Два коментара на текст поводом предавања Р. Д. Грифина о „маршу на Рим“

Поводом предавања оксфордског професора на тему митологије и митолошког наслеђа „марша на Рим“ доносимо осврте коментатора Срећка Кецмана и Don Quixote-а на „Стању ствари“

Професор Грифин је несумњиво је познавалац фашизма, али само у његовој форми и деловању, а никако у његовим коренима. Да је проучавао свог колегу Фурсова, схватио би да је фашизам само крајњи, хипермалигни, облик капитализма.

Ево како: У оном тренутку када елите (дубока држава) схвате да им надзор над масама измиче контроли, они траже неку силу која би то учинила уместо њих, све док сами не поврате снагу и поново преузму надзор. Та сила се зове фашизам.

Хитлер у својој аутобиографији (Мајн кампф) хвали Мусолинија и његову способност мобилизације маса, управо кроз маршеве. Али ти маршеви су ту зато да покажемо господару (капиталу) своју приврженост, да му служимо, те моћ да извршавамо задате задатке: контролишемо масе и уништавамо непријатеље. У случају Италије двадесетих и Немачке тридесетих година прошлог века непријатељ је био комунизам.

Сам професор Грифин тврди да је „марш на Рим“ мит. Све лепо и добро. Али откуд се онда Луиђи Факта одлучио да да оставку а сам краљ решио да да власт једном опскурном политичару, који дотад није имао ни сата стажа у државној управи, а камоли политици. Па, неко им је то наредио. Идентична ствар се десила једанаест година касније у Немачкој. Кључни догађај Хитлеровог успона на власт био је његов говор пред немачким индустријалцима, који је организовао Пуци Ханфштенгл, веза између нациста и капитала.

Роџер Дејвид Грифин: Марширати и трулити – „декатих“ маршева који су се ширили од 28. октобра 1922. у Риму

Мислите да нисам у праву? Прочепркајте само по биографији Ђорђе Мелони па ће вам све бити јасно. Видећете чији је ученик и за кога је досад радила.

Није џабе Џорџ Орвел рекао: „Променити све да би све остало исто!“

Што се тиче наших литија у Србији и Црној Гори: Зашто смо марширали? Ако сте схватили улогу маршева, онда није потребно да понављам. Али ипак хоћу: да бисмо показали Свевишњем своју приврженост да му служимо и моћ да извршавамо његову вољу.

П. С. Јел’ вам сад јасна поента предавања професора Грифина?

Коментатор Срећко Кецман

†††

Шта се дешава!?

Нормално је да се литије против содомије коментаришу негативно у западним/британским пропагандистичким гласилима, а истовремено величају гологузи первертити. Ништа необично, знамо ко су њихови фаворити.

Али да ти гост (!) дође у кућу (па макар само преко видео линка) и дословце пљуне по вредностима које домаћин поштује?

Ту нешто дебело није у реду. Таквом госту ваља показати врата уз инструкцију да их затвори са спољне стране.

РДГ је фокусиран на изучавање психолошких и социјалних узрока и последица фашизма и повезаност са тероризмом. Успут речено, фашизам је увек и искључиво италијански. Британски фашисти „нису ни постојали“…

Мануел Саркисјанц: Енглески корени немачког фашизма

РДГ-ова дугогодишња уроњеност у једну те исту тему прешла је у фасцинацију, неку врсту менталне поробљености. Нама интересантан (и увредљив) пример: овај чак и за литије против содомита (у Београду 2022) каже да су на фашистичко-религиозним и антидемократским основама!

Да није преозбиљно, подмукло али и провидно било би карикатурално смешно. Јер овоме се фашизам привиђа на сваком ћошку — као и у (познатом) вицу. [ Психијатар нацрта круг и пита пацијента на шта га подсећа (асоцира). На п… каже пацијент. А троугао? Исто на п… А квадрат? На п… Психијатар каже пацијенту да пати од сексуалне опсесије и да је потенцијални манијак. Ко манијак? Ја манијак? Па ко овде црта п…. ви или ја!?]

Домаћински позив је био злоупотребљен, то је јасно. Ваља научити из овог примера кога (не) позвати у кућу следећи пут.

Коментатор с надимком Don Quixote



Categories: Разномислије

Tags: , , , ,

Оставите коментар