Документи праве историје налазе се, уз археологију и генетику, у лингвистици и књижевним облицима народне књижевности: примери су пословица „У Солуну динар сомун, до Солуна сто сомуна“ и песма „Зидање Скадра“
Солун (Извор: Гугл мапе)
Сол Солуна
У Солуну динар сомун,
а кад јездиш до Солуна,
пут позоба вељи бокун,
испећи ћеш сто сомуна,
У Солуну сомун динар,
и још триста чудних јада,
збори отац грађевинар,
диже доле пола града,
Сомун динар у Солуну,
ал се круха коре боре,
Христа браћа дижу буну,
само за се траже море.
Љета Господњег 325, бијаху већ узреле трешње ранке.
Извор: Вукајлија
Скадар
Рођацима Алексићима, Витомиру и Миловану
Диван је Скадар, царски је Скадар.
времена славе изрека слови,
дика бејаше, висок и владар,
горе трон, доле корабље плови,
Дигоше браћа за престо Скадар,
ком ће стопе Дрим и Буна мити,
на Срба грму молован младар –
но за Небо не везаше нити,
Грех узидаше мајчиног млека,
град саградише, царство им паде,
престо време врлине да чека,
пород преци да делима граде.
Наравоученије
Док историја која се учи у школама врви од кривотворених списа и лажљивих књига чији је циљ да обликују мишљење и уверења појединаца и заједница и тако наметну право јачег или већег на штету мањег или слабијег, документи праве историје налазе се, уз археологију и генетику, у лингвистици и књижевним облицима народне књижевности.
Поуздана памћења о друштвима, државама, здањима, културама и вредностима налазе се у песмама, причама и пословицама, као у неким свевременским језичким капсулама.
Једна таква капсула је пословица У Солуну динар сомун, до Солуна сто сомуна. Друга је песма Зидање Скадра.
Categories: Гостинска соба
Зависи одакле се гледа, из Приштине до Солуна 200 километара а до Београда скоро 400км.
Тешка судбина српска је одредила да Солун је буде српски а био је такорећи све до скорашњег насељавања Грака из мале Азије
…но за Небо не везаше нити,
Грех узидаше мајчиног млека,
град саградише, царство им паде…- ваља снимати филм на ову тему али са акцентом на овом стиху- да је проклето све што је са Небом неповезано, а не на приказивању Срба као дивљака…
Може ли се знати извор за ову песму „Сол Солуна“, и где је аутор чуо, с обзиром да се нигде другде не спомиње? Ако је заиста написана 325., док је Солун био део Римског царства, онда је бар 700 година старија од најстаријег познатог нам српског писаног документа и представља епохално откриће, а уколико је до нас дошла усменим путем било би добро знати ко ју је превео и препевао, јер се тада говорило потпуно другачијим језиком.
Одговор Сому Сомуна од аутора:
Питања су Вам добра и промишљена и стварно би било јако добро знати на њих одговоре, али… Песма сама није из те године која се даје испод песме, већ је данашња, али се песма, као у каквој причи, даје невидљивом и незнаном лику из тог времена да је каже, па је зато дата година да укаже да песму говори лик из из тог времена. На ово указује и коментар после године: „бијаху већ узреле трешње ранке“. Ијекавски облик „бијаху“ открива да је певач у песми из наших ијекавских крајева.
Као када приповедач, писар или хроничар из старих времена на крају каже кад је то што је имао испричао или записао. Хвала на коментару!