За „Олујом“ су, за сваки случај, уследила убиства заосталих стараца и масовно уништење кућа и друге имовине. Према попису из 1991. у Хрватској је живело 12,2% Срба, а 2011. их је било 4,36%
Извор: Фејсбук страница Раде Стијовић
Четвртог августа 1995, операцијом „Олуја“, заокружен је процес етничког чишћења Хрватске, које је, са Хитлеровом дозволом, почело 1941. године (за „Олујом“ су, за сваки случај, уследила убиства заосталих стараца и масовно уништење кућа и друге имовине).
Према попису из 1991. у Хрватској је живело 581.663 Срба (12,2%), а уз гробове из II СР (који у сваки попис морају да се унесу) много, много више. По попису из 2011. у Хрватској их је било 186.633 (4,36%).
У време рата у Хрватској уништено је целокупно, вековима стварано, српско материјално културно благо. Због проглашавања ћирилице непожељним писмом од 1990. године уништено је око 2,8 милиона књига ревизијом фондова од сеоских библиотека до оних у Загребу. Ово морамо знати када будемо читали савремене хрватске приче о некаквој хрватској ћирилици (јер, треба приграбити старе српске рукописе, као и Теслу, као Сињску алку, као…). Народне ношње, као и целокупно етнографско и етнолошко благо спаљено је и уништено заједно са осталом имовином.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Раде Стијовић)
Categories: Гостинска соба
„По попису из 2011. у Хрватској их је (Срба) било 186.633 (4,36%).“
Према попису из 2021. још их је мање – 3,2%.
Оно што редовно заборављамо у оваквим приликама је поменути да је према попису 1991. године у Хрватској живѣло и преко 100.000 Југословена. Данас их је тамо нула округла. На страну што су и то већином били Срби, уз оне из мѣшаних бракова или Буњевце и Шокце којима је у Хрватској било и остало забрањено да се тако изјашњавају – Србија је творац и правни наслѣдник Југославије, то су такође наши сународници и њихове жртве никако нѣ бисмо смѣли багателисати.
Кад се ствари тако поставе, излази да број наших жртава у хрватско-крајишком рату 1991-1995. износи преко пола милиона људи – што прогнаних, што нѣсталих, побијених и насилно асилимованих.
И умѣсто да се чврсто држимо ове бѣлодано јасне чињенице, коју може утврдити свако дѣте простим збрајањем и сравњивањем званичних резултата пописа у Хрватској из 1991. с онѣм каснијим, ми сами број сопствених жртава практично прѣполовљујемо. И послѣ нам је нѣко други крив. Никако нам нѣ ваља посао.
Видимо да овде неки још увек пате од комунистичке пропаганде ширене с циљем заштите „братства & јединства“.
Немци нису имали никакве везе са усташким злочинима, били су згрожени њима баш као и Италијани, који су у Херцеговини спасли хиљаде српских живота од усташког ножа, док је немачки амбасадор у пар наврата интервенисао код Павелића а затим и код Хитлера да се „та зверства под хитно зауставе“.
У међувремену комунисти никад нису ни прстом мрднули да ослободе Јасеновац, а већина усташа прешла је у „партизане“ и безбедно живела после рата. Па је тако главни организатор Пребиловачког покоља, усташа Иван Јовановић звани Црни, иначе похрваћени Циганин, завршио рат као партизан. Ипак су му судили 1958. због јавности. Његов брат Лудвиг, који је био мозак покоља, осуђен је само на 7 година затвора. Све усташке злочине комунисти су након рата преименовали у „фашистичке“, и нису ни спомен-плоче дозвољавали ако су на њима били наведени прави виновници злочина, о чему је и Политика недавно у фељтону опширно писала.
@ Гремлин
Година 1991. у Ендехазији Срби беху пописни Срби, Југословени и Црногорци.
Године 1991. у Ендехазији би 697.428 Срба и 3.736.356 хрвата.
Године 2001. у Ендехазији би 201.631 Србин и 3.977.171 хрват.
Година 1991-2001. у Ендехазији би пад 71,09 одсто или 495.797 Срба и раст 6,45 одсто или 240.815 хрвата.
Године 2001. у Ендехазији по расту хрвата би било 742.412 Срба тако да нација хрвата је истребила (побила или протерала или преверила) три четвртине или 72,84 одсто или 570.781 Србина у трећем великохрватском ратном сербоциду 1991-1995.
„Свету Слободу и Освету слутим…“