Као резултат обуке наставници ће унапредити своје знање о геноциду који је извршен над Србима у НДХ у светлу актуелних историографских сазнања

Илустрација: Телеграф.рс

Министар просвете Бранко Ружић потписао је решење којим је образовни програм Музеја жртава геноцида под називом „Учење о геноциду почињеном над Србима“ стекао највиши могући статус, а то је статус програма од јавног интереса.

У питању је први акредитовани образовни програм Музеја жртава геноцида још од његовог оснивања далеке 1992. године, саопштио је Музеј.

Први акредитовани образовни програм Музеја жртава геноцида под називом „Учење о геноциду почињеном над Србима“ биће реализован већ током маја ове године.

У вишемесечним активностима на изради овог документа учествовали су стручњаци Музеја жртава геноцида, Завода за унапређење образовања и васпитања, као и Министарства просвете. Стога Музеј користи и ову прилику да свима онима који су допринели овом постигнућу још једном упути изразе захвалности и поштовања.

Посебну захвалност Музеј изражава потпредседнику Владе и министру просвете Бранку Ружићу на континуираној подршци коју пружа активностима ове установе културе од прворазредног националног значаја. У прилогу достављамо детаљнију информацију у вези са овим акредитованим образовним програмом.

Скупштина Србије није прихватила предлог закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ

Геноцид извршен над Србима од стране хрватске државе на целокупној њеној територији током Другог светског рата представља изузетно комплексну и деликатну тему за подучавање ученика основношколског и средњошколског узраста.

Наставници историје се неретко устручавају да са ученицима детаљније обрађују ову тему на часовима јер нису сигурни да су са њом довољно упознати, односно да су оспособљени да је на прави начин подучавају, наводе у Музеју.

Наставници историје су своја знања о овој теми претежно стекли током иницијалног факултетског образовања и често нису упознати са новијим резултатима историографских истраживања. Поред тога, реч је о теми о којој у јавности повремено круже непроверене информације које изазивају забуну и код самих наставника.

Подучавање о геноциду над Србима у НДХ, као и о другим ратним страдањима припадника српског народа, често је фокусирано на представљање историјских података, док је недовољно усмерено на унапређивање критичког мишљења код ученика и развијање њихове емпатије према жртвама.

Академик Радомир Н. Саичић: Страшно да у ревизији јасеновачког питања учествују и Срби

О потребама за унапређењем компетенција наставника историје за подучавање о овим темама Музеј жртава геноцида имао је прилику да се упозна кроз своју дугогодишњу сарадњу са основним и средњим школама на територији Републике Србије.

Циљеви програма

Предложени програм спада у област друштвених наука, односно историје. Он тежи томе да развија компетенције наставника историје и других предмета за уже стручну област, као и за поучавање и учење.

Приоритетна област стручног усавршавања на коју се програм односи јесте унапређивање стручних – предметно методичких, педагошких и психолошких знања наставника историје и других предмета.

Милан Четник: Немачког историчара који тврди да у НДХ није било геноцида над Србима угошћавају српски историчари, свештеници и државни службеници

Примарну циљну групу програма чине наставници историје у основним школама, гимназијама, средњим стручним школама и у средњим уметничким школама.

Општи циљ програма представља унапређивање компетенција наставника историје у основним и средњим школама за планирање и реализацију наставних јединица у оквиру којих се обрађује тема геноцида који је извршен над Србима на простору Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, и са тим у вези унапређивање квалитета наставе.

Специфични циљеви програма су:

– упознавање наставника са правним и теоријским разумевањем појма геноцида и примерима геноцидних злочина кроз историју;
– унапређивање знања наставника о геноциду извршеном над Србима од стране хрватске државе у систему концентрационих и логора смрти НДХ у Јасеновцу, као и на бројним другим губилиштима на територији Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, и то у светлу актуелних историографских истраживања;

Душан Ј. Басташић: Ко и зашто ученицима у Србији крије истину о страдању Срба у логору Земун?

– унапређивање компетенција наставника за примену иновативних и узрасту примерених метода и техника у подучавања, односно извођења наставних јединица у којима се обрађују геноцид над Србима у НДХ са циљем да се, поред осталог, код ученика унапређује критичко мишљење и развија осећај емпатије према жртвама;
– унапређивање компетенција наставника за препознавање међупредметних корелација, хоризонтално повезивање наставних садржаја из различитих предмета који се дотичу геноцида над Србима у НДХ и, с тим у вези, припрему и извођење пројекте наставе.

Очекивани исходи програма и ефекти примене програма у пракси

– Похађање ове обуке омогућиће наставницима да унапреде своје компетенције за планирање и реализацију наставне јединице, подучавање у вези са геноцидом извршеним над Србима на простору Независне Државе Хрватске током Другог светског рата.
– Наставници ће бити оснажени да овај наставни садржај обрађују у оквиру редовних часова или у оквиру пројектне наставе на основу међупредметног повезивања сродног наставног садржаја, самостално или у сарадњи са наставницима других предмета.
– Обука ће довести и до даљег развоја партнерства између школских установа у Републици Србији и Музеја жртава геноцида који ће бити на располагању учесницима након реализације обуке за сва додатна питања и подршку у реализацији часова, а омогућиће им и коришћење материјала који настају у оквиру његовог рада за извођење наставе.
– Као резултат обуке наставници ће унапредити своје знање о геноциду који је извршен над Србима у НДХ у светлу актуелних историографских сазнања, као и вештине подучавања о овој теми.

Србољуб Живановић: О тачности података Музеја жртава геноцида о броју убијених у Јасеновцу

– Наставници ће боље разумети идентитетску и друштвену релевантност ове теме, као и значај деликатног и темељног преношења знања ученицима о њој.
– Наставници ће бити оспособљени да у реализацији наставних јединица које се тичу ове теме, осим историографских извора, користе и иновативне методе подучавања које су примерене узрасту, попут кратких прича, аудио-визуелних материјала и изложби.
– Као резултат примене ових метода у пракси ученици ће бити подстакнути да усвајају знања о овој теми тако што ће истовремено унапређивати критичко мишљење и развијати емпатију према жртвама која превазилази само пуко памћење историјских података.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Телеграф.рс, 10. 4. 2023)

Categories: Вести над вестима

Tags: Бранко Ружић, Музеј жртава геноцида, геноцид над Србима у НДХ, историја, образовање, просвета