Текст песме бави се једном од најважнијих тема српског народа, односно геноцидом над Србима у Независној Држави Хрватској (НДХ) и посебно Јасеновцем, каже Феђа Димовић
Помен страдалим Србима у јамама комплекса логора Јадовно, Госпић и Паг (Извор: Јадовно 1941)
Спот за песму „Теци реко“ Београдског синдиката и Павлине Радовановић премијерно је објављен данас на јутјуб каналу Синдиката и свим дигиталним платформама.
Песма „Теци реко“ објављена је на новом албуму Београдског синдиката – „Синдикално пролеће“.
Текст песме бави се о једној од најважнијих тема српског народа, односно геноцидом над Србима у Независној Држави Хрватској (НДХ) и посебно Јасеновцем, каже за Спутњик Феђа Димовић из Београдског синдиката.
„Спот за песму режирао је Хаџи Александар Ђуровић, музику је урадио Небојша Обрадовић, а текст смо написали Бошко, Блажа и ја. На нама је био тежак задатак да ту тешку тему обрадимо на прави начин. Мислим да смо уз помоћ редитеља Александра успели да на један симболички начин прикажемо те заиста мучне сцене“, рекао је Димовић.
Снимање спота помогли су организација Јадовно која је обезбедила средства за високобуџетни спот који је снимљен као кратки филм, и фирма „Емоут“ која је бесплатно уступила опрему.
Фото: Снимак екрана Јутјуб
Чланови Синдиката присуствовали су раније данас помену страдалим Србима у јамама у комплексу логора Јадовно, Госпић и Паг, где је у периоду од 1. априла до августа 1941. за свега пар месеци убијено око 40.000 Срба.
„То је чињеница која је мање позната широј јавности, нисмо то учили у школама. Данас сам сазнао да је Покољ над Србима, иначе је Покољ назив геноцида над Србима на територији НДХ, почео пет дана пре напада Немачке и бомбардовања Београда, што значи да је то било и те како спремано“, истиче Димовић.
Јадовно 1941: Страдање Срба добило име – Покољ је српски холокауст
Пола сата путовали су колима преко Велебита по „неким стазама које нису асфалтиране“, вероватно зато што „држава Хрватска не жели да ми не долазимо па неће да асфалтира пут“.
Можемо само да замислимо колико је било мучно кад је босоноги народ везан ланцима транспортован тим путевима из казнионице у Госпићу до тих јама, не знајући да иде у најгору смрт, каже Димовић.
Били су везани жицом, а усташе би прво убиле неколико њих који се налазе на самој ивици јаме да би повукли и остале за њима, а после би унутар њих бацили неколико бомби. Дешавало се да људи данима умиру у тим јамама а зна се да је једна жена 40 дана остала жива у јами.
Чланови Београдског синдиката Блажо Вујовић и Феђа Димовић, у средини оснивач „Јадовна 1941“ Душан Басташић (Извор: Јадовно 1941)
„За нас као Београдски синдикат који доживљава неке ствари у каријери које вероватно не доживљава ниједан бенд, важно је да је након опела испред Шаранове јаме организатор пустио песму ‘Теци реко’ где су је људи у тишини слушали као да је црквена песма. Блажи и мени буквално су кренуле да клецају ноге од те сцене. За нас је то велика част, али је и велика туга кад се човек суочи са једном тако великом трагедијом“, закључио је Димовић.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Господо,није о Геноциду већ о ПОКОЉУ,лепо вам пише!А зашто стоматолог Душан Басташић упорно форсира тај термин,испитајте! А зашто се термин другог стоматолога али и историчара и теолога Владимира Умељића,“СРБОЦИД“упорно избегава испитајте и то кроз јавну расправу(+скупштине Срп(Б)ске и Србије и Црне Горе)!