На тај начин би се спасла Христова Православна црква од даљег пропадања. Исто тако, наша света Црква би се вратила поштовању канона, учењу Светих отаца и одлукама Васељенских сабора

Храм Светог Саве (Извор: Центра за геостратешке студије)

Заједничко саопштење за јавност Центра за заштиту хришћанског идентитета и Центра за геостратешке студије – Београд

Непобитна чињеница је да су наступиле огромне промене у читавом државно-политичком систему данашњег света, и да смо сведоци доношења низа катастрофалних и неканонских потеза Цариградског патријарха Вартоломеја I, који све одлуке доноси самовољно и по свом нахођењу (или туђем утицају), а не на Свеправославним саборима као што је била вековна пракса у Православној цркви. То је био кључни разлог због чега је самог себе трајно искључио из канонског поретка цркве. Не само да опонаша римског папу, већ се потпуно налази у канџама америчке администрације и ЦИА, по чијим налозима систематски разбија Православну цркву.

Подсећамо да су некада постојале Картагина и Картагинска помесна аутокефална црква која је донела преко 100 црквених канона. У данашњем времену више не постоје ни Картагина нити Картагинска црква. Исто тако је и велико Византијско царство престало да постоји још 1453. године, док је данас Цариградска патријаршија остала у муслиманској земљи са непуне три хиљаде верника.

Због свега наведеног, оцењујемо да је наступио алармантан тренутак када је опстанак Христове Православне цркве озбиљно доведен у питање, због чега сматрамо да је неопходно и ургентно да се сазове Свеправославни или Помесни Сабор (Ένδιμούσα Σύνοδος) у најмногољуднијој Православној Цркви, како би се предузели адекватни кораци у правцу опстанка Православља у целини.

Свети Јустин Нови (Ћелијски): Писмо будућем монаху Ристу Радовићу (1964)

Сва историја Христове Цркве нам говори да су таква крупна животна црквена питања решавана на Васељенским и Помесним саборима. Где су данас такви сабори који би решавали егзистенцијална питања Цркве у складу са црквеноканонском праксом, али не онако како је то учињено на Критском сабору 2016. године? При томе, наравно, треба озбиљно узети у обзир значај 17. канона IV Васељенског сабора (451. г.), који гласи:

„… Ако је царском влашћу основан нови град, или се убудуће оснује, у таквоме случају разређење (распоред) црквених области нека слиједи разређењу (подели) државном и грађанском.“

Извор: Правила (ΚΑΝΟΝΕΣ) Православне цркве с тумачењем, књига прва, епископ далматински Никодим Милаш, стр. 369, Нови Сад, 1895.

У прилог изнетог, цитирамо и речи Жељка Жугића, из књиге КАНОНСКА БРОЈАНИЦА, Лелић, 2024, стр. 19:

„Аутокефалност је власт дата од Бога да би се живот верника одвијао са што мање смутњи. Само велике области, са својим великим саборима су могле да се супротставе семену зла – јереси и расколима.“

На тај начин би се спасла Христова Православна црква од даљег пропадања. Исто тако, наша света Црква би се вратила поштовању канона, учењу Светих отаца и одлукама Васељенских сабора. Уједно, повратио би се изгубљени кредибилитет и дигнитет Цркве и Православља у целини.

Диогенис Д. Валаванидис, дипл. економиста, писац и дипломата, председник Центра за заштиту хришћанског идентитета

Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије

Сагласни:

1. Протојереј-ставрофор Никола Шкорић, проф. Богословије у пензији

2. Проф. др Миодраг М. Петровић, канонолог, научни саветник Историјског института САНУ

3. Милослав Рајковић, филолог, новинар

… и многи други

Categories: Гостинска соба