Жарко Видовић: Ми, Срби, још немамо праву свест о својој правој Историји

Српска интелигенција се није усуђивала да се исповеди, па да онда укаже на Зло; да у томе младом свету изазове појаву аутентичне свести о Злу, аутентичне бриге и аутентичне историјске свести

Жарко Видовић (Рад Мартина Црвенице)

Погинули су толики млади Срби у Крајини, у Босни, на Косову, и доказали животом и смрћу како снагу личности тако и спремност на жртву.

Али, нису доживели да заједница српска потврди њихову личност као њихов идентитет.

Нису имали ни свест о Злу које је представљала и представља сама њихова врховна команда већ десет година, па и педесет година!

Жарко Видовић: Заборав је гори од турчења

Гинули су и четници 1941-1945, али нису имали свест о Злу које је представљала њихова команда у Лондону, спремна да их разоружа, демобилише, напусти и преда непријатељу српске историје. Били су спремни на жртву, али их је команда принела на жртву САТАНИ.

Гинули су и партизани, спремни на жртву, али нису имали представу о Злу које је представљала (и које ће још пуних педесет година представљати) њихова врховна команда и идеологија (утопија) која их је принела на жртву САТАНИ.

Гинули су и око Оцићевог Ердабова Обилићи чије име онда преузима мафија менаџера и певачица. А они су погинули – ни за шта. Спремни на жртву, жртвовани су против своје воље и без свога знања – САТАНИ.

А српска интелигенција се није усуђивала да се исповеди (и да се тако припреми за тајну покајања-обраћења-преумљења), па да онда укаже на Зло; да у томе младом свету изазове појаву аутентичне свести о Злу, аутентичне бриге (Sorge) и аутентичне историјске свести. Ми, Срби, још немамо праву свест о својој правој Историји.

А ту свест можемо имати само од песника-романописаца, уметника-синеаста (какви су Тарковски и Михалков у Русији), од поето-философије, поетофилософа. (Оцић настоји да буде тај.)

Извештај са трибине прочитајте ОВДЕ

Нема жртве ако се човек, у својој вери (у подвигу-покајању) не поистовети са жртвом, да носи свој крст. Такво поистовећење је не само у монаштву, него у монашком стилу живота елите националне. Елита је духовна заједница која је Црква, или, у Срба, заветна заједница; њена вера је историјска свест, једина сила која против империјалне историје света има моћ да Macy (острашћену, изгубљену, несловесну, политизовану) преобрази у нацију.

Жарко Видовић, Романи Ђорђа Оцића, Знамен, Београд, 1999, стр. 163–164.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Мартина Црвенице)



Categories: Поново прочитати/погледати

Tags: , , , ,

4 replies

  1. Ми, Срби, јоште немамо и не знадем рећи да ли ћемо икад имати, посебно загледајући у клир црквени, свест о величини и тајни умног чувства и тврде вере твојег чистог срца подвижниче Жарко, елитни витеже Србског мучеништва и смисла… Ради страсти охоле и горде, малоразумске сујете, дуалистичког пристајања на знање као критеријум познања добра и зла, твој исцелитељни позив на кајност и исповедање да се домогнемо бистрог увида у себе, трпео је, не благост, разумевање и благодарност, већ мржњу, завист и увређеност… Добро нам је, какви смо – бесловесни и без слободе, растројени у магијском и навикном, у забораву неутројени… Моли Господа Спаса за нас који неумољиви бејасмо за твоју Заветну, Светосавску пуноту, добродетељни Жарко…

    26
  2. Ниједна смрт није била узалудна – све ће доћи на своју наплату.





    23
  3. Имамо, хвала Богу, и те како!!!Живимо и умрећемо у илузији, да нас има много???То је нешто друго…Поздрав Зорану из Ваљева, граду српске господе….

  4. Ми, Срби, још немамо праву свест о својој правој Историји.

    Да ли ће сада, када се дуго очекивана издаја KиMа и формално финализује пред нашим очима, наши кукаквички историчари коначно проговорити или ће бити саучесници у издаји?





    10

Оставите коментар