Јован Мирић: Усташки начини мучења и убијања

Усташких начина убијања Срба било је знатно више од педесет и седам, колико је забележио Гидеон Грајф

(Извор: Вечерње новости)

Израелски историчар Гидеон Грајф сматрао је да се права природа усташких злочина крије у начинима мучења и убијања, па се потрудио и нашао педесет и седам различитих начина мучења и убијања у логору Јасеновац, „Аушвицу Балкана“, како га је назвао. Међутим, тих начина било је знатно више од педесет и седам. Чак и у логору Јасеновац примењивали су се неки начини за које Грајф није знао. Још више их је било ван Јасеновца, уздуж и попреко Независне Државе Хрватске. Овде дајемо кратке описе неколико њих, уз свест да их је било још више. Осим тога, за неке од начина са Грајфовог списка нашли смо конкретне примере. Тешко да је игде другде у свету забележена толико малигна  креативност каква је дошла до израза у овој држави.

Педесет и седам начина на који су усташе убијале Србе, према књизи Гидеона Грајфа Јасеновац – Аушвиц Балкана

„У овом логору [Јасеновцу] била је ископана једна јама крај стражаре, која је била пуна воде. Заточеници који су по оцени усташа штогод погрешили, били су некада у оделу а некад голи стављени у воду. Такав заточеник морао је стојећи у води у јами на себи држати једну даску, преко које су онда усташе прелазили. Сваки овакав заточеник био је у води све док није умро. Заточеник осуђен на овакву казну могао је у овој јами у води највише издржати један до два сата, јер је био новембар и хладно време.“

Пане Петровић, Архив Србије, Г-2, ф-13, р. 109/1942

***

Под бројем 37 Грајф помиње организовање гладијаторских борби. Срето Поповић из Осијека доспео је у логор Јасеновац, у којем је био сведок нарочитог метода убијања. Усташе су га звали „гладијаторске борбе“, а  биле су примењиване при посетама високих функционера логору. У круг сакупљених логораша управа је издвајала двојицу Срба, обично два рођена брата, оца и сина, или, ако њих нема, онда два несродна логораша. Свако је добијао по маљ, са задатком да се на дати знак затрче један према другом и ударају се маљевима. Онај који остане на ногама имао је и задатак да обореног на земљу, свеједно мртвог или још живог, и даље удара маљем у главу све док му не проспе мозак на земљу. Потом је управа бирала следећег Србина који је имао задатак да се бије са победником из претходне туче. „Гладијаторске борбе“ су трајале око два сата, при чему је број мртвих достизао до 40 или 50 Срба. Усташка управа седи на столицама и наслађује се, добацујући „удри јаче“, „више на лево“ и слично. За то време високи изасланик усташког стана из Загреба седи у првом реду на почасном месту и урла са осталима.

Архив Србије, Г-2, ф-17. р. 378/1943

***

„Пререзивање гркљана“ Грајф наводи под бројем 11. Ћералинац Светозар из Подравске Слатине нашао се 27. децембра 1941. године у Јасеновцу, када су усташе између постројених логораша издвојили око 120 Срба и везале им руке жицом. Одмах су пред свима неке убили маљем а неке заклали ножевима. Ћералинац притом наводи: „Тада је двојицу Срба – заточеника – зубима заклао пред нашим очима усташа муслиман из Босне именом Хадих“.

АС, Г-2, ф-13, р. 106/1942

***

„Видео сам једну од најстрашнијих сцена злочина која се овдје догодила. Неки усташа, Салко из Добрљина, звани ,Кољачʻ, изнио је из подрума двогодишњу дјевојчицу, кћерку Теше Радића, и заклао је тако што је држао зубима за гркљан и окретао неколико пута око себе, а онда је бацио на земљу. Двојица усташа су је дочекала на бајонете и сасјекла на комаде.“ Клање зубима такође није на Грајфовом списку.

Бранко Вуруна из Водичева, сведок покоља на Илиндан 1941.

Јован Мирић: Мртво коло на пропланку

***

Ни клање није увек било обично, ножем преко гркљана. Цвијету Вукелић из Горњег Примишља, Кордун, усташа је у кући ударио кундаком и оборио је на земљу, 1. јуна 1942. године. Уз њу су двоје деце, Даница од две и Ђуро од пет година. „Док сам лежала на леђима, млађе ми је дијете ставио на руке а старије на ноге. Обадвоје је заклао на мени и бацио на хрпу покланих људи.“

Ђуро Затезало, Радио сам свој сељачки и ковачки посао, 167

***

„Послије сам чула за своју ујну Досту. Она је била пред  порођајем. Усташе је обориле на леђа, па јој преко стомака ставиле даску и на њој се клацкале, љуљале и гледале како се Доста ,порађаʻ све док нису из ње истиснули дијете. Нису је боли нити клали, већ су је тако мучили. Онда су је дотукли сикиром.“

Исказ Љубице Вучић (1922) . Лазар Лукајић, Фратри и усташе кољу

***

Косановић Милан из Теодоровца није хтео да сам себи копа раку, па су га усташе умлатили и сасекли лопатама (Грајф не помиње лопате, него чекић, маљ, секиру, срп и србосјек).

Клашња Будимир, АС, Г-2, р. 183/1943

***

„Осамдесетогодишњем старцу Ђури Милошевићу – који, због болести и старачке изнемоглости, није могао да устане из кревета – везали су конопац око врата и вукли га око 70 метара, односно све док није издахнуо.“

Исказ сведока Вељка Милошевића о упаду усташа у село Чаваш у Херцеговини 11. августа 1941. године.
Саво Скоко, Покољ херцеговачких Срба ’41.

***

Под бројем 20 Грајф наводи „набијање на колац“. Међутим, Јово Вранић изјављује да је једнога дана у месецу јулу 1941. године својим очима гледао како река Сава носи леш мушкарца који је био набијен на колац и печен, док су многи други лешеви били изнакажени и без главе.

АС, Г-2, ф. 4, р.  83/1941

Извор: Вечерње новости

***

Код Грајфа се под бројем 13 налази „вађење срца из жртве“. Један од оних којима је извађено срце био је и Миле Глигорић из Српског Челинца. Његов леш без срца у грудима сутрадан су нашли комшије Стојан и Марко Глигорић.

АС, Г-2, ф. 4, р. 50/1942

***

„19. јуна 1942. године усташе из села Ваганац извршиле су упад у село Садиловац… Код куће су нашли Тодора Родића, 76, аустроугарског пуковника у пензији. Њему су усташе затакле бајонет у уста и окретале док није издахнуо у властитој кући.“

Петар Зинаић, Геноцид на Кордуну и околици, 121

***

„Доктору Вељку Торбици, ухваћеном у Србу 25. јула [1941.], засјекли су лијеву плећку и у рану насули со, зашили је и питали га: ,Да ли је докторе операција успјела?ʻ Кад год би затражио да пије воде, усташе су му у уста сипали кухињску со. Умро је у језивим мукама.“

Ђуро Затезало, Јадовно, стр. 305

***

Душана Кашића, пароха из Горњих Гредица, ухапсила је патрола Хрватске сељачке заштите из Капеле 15. априла 1941. године. Ускоро се нашао у групи ухапшених Срба из свог села и суседних Пољанчана. У тој групи Ђуро Маркешић је тројицу Срба „везивао за руке па онда за кратко за кола, па онда наређивао кочијашу да тјера коње у бесном трку, тако да су ови несрећници сву главу испребијали о кола, а ноге босе о цесту и кола, те их нагонио да овако обливени крвљу љубе земљу где су погинула неколико Хрвата када су хтели да разоружају […]  коњички пук.“

АС, Г-2, ф-12, р. 14/1941

***

Кекуш Босиљка из Великих Зденаца казује како су њеном мужу Станку, међу осталим методама мучења, ударили у сваку ногу по 20 клинаца којима се поткивају ципеле (ово је друкчији метод од набијања ексера под нокте, које помиње Грајф под бројем 34).

АС, Г-2, ф-12, р. 72/1942



Categories: Противу заборава

Tags: , , , ,

2 replies

  1. Koji smo mi majmuni!! Sa ovakvom vrstiom neljudi smo ziveli u istoj drzavi?!

    17
    1
  2. Pročitah upravo članak u Politici na „večnu“ temu kod onih Srba i Srpkinja koje još uvek nije NAPUSTIO duh „zajedno smo skupa“ i
    „skupa smo zajedno“ o „dobrim odnosima“ sa
    SUSJEDIMA u Groznoj Njihovoj.

    Pisac članka se pita citiram:

    Da li možemo ( Srbija i Srbi ) „graditi“ dobre odnose sa Krvatskom.

    Pisac članka se „slaže“ sa Srpskom ministrom spoljnih poslova u izjavi koju je dao „tjekom“ poslednje posete Groznoj Njihovoj.

    Za pisca članka u Politici i Srpskog ministra spoljnih poslova kao i za gore pomenute Srbe i Srpkinje pitanje je:

    Da li možemo da gradimo dobre odnose sa
    SERIJSKIM UBICOM ?????????

    1
    1

Оставите коментар