Три стуба српског идентитета су Светосавље, Косовски завет и искуство Јасеновца, односно претрпљеног геноцида. Они се међусобно допуњују, прожимају, и чине јединствену целину онога што нас чини Србима
геноцид над Србима
Василије Крестић: Шта је с Меморијалним центром у којем би се патријарх поклонио српским жртвама геноцида
Патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста и поклонио се недужним страдалницима. Тај чин заслужује свако поштовање. Али, где је меморијал посвећен српским жртвама геноцида?
Драган Хамовић: Место звано Јасеновац
Ни на земљи ни на небу нема тачне бележнице / За транспорте препуњене ускотрачне железнице. / За житеље ове тачке, необичног крвног сродства, / Престала је и потреба памћења и књиговодства
Рада Стијовић: Операцијом „Олуја“ заокружено етничко чишћење Хрватске започето 1941. са Хитлеровом дозволом
За „Олујом“ су, за сваки случај, уследила убиства заосталих стараца и масовно уништење кућа и друге имовине. Према попису из 1991. у Хрватској је живело 12,2% Срба, а 2011. их је било 4,36%
Директор JУСП Jaсeнoвaц пoднеo oстaвку: У хрватској јавности нису спорни геноцид над Јеврејима и Ромима али јесте геноцид над Србима
Ја сам и у име установе у којој сам био директор о усташким злочинима над Србима у Другом светском рату говорио као о геноциду, рекао Иво Пејаковић
Јован Мирковић: У НДХ нису били усташки злочини већ злочини хрватске државе над њеним држављанима
Последњи интервју историчар Мирковић дао је за новине Српске Патријаршије „Православље“. Разговарала Славица Танасијевић Лазић († 2024)
Јован Мирић: Пљачкање имовине Срба у НДХ
Однос хрватских власти у НДХ према имовини Срба и Јевреја свакако је део програма затирања ових народа. После покоља Срба по селима и засеоцима широм НДХ по правилу би уследила пљачка
Владимир Умељић: О историјској истини и „димним бомбама“ челника Музеја жртава геноцида
Поразно је сазнање да Александер Корб, који пориче геноцид над Србима, налази подршку међу званично највишим српским ауторитетима, окупљеним око наше најважније институције у том погледу
Владимир Умељић: О отвореној рани Србоцида и Јасеновца
„Црвена линија“, чијим преласком престаје свака дискусија, је подршка и промовисање некога попут Александра Корба, чији је „научни“ закључак да у хрватској држави 1941-1945. није било никаквог геноцида над Србима
Jerko Zovak: Kad episkop srpski ušutkuje srpskog episkopa zbog broja žrtava u Jasenovcu (2018)
Da se nije radilo o izjavi tek za jednokratnu upotrebu svjedoči spontano reagiranje episkopa Jovana tijekom izlaganja njegova starijeg kolege, Atanasija Jeftića (84) na jednom humku Spomen područja Jasenovac
Београдски синдикат и Павлина Радовановић објавили спот о геноциду над Србима у НДХ
Текст песме бави се једном од најважнијих тема српског народа, односно геноцидом над Србима у Независној Држави Хрватској (НДХ) и посебно Јасеновцем, каже Феђа Димовић
Дарко Адамов: На Завршном испиту из историје два питања о антисемитизму и злочинима над Јеврејима, нула питања о Јасеновцу и злочинима над Србима
Наставницима историје месечно стиже нека понуда за семинаре о антисемитизму, страдању Јевреја… А семинаре о Јасеновцу и систематском уништавању Срба мораш лупом да тражиш
Јован Мирић: Вукашин из Клепаца
Ко је од људи икада имао прилике да упозна толику снагу – да човек пред кољачем остаје сасвим миран и изговара мирне, обичне речи – „Ради ти, дијете, свој посао!“?
Милош Ковић: О геноциду над Србима у Првом светском рату
Оно што се догађало са Србима 1914-1918. сасвим одговара дефинисаном појму геноцида у Конвенције Уједињених нација о геноциду (1948)
Милан Четник: Немачког историчара који тврди да у НДХ није било геноцида над Србима угошћавају српски историчари, свештеници и државни службеници
У НДХ јесте било геноцида над Јеврејима (холокауст) и Ромима (порајмос), али се није десио србоцид. У тој клаоници и умираоници над Србима је извршено другоразредно „масовно насиље“, тврди др Александер Корб
Драган Крстић: Персонална димензија геноцида над Србима, за разлику од институционалне европске традиције геноцида
Јевреји су током рата са својом децом масовно убијани, али у оквиру општег функционисања система, као програма државе, а не као индивидуални чин, као приватни однос мржње
Јован Мирић: Труднице и породиље у НДХ
У извештају др Стација вишој италијанској команди 1941. наводи се да је велики број људи убијен тврдим предметом, да је нађено неколико женских лешева са исеченим грудима, те неколико трудница распорених стомака и у стомацима деца зашивена жицом
Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке
Знате, господине мој, лако је убити човјека… Самокресом или ножем, свеједно. Али убити мало дијете, ту бих волио да видим ту господу, праве усташе, говорио је фра Мирослав Филиповић
Владан Вукосављевић: Територије данашње Хрватске и БиХ прогласити подручјем геноцида над Србима
Размишљам о иницијативи да Република Србија прогласи целу територију данашње Хрватске и БиХ ПОДРУЧЈЕМ ГЕНОЦИДА над Србима у XX веку и да се обавеже на спровођење одређених активности с тим у вези
Дајана Петровић: Јабука
А је ли Бога ти, је ли то због Риста / Који потури очи Своје и нос, и уши / Да их исјечеш, или је то због јабуке / Што сам је сам јео
Александар Вучић предложио да се савско шеталиште назове Обалом јасеновачких жртава
Председник Србије је предложио да се по јасеновачким жртвама именује шеталиште од Бранковог моста до Газеле, каже Андреа Радуловић испред Комисије за споменике и називе тргова и улица Београда
Боривој Рашуо: Певање и страдање или Лет у дубине
У опеваном Српском Страдању Јелене Ковачевић видим разлоге Српском националном надању
Мира Радојевић: Зло Јасеновца и његова дубока веза с временом у коме живимо
Број жртава много је пута и са различитих страна оспораван, да би у савременом добу био проглашен за мит, чије се порекло нетачно и често приписује „српским националистима“
Стефан Каргановић: Професор С. Живановић и мистерија „пописа“ жртава Јасеновца
Зашто би ико коме је стало до утврђивања чињеница жонглирао нетранспарентним пописима када на дохвату руке има потпуно неистражена и форензички нетакнута јасеновачка поља смрти
Никола Маринковић: „Страдање“ Ј. Ковачевић – геноцид као метафизичко питање
Проблем Божје одговорности усложњава разрешење драме геноцида. Како читамо из завршне песме „Завештање“, коначна смрт у Есхатону следи не убијенима већ убицама
Љиљана Богдановић: Удружени подухват умањивања броја жртава у Јасеновцу
Коме су обећали своју оданост домаћи протагонисти друштвеног живота из класе којој овде посвећујемо пажњу?
Стефан Каргановић: Дубравка Стојановић и наставак oтужне игранке о Јасеновцу
Какве би криминолошке или форензичке доказе госпођа Стојановић могла да истакне у прилог бројке од „око 100.000“ жртава у Јасеновцу о којој говори
Милош Ковић: Историчари протестују због умањивања броја убијених у Јасеновцу
Потписници протесног писма захтјевају да одмах престане јавна лицитација бројем жртава логора Јасеновац, смишљена да би се релативизовао и порекао геноцид
Патријарх Порфирије, Александар Вучић: Да сећање на српско име и презиме не буде затрто
Данас смо постигли договор и преносим потврду Додика, у изградњи нечега што би требало да буде свесрпско светилиште у Доњој Градини, рекао председник Србије
Смиља Аврамов: Геноцида над Србима нема у читанкама (2010)
Енглеска служба МI6 је још 1941. године подметнула Србима ону злокобну крилатицу „боље гроб него роб“, а већ 1945. године ширила тезу о надуваним јасеновачким злочинима као великосрпској измишљотини
Дневник бугарског ратног премијера: Павелић признао убиство 400 хиљада Срба у НДХ до пролећа 1942.
Из Дневника бугарског премијера Богдана Филова преносимо пасус у којем налазимо Павелићево признање о убиству 400 хиљада Срба до пролећа 1942. године и плану да се побије још толико преосталих Срба
Никола Милованчев: Умањивање броја жртава Јасеновца неће проћи
Не можемо кривити друге за властита нечињења. На Србији и Српској је да обаве попис жртава из ратова 1941-1945. и 1991-1995.
Рори Јеоманс: У Јасеновцу убијено око 80 хиљада, српски националисти злоупотребили усташке злочине
Нема сумње да су српски националисти користили и злоупотријебили наслијеђе усташких антисрпских злочина у политичке сврхе
Весна Буројевић: Шумановићеве „Берачице“ као апостоли
Где се током времена изгубило одређење триптихон? Да ли се ради о пукој немарности, или је, можда, појам триптихон исувише асоцирао на цркву
Институт Арчибалд Рајс: Растућа плима подилажења фалсификаторским хрватским тезама у српским круговима
Ово је задњи тренутак да се спречи суноврат историјске свести у српском народу, а пре свега међу млађим поколењима