Наставницима историје месечно стиже нека понуда за семинаре о антисемитизму, страдању Јевреја… А семинаре о Јасеновцу и систематском уништавању Срба мораш лупом да тражиш
На сваких месец дана наставницима историје стиже нека понуда за семинаре о антисемитизму, страдању Јевреја… Све обезбеђено, „фул понуда“, само да се пријавиш.
Семинаре о Јасеновцу и систематском уништавању Срба мораш лупом да тражиш. А, ако успеш да пронађеш нешто и на ту тему (јер преко мејла, нападних реклама и разних вajбер групица нећеш бити бомбардован таквим понудама), наћи ћеш семинар Музеја жртава геноцида под називом „Учење о геноциду почињеном над Србима“. Наћи ћеш и забринуте медије, професоре и научне раднике који се питају „зашто семинар за наставнике историје брине само о српским жртвама у НДХ, а не и о јеврејским и ромским?“
На овогодишњем Завршном тесту из историје наши ученици имали су питање о антисемитизму, имали су питање и о злочинима над Јеврејима, али ниједно питање о Јасеновцу и злочинима над Србима.
(Извор)
Categories: Разномислије
Чудно је колико много људи, паметних и образованих, верују да ми, Срби, живимо у својој земљи и да је могуће да некаквом акцијом можемо нешто да променимо. Тачније, много тога може да се промени, поправи или поквари, али све што је подложно променама налази се у домену општих појмова, људских права, струковних права и обавеза, локалне заједнице са својим парковима и дечијим игралиштима. Кад су у питању законодавство, финансије, медији, култура, друштвене науке, посебно историја, било какве суштинске промене нису могуће. У том смислу ми живимо, већ генерацијама, у страној и непријатељској држави. Каква држава, такав и тест из историје.
@бане
Суштински тачан увид: живимо у страној и непријатељској држави (односно она мртва живи у живој Србији, као када је оштрица мача у телу – како се борити против непријатеља у чијој је руци мач?).
Али не и сасвим тачан, у смислу да никакве суштинске промене нису могуће. Јер управо у домену образовања су врло могуће.
Шта спречава СПЦ да отвори своје приватне основне и средње школе? Или чак приватне факултете, нпр. из области друштвених наука?
Недостатак финансија? Али када могу ситни бизнисмени из Новог Пазара да отворе туце приватних средњих школа (и то им се финансијски исплати), како једна корпорација која је притом ослобођена пореза може у томе (финансијски) не успети? Одговор да свештена лица нису бизнисмени не стоји – јер показују бизнис иницијативу и бизнис квалитет у многим другим пројектима, не само у освећењу водице; довољно је само погледати е-продавнице патријаршије и појединих епархија, и упоредити цене неких стандардних комерцијалних производа са ценама у конкурентним супермаркетима („манастирска“ вина и ракије нпр…).
Заиста, разнислите о томе – шта је то што заиста спречава СПЦ да тако нешто учини?
Да није и она мач у руци туђина, заривен у тело Србиново?
СПЦ има своје школе, рецимо гимназију у Загребу. А мач у руци туђина је тачна и дивна метафора. Заправо, у српском случају то су два мача, укрштена у непрекидној борби. Милош и Карађорђе, Црна рука и династија, партизани и четници, леви и десни, власт и опозиција, Н1 и …
Ефикасније ће тело Србиново да посеку два, туђиновим рукама, вођена мача.
То што СПЦ има гимназију у Загребу аргумент је више да може да има своје школе и у Србији.
Или, ако не може, доказ је да је српска држава у суштини више антирспска него Хрватска.
„Реалити“ спектакли могу у Србији (са благословом Порфирија), не и у Хрватској.
Српске школе могу у Хрватској, не и у Србији (такође са благословом Порфирија & со).
Досадно ми је, мучно и мрско да ја о свему „паметујем“, али кад већ нико други неће, несме или нуме да каже, морам ја напаћени.
Које су логичке „послeдице Холокауста кроз историјску и културну (i.e. теолошку) перспективу“, чије разматрање нуди поменути семинар/вебинар за наставнике историје?
Ево, нудим и ја један гратис микро-вебинар. Сви су добродошли.
Шта је заправо холокауст?
Холокауст, хебрејски ола (Олах), реч је која означава жртву паљеницу – свеспаљеницу. То је била водећа, главна и најсветија жртва коју су Јевреји приносили Јахвеу, док су имали Храм. Подразумевала је да је све од жртве припадало само Јахвеу (док су остала жртвоприношења само делом спаљивана, а делом остајала свештеницима и/или онима који су жртву приносили). Жртвоприношење су могли чинити само свештеници, а на жртву су се смеле приносити само чисте животиње.
Какве смисаоне, духовне везе има тај појам жртве свепаљенице са савременим појмом холокауста који подразумева високо организовано убијање Јевреја за време Трећег (римског) рајха? Размотримо.
Ако је организовано масовно убијање Јевреја било жртва свеспаљеница, како Јевреји то дефинишу, семантички подразумевају и како намећу целом свету као неспорну историјску чињеницу (Холокауст са великим Х), онда то неизоставно имплицира следеће: да је у акту жртвоприношења постојало четири актера – жртва, онај који је жртву приносио (доносио принос к олтару), онај који је чинио жртвоприношење (свештеник) и онај којем се жртва принела.
Жртва је била јеврејски народ, то је јасно.
Онај који је чинио жртвоприношење, као првосвештеник, био је Хитлер. Ако су жртвоприношење смели чинити само свештеници и левити, како се уопште може подразумевати да свештенодејство чини један нечисти гој? Или Хитлер није био гој, како нас уче уџбеници историје? И јесу ли зато у логорима капои били Јевреји (симболично или реално Левити)?
А ко је жртву принео, донео је пред олтар Хитлеров? Јевреји? Или гоји (који су предвођени Јуденратом сабирали Јевреје широм Европе и доносили их до крематоријумских олтара)? Ако су гоји – будући да жртва освећује онога који је приноси и мири га са Јахвеом – да ли то значи да су они заправо учинили богоугодно дело? Ако су Јевреји (јеврејски изопаченици, јудео-масони, ционисти, банкари поклоници златног телета, тринаесто племе којем не припада наслеђе у Ерец Јисраел…), зашто су то чинили? Qui bono?
И коме је жртва принета? Јахвеу? Или неком другом богу? Али ако Јахве не прима људске жртве, ни по Мојсијевом Закону ни по осталом Писму, како је онда могла бити у питању Жртва Њему (Холокауст са великим Х)? А ако је принета неком другом богу, којем? Који то бог са задовољством прима људске жртве? И чији је он бог?
Јеврејски изопаченици су још у давна старозаветна времена имали религиозну праксу приношења људских жртава, и управо властитих синова и кћери (Молоху, Ваалу – нпр. Јеремија 19:5). То јест, не би им било први пут (а они се своје традиције лако не одричу, нису попут Срба).
Ако је концепт Холокауста фактографски истинит и духовно смислен – а то се под претњом закона не сме доводити у питање, па и ми тако подразумевамо – онда то значи да је првосвештеник Холокауста Хитлер био Јеврејин (баш како „теоретичари завере“ тврде). И објашњава зашто су Јуденрат полицију по гетима и капое по логорима чинили одреда Јевреји. И имплицира да су крематоријуми били олтари Јахвеови (а олтаре могу да подижу само Јевреји – Левити). И подразумева да је Јахвеу та жртва била угодна (јер нечиста жртва, као и жртва коју приноси нечисти, Богу је мрска). У коначном, то би значило да није био у питању монструозни злочин него свето свештенодејство.
А ако није тако, онда нешто са концептом Холокауста (како нам је представљен) суштински није у реду.
Ако је под претњом кривичног гоњења забрањено негирати или доводити у питање Холокауст, није забрањено помно испитивати сваки логички и духовни смисао који наметнути концепт подразумева. Јер они откривају његову најдубљу бит. И то је нешто што би сви наставници историје могли надахнути своје ученике да чине. А да притом не повреде ни верска осећања Јевреја (и другосрбијанаца-вебинараца), ни кривични законик, ни помно осмишљени план и програм школске наставе.
@Eвсевије
Бог Вас поживео!
Коментар злата вредан!
Ово би могао бити коменатар године!
Јевреји (обичан народ – гоје) су жртвоприношени Молоху и Валу, а не
Јахвеу.
Интересенатн би био “коментар на коментар“ тзв епископа СПЦ Јована
Ћулибрка, будући да је он “магистрирао“, “мастерирао“, “докторирао“
на тему Холокауста.
За србски Холокауст могло би се рећи да је Тито био у улози
првосвештеника који приноси жртве гоја Јевреја и Срба у Јасеновцу
уз помоћ усташа као левита.
Komentar koji je napisao Evsevije moze da napise samo neko ko odlicno poznaje stvari a uz to zivi istinskim duhovnim zivotom i koji ima prociscen duhovni vid…a,za ovo je potrebno prebivanje u punoci Hristove istine,a ne u ekumenistickoj zajednici i slicnim
Наравно, зна се који народ има тапију на геноцид. Па се тако све чешће говори да су у Јасеновцу страдали „Јевреји, Срби и Роми“, иако је Јевреја страдало неколико процената од укупног броја, и ако нису и то преувеличали и злоупотребили у политичке сврхе као и све друго што злоупотребљавају и преувеличавају.
Зашто тзв. Израел није признао геноцид над Јерменима? По изјавама неких израелских политичара „зато јер им није у интересу“. Наравно. Култ Холокауста, који је постао нова западна религија, и средство за држање Гоја у послушности, не може се делити ни са ким другим. Само Јевреји могу имати статус жртве. И нико више. А понајмање неки тамо народ који је устао против њиховог „богомданог“ Новог светског поретка, или рекао не владавини јеврејског капитала. Као на пример Срби у првом случају или Немци у другом. Такви непослушни Гоји се могу само набедити да су они починили геноциде, на монтираним Хашким и Нирнбершким процесима, њихови генерали се имају ухапсити а они сами приказати као геноцидни народи, док их културно-пропагандни посленици изабраног племена накнадно не избришу из историје брисањем њиховог националног поноса, историје и идентитета. Звучи познато, зар не? Или можда сумњиво? Баш као и дневник Ане Франк, написан хемијском оловком.
@Евсевије
Да, верујем да су до таквог расуђивања, пре или касније, дошли и владика Николај, отац Јаков Арсовић, Димитрије Љотић, Милан Недић и друге честите личности наше историје.
@ Дарко
Дарко, да ли ти знаш колики је био број жртава у Аушвицу? До сада нико није знао да одговори или није смео. Истина, био је један провизорни одговор (са референцом) и тренутно се интензивно ради на корекцији грешака на бази моје сугестије. Ако ти већ знаш тачан одговор можеш да нам уштедиш много времена у израчунавању тачног броја а можда ће то питање такође уврстити у Завршни испит. .