre toga je nepoznato i izmišljotina kasnijih vremena.) Ishodište je moglo biti samo ovakvo, da ništa nije ono što (navodno) jeste. Time se ustanovljava perpetualno prevrtanje taloga – permanentna ponerologija. Inherentno zlo ne samo da opstaje nego trijumfuje, istorija kao reality show glorifikovanja fekalija na vrhu piramide sveta. Ta se umanuta struktura mora i urušiti, pa ajde onda sve ponovo i opet.
Realnost Zla je tabu i za monoteističke religije i skoro sve ideologije zadnja dva veka. Jer iju iju kako to da ono Sveto (bio to Bog, Ćovek, Revolucija ili štagod) nije samo Dobrota i njena pobeda? Time su sve to mandatorno-opresivni džainizmi, i samim time debilizmi. Kod kojih i Nasilna Dobrota postaje konstituent vorteksa koji guta dobre i uzdiže zle. Kada je Prosvećenost smenjivala Hrišćanstvo svejedno je to u stvari uradila Prusija, tajnom službom i jevrejskim bankarstvom, kada je izvela Francusku Revoluciju. Da dobrota „jednakosti, bratstva i slobode“ u realnosti bude šarada. Da je obogaljena Francuska i pobijena većina elite. Da je uspostava demokratije zapravo bila uspostava nove Vlastele Kamate. Koja je i od odma izvodila „demokratiju“ kao šaradu. Predstavu sa glumcima na svim (bitnim) funkcijama. Do danas, kada je „predsednik“ ne to već krelac ćata kod Rotišilda, LGBT kojeg hendluje transrodna ona koja nit je ona već njen brat nit je ona već ono – sve po principu „ništa nije ono što jeste“ i kao metod „što luđe to će ludilo bolje sluđivati sve poslušniju raju“. Drugačija a opet ista je bila američka revolucija – kasnije potpuno prebrisane realne istorije. Sve su patriote izginule, i onda su u pustari masoni Britanije dali sebi – budućim masonima USA – svu vlast. Izvanredan Ustav – i još bolju tehnologiju izigravanja istog. Sa glumcima kao lutkama za fokus i opsenu mase (= glupe).
Neki Sloveni Balkana su već bili odSlovenizovani jezuitskom akcijom. A koji su ostali Srbi su tretirani Vukom i svakojako, sve do „vlastele“ jer to nisu bili ni Obrenovići ni Đorđevići-kara već prvi glumci i proxy stranih projekcija. Ni Tito koji nije Tito ni Oskar koji ima ne brata nego polu nisu izuzetak već pravilo, metod. Tu je uvek – isto kao pravilo i metod – da je zapadnizacija Slovena njihovo od slovenstva odbacivanje i ogađivanje. Poljaci? Katolizacija te mržnja prema Rusiji metastazirana do smisla života. Slovaci? Naši su Slovaci prebegli ovamo od svojih da ih ne satru. Hrvati? Znate i sami. Ukrajina sada? Samo mrtav Rus je dobar indijanac. Proces koji je započela zapravo germanica Sofija, poznatija kao Katarina. Ko im je „predsednik“? Pa, doslovce je glumac, i to loš, i doslovce je imao kampanju saradnje sa Rusijom, i doslovce nije Ukrajinac nego znate i sami. Crna Gora je imala skota najduže na vlasti – jer je bio skot plusi 100% mržnja protiv Srbije, i antisrbizacija Crne Gore. A zapravo je smenjen – tako da i nije – tek kada je nađen pogodan Jakov, otac Sare, Davida i Hane.
Ne shvatam kako oni iole razumni koji jesu protiv – ne vide centar problema. To zapravo i nije „zavera“, niti su to (((oni))). Veći je deo problema bezlično-pogana masa koja je većina svake populacije. Oni nas ovakve zapravo mrze, Tako da i jesu ali i nisu tek zavedeni i hipnotisani – nego se i tome rado prepuštaju. Sve do punog „što gore to bolje“! Psihijatrija, pre svega preotimačina endorfina, je osnov politike pa i istorije. Tu je harmonija, osnov uspeha kanibalističkog talmudizma – jer je u suglasju sa Tanatos porivom pogane (= bez Erosa) većine. Koja kada je već bez kvaliteta podržava psihopate-glumce, ceo taj teatar ospene i samoprevare – jer je manje strašan od istine sopstvenog jada. A taj im endorfin duplira i to što zlo mogućava urnisanje omraženih im ljudi sa ikakvim kvalitetom. Naš je „samo“ velik problem ova (od 5. X) bagra na vlasti, i NATO i (((oni))) itd. Veliki, ogroman. I mali, ***** ***** ***** ****
Овај текст овог писца, и то још са титулом академског доктора, а посебно презиме овог текстописца КОЛАРИЋ подсетило ме је на једну веома популарну ТВ емисију ТВ Београда у почетку 1980 године.
Временски период почетак 1980 година.
Мајка Србија у најгорој комунистичкој диктатури и још подељена на три дела а притом ко фол цела.
ТВ Београд ХРАБРО тада прави ТВ програм-емисију за МАЛУ и ВЕЛИКУ децу у Мајци Србији.
На основу старе Србске ПЕСМИЦЕ.
Са ВЕЧНОМ СРБСКОМ ПОРУКОМ.
За ВЕЧНО СРБСКО ПАМЋЕЊЕ.
ТВ емисија се звала:
КОЛАРИЋУ-ПАНИЋУ.
Водио је двојац Гордана Гоца Павлов и Предраг Пане Панић.
На почетку сваке епизоде читана су дечија писма.
Писма су садржавала дечије проблеме у школи и са другарима.
Деца у ТВ студију су ( у живо ) кроз игру и песму ЗАЈЕДНО ТРАЖИЛА РЕШЕЊА.
Наслов ТВ емисије КОЛАРИЋУ-ПАНИЋУ је
синоним за Србску Народну Изреку која гласи :
СВАКИ ПРОБЛЕМ ЈЕ РЕШИВ.
( ако се хоће – заједно )
Текст ЗАБОРАВЉЕНЕ Србске Народне Песмице ( у 2000 годинама за МАЛУ и ВЕЛИКУ децу у Мајци Србији ) иде овако :
КОЛАРИЋУ-ПАНИЋУ,
ПЛЕТЕМО СЕ САМИЋУ,
САМИ СЕБЕ ЗАПЛИЋЕМО,
САМИ СЕБЕ РАСПЛИЋЕМО.
( ако се хоће – заједно )
И као што текстописац др. Владимир Коларић у задњој реченици, његове писаније , после задњег зареза, задњи део реченице гласи ЦИТИРАМ :
КОЛИКО ГОД НАМ ТЕШКО БИЛО , ДА ТО
ПРИХВАТАМО.
ЗАЈЕДНО.
ДЕЦО.
МАЛА.
И.
ВЕЛИКА.