Онима који сматрају да је легенда о небесном царству само хришћанска утеха за пораз на земаљском, одговарамо да је она и најбољи путоказ из пораза у победу
историја
Мира Радојевић: Некажњене клевете Дејана Ристића
Гостујући на ТВ Курир, на којој је још једном говорио о Јасеновцу, геноциду и холокаусту, Ристић се, између осталог, жестоко обрушио на Катедру за историју Југославије
Нова студија потврдила: Крстионица кнеза Вишеслава српског, а не хрватског порекла
Према историчару Предрагу Коматину крстионица показује сличности и подударности са натписом которског епископа Јована на архитраву у которској Катедрали Св. Трифуна из 805. године
Дарко Адамов: На Завршном испиту из историје два питања о антисемитизму и злочинима над Јеврејима, нула питања о Јасеновцу и злочинима над Србима
Наставницима историје месечно стиже нека понуда за семинаре о антисемитизму, страдању Јевреја… А семинаре о Јасеновцу и систематском уништавању Срба мораш лупом да тражиш
Акредитован образовни програм Музеј жртава геноцида за наставнике историје: Учење о геноциду почињеном над Србима
Као резултат обуке наставници ће унапредити своје знање о геноциду који је извршен над Србима у НДХ у светлу актуелних историографских сазнања
Мирко Драговић: Свети Сава није спаљен – историјска расправа
Доносимо PDF научне расправе Мирка Драговића из 1930. године
Жарко Видовић: Ми, Срби, још немамо праву свест о својој правој Историји
Српска интелигенција се није усуђивала да се исповеди, па да онда укаже на Зло; да у томе младом свету изазове појаву аутентичне свести о Злу, аутентичне бриге и аутентичне историјске свести
Мило Ломпар: Радован Самарџић и феномен самопорицања у српском народу
У раздобљу безмилосног рвања са Турцима Срби су ушли у стање духовне напрегнутости које сви нису могли поднети, писао академик Р. Самарџић о историјском пореклу самопорицања
Милош Ковић: Два лица српске историографије
Постоји, дакле, српска историографија која је гоњена и забрањена, и она која је дозвољена и препоручљива
Милорад Екмечић: Србији би историја могла да се понови (2014)
Од нас се тражи да окренемо леђа Русији, Влада тај захтев мора да одбаци. Све је остало онако као што је било крајем јуна 1914. Ако би дошло до сукоба у Европи, Американци би били генерали, говорио академик Екмечић
Милош Ковић: Историчари у добу „поништавања културе”
Из академских институција избацују неподобне, док систематски регрутују свој подмладак. На такав начин промењена је „крвна група“ Одељења за историју Филозофског факултета у Београду
Изабрана дела академика Василија Крестића: Историја Срба у Хрватској била хрватски забран
На скупу у Свечaној сали Српске академије наука и уметности у Београду о издавачком и научном подухвату „Православне речи“ говорили истакнути научници и стручњаци
Један коментар на одржану трибину „Српски идентитет између прошлости и будућности“
Под плаштом тзв. критичке историографије све више се наглашава рђаво, ружно и грешно из српске историје. На истом задатку су и све бројнији шарлатани чија је сврха негирати све из српске историје, пише коментатор „Khal Drogo“
Један коментар на на текст „Оно што су Порфирију рок бендови – хришћанима су светитељи“ (о псеудоисторичарима)
Псеудоисторичари нуде замишљену/измишљену пра-прошлост у замену за потирање сржи нашег народног бића – а то је Исус Христос, Богочовек и Спаситељ, пише коментатор Don Quixote на „Стању ствари“
Милош Ковић изабран за редовног професора: Наша деца неће учити „НАТО историју“?
Сенат Универзитета у Београду једногласно изабрао Милоша Ковића за редовног професора Опште историје новог века на Филозофском факултету. Победа! – објављено је на Фејсбук страници проф. Ковића
Милан Четник: „Судњи дан” на отварању споменика у Јасеновцу
Можда и стотину хиљада људи трчало је преко поља избезумљено грцајући; саплитало се, посртало, падало уз продоран, ужасни крик, па продужено потмуло ридање све док маса није пристигла до самог подножја споменика и опколила га
Ученике у Тузли уче да су Срби агресори
Историчар Боривоје Милошевић изјавио да овај уџбеник представља само једну, поједностављену слику грађанског рата у БиХ, те да заступа интересе само бошњачког народа
Никола Н. Живковић: Неколико речи о српским страдањима
Срби су, премда биолошки и интелектуално осакаћени ратовима од 1912. до 1945, ипак оставили невероватно много записа о својим страдањима
Слободан Владушић: Светосавска беседа у Котору
Светосавље је знак присуства Светог Саве међу нама, и сведочанство да имамо чиме да се поносимо, али не и чиме да се гордимо
Епископ бачки Иринеј: Лицитирање бројем јасеновачких жртава – наставак послератне апологије усташтва
Да ли Јевреји могу да наведу имена свих шест милиона жртава? Наравно да не могу! Да ли то значи да је и цифра од шест милиона „напухана”? Наравно да не значи!
Протојереј Андреј Ткачов: Историја и наследност
Јединство језика и заједничка територија за живот су премало да би се народ створио и сачувао. Потребан је још заједнички поглед на историју, потребан је исти поглед на свет
Петар В. Шеровић: О потреби ревизије наше идеолошки острашћене историје и историографије
Ниједан историчар не може рећи да стечена знања о прошлости нису подложна научном преиспитивању. То се свакако односи и на знања о Другом светском, односно грађанском, рату
Данило Ковач: О геноциду над Србима у наставном програму
Квалитетно знање о геноциду над Србима несумњиво може допринијети квалитету образовања наших ученика, развоју њихових моралних вриједности, те његовању културе сјећања
Јована Цакић: Ахмедов подухват – најљепша прича Кумановске битке
Током Кумановске битке 24. октобра 1912. године, српски војни трубач Ахмед Адемовић ушуњао се у позадину турске војске и одсвирао, по слуху, њихове трубне знаке за повлачење
Предлог Катедре за општу историју новог века у вези са проф. Милошем Ковићем пропао на Кадровској комисији
Против прогона Ковића огласили су се и бројни интелектуалци. Протестно писмо које је предато ректору УБ проф. др Владану Ђокићу потписали су професори универзитета, научни радници, уметници…