А је ли Бога ти, је ли то због Риста / Који потури очи Своје и нос, и уши / Да их исјечеш, или је то због јабуке / Што сам је сам јео 

Извор: Фејсбук профил Дајане Петровић

Јесам ли што криво каз’о
Када рекох:
Само ти дијете ради свој пос’о…?

Поједох зелену јабуку
А нисам се био ни умио, ни зачешљо,
Гологлав, распасан,
Безок, беззуб, израњаван
Безуд и обезглављен,
Без крила увис пош’о
Из сутона земље, у вечну зору.

А ти остаде у крв ђедовску умазан
Разјарен, распјеван,
О, како си се млађан заиграо,
Како си се преварио…
Да ћеш камом и србосјеком
Јамом, кречном раком, ријеком
Запријетити Ристу разапетом…
И да ће Ристо побјећи?!

Он да не дође, ја бих бјеж’о
А Он ми јабуку донесе
Да стар се, у Њега обучен, одморим
Док Он претрпи мјесто мене
И ране на се прими.
Зато сам ја трошан ‘вако и слаб
Мог’о мирно сједити и чекати
Да ти, дијете, посла свога зготовиш.
А ти, полудје…

А ја те чекам с јабуком зеленом,
С ђурђевком и с јоргованом,
С чашом ладне воде,
Погледам…
Нема те, ево вијек ће,
Нико ми твој не приђе да чујем
Прости старино, овај наш полудје…
Ето, зато и зато… или низашто.

А је ли Бога ти, је ли то због Риста
Који потури очи Своје и нос, и уши
Да их исјечеш, или је то због јабуке
Што сам је сам јео
Док сам у нашем Ристу сједио?

Јесам ли што криво каз’о
Када рекох,
Само ти дијете ради свој пос’о…?

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук профил Дајане Петровић)

„Само ти дете ради свој посао!“
Мученик Старац Вукашин

16/29. мај

Извор: Фејсбук

Би Србин из херцеговачког села Клепаца, које се налази на источној обали Неретве (наспрам Чапљине), где је раније била стара црква Св. Апостола Луке, с почетка XVI века, задужбина чувених црквоградитеља Храбрена-Милорадовића, а од 1857. црква Преображења Христовог (коју су Хрвати 1992. срушили до темеља, као и цело село). Био је родом од фамилије Мандрапа и звао се Вукашин. Треба да је рођен крајем XIX века. Одраставши у своме селу, отишао је и радио у Сарајеву, па кад је дошла усташка НДХ, он се вратио у своје село, али су хрватске усташе и тамо дошле, побили му све у кући и многе друге Србе по селу и околини, а њега су са неких шумских радова одвеле у злогласни логор Јасеновац, заједно са многим другим. Ту је јануара 1943. погубљен од усташког кољача Жила Фригановића, који видећи Вукашина, постаријег сељака, како спокојна лица и с неким недокучивим миром посматра страшно клање своје православне сабраће. Доведе га преко реда пред ископану јаму где су клали и бацали невине жртве и решен да му разбије тај мир и спокојство, затражи од њега да викне „Живио Павелић“, па како он ништа није одговарао него је само мирно и спокојно ћутао, убица му је ножем секао једно по једно ухо и нос. Када му је мучитељ запретио да ће му и срце из груди извадити, ако не викне похвалу Павелићу блажени Мученик Вукашин је, мирно погледавши у мучитеља и кроз њега у Божју неизмерност, полако и разговетно рекао: „Ради ти, дијете, свој посао!“ Овај одговор и небески мир на лицу Светог Новомученика разбеснео је убицу, па му је у бесу ископао очи, исекао срце, преклао му грло од уха до уха и онда га ногама сјурио у јаму. Потом је убица полудео и ово све испричао у болници доктору Неђу Зецу, који је ово доцније и записао. Мученикова фреска постоји у манастиру Св. Арханђела Гаврила у Земуну, затим у скиту Јован-до, метоху манастиру Острога крај Никшића, а претпостављени лик му је такође насликан и међу Светитељима Захумско-херцеговачке епархије (који је урађен за прославу њене 780-годишњице).

Categories: Преносимо

Tags: Јасеновац, Дајана Петровић, НДХ, геноцид над Србима, злочини над Србима, свети Вукашин Јасеновачки, усташе