Милорад Екмечић: Србији би историја могла да се понови (2014)

Од нас се тражи да окренемо леђа Русији, Влада тај захтев мора да одбаци. Све је остало онако као што је било крајем јуна 1914. Ако би дошло до сукоба у Европи, Американци би били генерали, говорио академик Екмечић

Милорад Екмечић (Извор: Вечерње новости)

Србија се налази у деликатној ситуацији, јер је српски народ свестан чињенице да је Русија била једина земља која га је подржавала и у којој је увек гледао једног ослободиоца, каже поводом нових притисака Запада на званични Београд да промени свој став према догађајима у Украјини академик Милорад Екмечић, неспорни ауторитет за историју Срба новог века.

С друге стране, истиче, Велика Британија је, у свим српским ослободилачким покретима, од Карађорђевог времена наовамо, била на страни Турске. И смрт Карађорђа се веже за британску политику. Политика Аустрије и Британије је битан елеменат за његову ликвидацију, а не као што се каже његовог кума Милоша Обреновића.

  • Сада се од нас захтева да се понашамо као политичка елита у Црној Гори и окренемо леђа Русији. Влада тај захтев, вели категорично, мора да одбаци. Не сме се Америка толико острвити на Србе да им побрише сваки траг повезаности са Русијом.

* Чак и Аустрија, па и читава Европа?

– Нажалост, Европа која је створила модерну цивилизацију, пред нашим очима губи тај значај и претвара се у једну колонију, где се све битне одлуке доносе у Вашингтону. Ако би опет дошло до неког великог сукоба у Европи, будите сигурни, у том сукобу би генерали били Американци, а војници Европљани.

Александар Вучић: Сабрана дела Милорада Екмечића треба да буду у лектири

* Мора се знати да Србија није случајно везана за највећу словенску земљу?

– Није реч само о словенским осећањима, ни о православљу, у питању је стратешка веза. Русија је преко Србије, како сам написао у једном тексту за руску Думу, потврђивала свој статус велике силе на Балкану и губила тај статус. То само Горбачов и Јељцин нису схватили. Није случајно Петар Велики гледајући према Медитерану слао своје људе Србима и примао српске изасланике у Русији. Свако вече гледам руски дневник на руском језику и време које показује велики часовник на Спаској кули у Кремљу, који је направио један српски калуђер. Те су везе, дакле, давнашње и дубоке.

* Србија није само у деликатном положају у односу на ЕУ и Русију?

– Србија је у једној општој кризи у каквој вероватно никада није била у својој историји, с ужасним последицама које је приватизација у привреди оставила на читаво друштво. То је, пре свега, криза спољне задужености. Комунизам је у Србији био створио полуиндустријско друштво које су неспособни политичари из идеолошких разлога уништили. Мислили су да рушећи комунизам све треба преко ноћи претворити у приватно власништво. И то, по формули Регановог либералног капитализма који је уништио све тековине које је капитализам до тада створио.

* Да ли је историја учитељица живота, као што се од античких времена мисли?

– Давно сам написао да је историја учитељица живота, али да увек учи са закашњењем, када та подука ником не треба. У оном што се дешава пред нашим очима данас управо видимо да се од историје врло мало научило. Први пример је широка расправа о узроцима Првог светског рата 1914. Све је остало онако као што је било крајем јуна 1914, када је пукла вест да је Франц Фердинанд убијен у Сарајеву. Учесници у тим расправама великом већином нису историчари – када се урачунају и они који о томе имају диплому. Један од првих који се јавио са књигом у којој оптужује Србе је историчар са универзитета у Кембриџу. Злоупотребио је славно име универзитета на коме предаје, јер иза књиге стоји један незналица. Не ради се о зломислећем писцу, него игноранту.

* Мислите на Месечаре Кристофера Кларка?

– У причама у тој књизи се помиње да је Србе оптужио за Начертаније Илије Гарашанина 1844, и за Сребреницу. Јадник, не зна да на универзитету у Оксфорду (рукописно одељење Балиол Колиџа) постоји одговор да Начертаније о Великој Србији није написао Гарашанин, нити је оно било тајни план. Прва верзија је објављена на енглеском и француском језику у часопису Форин офиса „Портфолио“ августа 1843. Иза тога је стајао писац и дипломата Дејвид Уркварт. Цели свет је тада полазио од учења да је нација заједница језика и да се српски језик простире од Копра код Трста до данашње границе Албаније код Бара? Форин офис је од тога мислио да направи једну државу, под туторством Аустрије, против Русије и њених планова на Балкану.

Милорад Екмечић: Мрак надолазећег рата

* Данас од једне државе имамо шест?

– Уместо језика, влада принцип – барем на тлу бивше Југославије – да је нација заједница истог веровања и посебно цркве. Најбоља дефиниција хрватског језика била би да је то „генетски модификовани српски језик“. Уместо „корисно, хасновито“, измислили су „учинковито“. Црногорски језик није срамота једног народа, српске нације и неписмене интелигенције, него срамота цивилизације. Новине пишу да у Рашкој области неки траже да им се све са српског преведе на бошњачки. Бити будала на Балкану је данас врлина и испољавање права човека.

* Поново је у жижи расправа о канонизацији Степинца. Шта је у овом случају историјска истина?

– Када се потеже питање става СПЦ према намери Ватикана да Степинца прогласи свецем треба почети од историјске истине да није у питању сам Степинац, него став Католичке цркве и папе Пија XII о судбини Срба након формирања хрватске независне државе. Степинац је још 1936. године створио Чисту католичку акцију у Хрватској. Том приликом је у инструкцијама изложио неопходност да хрватски народ напусти пројекте Влатка Мачека и његове странке о решењу хрватског питања стварањем аутономне Хрватске у југословенској федерацији. Уместо тога, треба за вођство узети „револуционарни покрет“ око усташа Анте Павелића у Италији, па на „револуционаран начин“ створити независну државу, Божју државу (Civitas Dei) до реке Дрине. У тој држави је од самог почетка предвиђана ликвидација православног становништва. На саветовању војних старешина, с представницима хрватске владе на Сушаку 31. октобра 1941, закључено је „да хрватска влада има потпуну подршку Свете столице (totalo appogio) да у Хрватској преведе највећи могући број православних и Јевреја у католичку веру“. У Хрватској Католичка црква је до данас имала више значаја за политичко вођство Хрвата, него све њихове политичке странке заједно.

Милорад Екмечић: Број страдалих у Јасеновцу од 500–600 хиљада минимум који се научним испитивањима доказује

* Има ли то утицаја и на преговоре о признању Степинца за свеца?

– Без сумње има, али ја се не усуђујем да о томе неком држим буквицу. Није у питању један нови светац у Католичкој цркви. Ту милост римски папа проглашава као што је маршал Тито проглашавао своје народне хероје. Сви Хрвати које је папа из „цркве у Хрвата“ проглашавао светим су ту почаст добивали из политичких разлога, а не због улоге у ширењу правог веровања. Један из Славоније (Тавелић) је проглашен свецем, јер је у XVII веку, након пораза Турака под Бечом 1683, покрштавао муслимане и православне и Славонију претварао у католичку покрајину. И у случају Степинца не награђују светог верника, награђују политичара који од 1936. ствара темељ усташкој држави, преко пројекта у својој „Чистој католичкој акцији“. Њој подижу споменик, а не кардиналу који се, наводно, безазлен као овчица патио у комунистичком затвору. Сем онога што сам ја цитирао у књизи из усташке литературе, о њој нико ни слова да прозбори. Ту је одговор на ваше питање да ли је историја учитељица живота. Ето, није.

* Сва је прилика, касни са подуком и у Украјини?

– Морали бисмо дубље посматрати шта се збива у Украјини, јер се та пошаст сутра може десити и нама. Не одмахујте руком! По Украјини католици отварају своје школе, у Кијеву и католички универзитет. Данашња римска црква шири по свету свој школски систем. Не бих се изненадио да се, после недавног сусрета представника Римске курије и Светог синода СПЦ у новинама појави наслов да је српска влада прогласила Ватикан за стратешког партнера. Једном ће тражити неко местанце за католички универзитет у Србији. Бумо видели! Кијев је био средиште православне теологије и свих наука уопште. Тамо се школовао и наш Јован Рајић. Данас га претварају у католички град.

Милорад Екмечић: Украјина је одувек Малорусија (2014)

* Историју Срба новог века (1492-1992) завршавате речима: „Будућност гледамо кроз таму“.

– Ситуација у којој се данас налазимо даје тој реченици више значаја него што га је она имала када сам то написао. Све што се дешава са Србијом дешава се у једном општем развоју коме је основа стварање новог система великих сила. Америка је остала последња суперсила, али она је управо због тога дошла у кризу и понаша се онако како се понашала Аустроугарска пред 1914. Америка је данас у сличном стању, и рађа неповерење света да је велика сила, и да може рационално да организује будућност човечанства. Тешко је наћи човека који није нагрижен једним осећањем против Америке.

* Шта је данас Србија за Америку?

– Један фактор споредног значаја у свим питањима, сем стратешког. Балкан и Србија на Балкану као водећа земља, земља која је имала највише ослободилачких покрета, земља чији је ослободилачки покрет ушао у историју Источног питања, као један од битних фактора разарања Османске империје, игра изузетно важну улогу за будућност. Америка уверава своје јавно мњење да Србија има само једно својство на Балкану, а то је да отвара или затвара Русији капије. Због тога не смемо имати илузија да Америка не може поново да разбуца Србију изнутра, да нам се у једном тренутку поново може десити 27. март.

Милорад Екмечић (1928–2015): Дуго кретање између клања и орања

У Синоду СПЦ, у Академији наука, у свим установама и свим слојевима друштва Америка има неког на кога би се могла ослонити ако би хтела да сруши и ову Србију. Тешко нама ако то заборавимо.

Путин и народ Достојевског

Путин је своју историјску улогу почео као велика личност у историји Русије, какви су били Петар Велики, Стаљин, али његово државничко дело још није завршено, указује Екмечић.

* Западни медији га називају диктатором, упоређују с Хитлером?

– Путин је изабран на слободним изборима и не може се говорити о диктатору. По томе би се могло говорити и о америчкој двопартијској диктатури. Својевремено су амерички новинари писали о Стаљину да има харем тринаестогодишњих девојчица, Совјетски Савез је Стаљин, то је диктатура, то је тиранија. Иза тога се не види један народ доброте, какав је руски народ. Он је народ Достојевског, а не Толстоја. Ја бих поручио Американцима, али ме наравно нико неће чути, нека се прибоје да у Русији после Путина не дође неки Брко. Рецимо један Жириновски, који је још пре двадесет година рекао: „Аљаска је наша земља“.

Нова Света алијанса

* Добрица Ћосић је једном упитао да ли је данашња Католичка црква још увек црква?

– Од споразума папе Војтиле и председника САД Регана 1984. године створена је нова Света алијанса. Римокатоличка црква је признала масонске организације, постала је instrumentum imperii за освајање света.

Није у питању да ли пут из Рима за Београд води преко Јасеновца, него да се могући црквени раскол код Срба не претвори у тихо разбојиште над којим ћемо плакати. Можда су код мене посреди неки страхови које под старе дане обнављам о ономе што се десило 1941. Дечак од тринаест година из првог суседства хвалио се мом брату од девет година да „смо ти тату убили“ и смејао му се. Људи су звери ако их Црква не води правим путем.

Милорад Екмечић: Напади на Magnum crimen

Православни центар на Светој Гори

* Кажете да је православље обезглављено?

– Српска, Руска и Грчка православна црква, под вођством атинског архиепископа, а не васељенског патријарха, јер он је амерички човек, а то се једном мора учинити, треба да дају иницијативу да се на Светој Гори изгради један православни центар. Тај прави мали градић, по могућности на морској обали, имао би универзитет на коме би се говорило грчким, институте, библиотеку, велики храм. Русија би морала да материјално помогне при његовој градњи.

* Зашто баш Света Гора? Први пут износите такву идеју?

– Нигде је досад нисам поменуо. Само име Света Гора нешто значи, то римокатолици немају.

Милослав Рајковић

(Вечерње новости,  03. 8. 2014)

Прочитајте још

Милорад Екмечић: Дух католичке нетолеранције отровао главу знатног дела украјинске елите (2009)

Милорад Екмечић: Украјина, папа и ми

Волтер је још пре Француске револуције говорио о Европи као заједници сродних земаља?

– Волтер вели република. Мислио је да је источна граница Европе тачно по линији источне границе Пољске. Наполеон је говорио истим језиком. Источне границе Пољске сматрао је источним границама Европе. Невоља је у томе што, као ни Волтер, ни он није знао које су источне границе Пољске. Неки то не знају ни данас. Украјинско одвајање од Русије је на тој основи. Дух католичке нетолеранције отровао је главу знатног дела украјинске националне елите, а цела ће се криза тамо решавати бурно у оквиру неких будућих европских и светских невоља. Сада је Европа ватикански забран. Од 12 владара Европе који су у Мастрихту 1992. срушили Југославију, шесторо је било католичких.
(М. Р., „Вечерње новости“, октобар 2009)



Categories: Поново прочитати/погледати

Tags: , , , , ,

11 replies

  1. Milorad Ekmečić.

    Preživeo Prebilovce 1941 godine.
    Od „komšija“ krvata katolika.

    Preživeo Sarajevo 1991 godine.
    Od „komšija“ muslimana. Krvatskoga „cvijeća“.

    Sve što je govorio za svoga života o „komšijama“ je TAČNO TAKO.

    Šta još TREBA Srbima i Srpkinjama koji NISU nacionalno svesni da SHVATE i PRIHVATE da TREBA da VOLE više svoje „UKUĆANE“ nego
    svoje ( TUĐE ) KOMŠIJE.

    VID.
    SLUH.

    ili

    MOZAK.
    SRCE.

    ili

    Da se i njima DESI nešto LEPO od „komšija“??





    20
    2
  2. Најсмртоноснија болест на Балкану је верска мржња.

    4
    27
  3. @Деда Ђоле

    „Најсмртоноснија болест на Балкану је верска мржња.“

    Нисмо знали да су Северна Ирска, Палестина, Судан, Кашмир, Јемен, Јерменија, Азербејџан, Етиопија, итд. такође на Балкану. Колики је бре тај Балкан? Требало је да пазим више на часовима географије.

    <a href="void(0)" title="Свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br />
    <i></i><br />
    </a>

    <a href="void(0)" title="Не свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br />
    <i></i><br />
    </a>





    25
  4. У Србији живе грађани разних вера, многих националности и различитих политичких уверења. Станујемо у Београду у вишеспратници у којој живе, помешани са православцима, католици, протестанти, муслимани и други. Цео живот смо се дружили и још увек се дружимо и са њима, без обзира на веру. Наши рођаци и наши пријатељи живе на више континената, окружени православцима, католицима, протестантима, муслиманима и другима. Обичним људима, као што смо сви.

    Не пада нам на памет да мрзимо некога зато што је друге вере. Или да замишљамо да је наша вера боља од других вера.

    И онда овде, на нашем сајту, наиђемо на речи :
“Vreme je Srbi moji da očistimo Majku Srbiju od:
Crvenih Žutih ZelenihGrađana GAĐANA SVETA.”

    1
    28
  5. @Деда Ђоле

    Деда, деда, опет тролујете? Тај идентични коментар сте већ поставили раније; мрзи Вас да куцате па копирате старе коментаре?

    Као што сам рекао ономад, једини протестант кога можете да сретнете у вишеспратници у Београду, а и генерално у Србији, је господин Џони Вокер. Мада, када се неко пуно дружи са г. Џони Вокером, могу да почну да му се привиђају и други протестанти.

    Ај живели!

    30
    2
  6. Ах, тај @Деда Ђоле.

    Његови коментари су драгоцени примери како ради свест и логика одрођеног Срба.

    Овај коментар није од Деди него о (сваком) одрођеном Србу.

    Од-рођен је од својих прошлих, историјски и по вертикали, а од садашњих хоризонтално и географски, од лепоте и ширине мајке Србијице до стешњеног „круга двојке“ (у менталном, антикултурном смислу).

    Одрођени не зна да је од-рођеност неприродно стање живота и постојања, јер природно је остати при-роду и не бити од-родом.

    Одрођен, а несрећан, покушава да се накалеми на граЏански профил наметнут Србу са западне стране света.

    Труди се, и покушава, али не успева да прође без болних рана и повреда — јер наметнути профил је само модерна верзија манкуртске капе!

    Овде је неопходна дигресија да објасни шта је то манкурт и каква га је капа произвела. Совјетски-киргиски писац Чингиз Ајтматов је у роману „И дуже од века траје дан“ описао застрашујући поступак древно-монголских освајача према локалним заробљеницима. Наиме, таквима је обријана глава на коју би био надевен комад коже одеран/исечен са камилиног врата. Несретник би свезаних руку и ногу био остављен да лежи непокретан на врелом песку централноазијских пустиња. Да, и под врат су му подметнули наслон и везали тако да није могао ударати главом о земљу. Јер на ужареном сунцу се крвава камиља кожа скупљала урастајући у свеже обријану/полуодерану кожу на глави, наносећи тако несносну бол. Длаке су настављале расти упијајући се у камиљу кожу и тако чинећи застрашујуће мучење још горим. Све то уз неугасиву жеђ на пустињској врелини…

    После неколико дана адског мучења многи би издахнули. Они који су још давали знаке живота би губили свако сећање на своје порекло и прошлост. Са сећањем нестајала је и расудна моћ разума који је под врелином сунца и неописивих мука. Преживелом није остала ни сопствена воља, него само ропска покорност према ономе који му је дао прву кап воде и одвезао. Такав роб је био на много већој цени него обичан. Образац апсолутно покорног и послушног роба, и господара-идола — је, између осталог, било достигнуће владавине древно-монголских племена…

    Да се вратимо у модерна времена демократских и евро-атлантских цивилизацијских достигнућа и грађанистичких прихватања западног манкуртског профила.

    Рећи ћете, какав сад манкурт, па овде нема ни камиле ни пустињског сунца, а и западне дипломате нису неки дивљаци на коњима него пристојно одевени у најбоља одела, све са краватама и осмесима пуним беспрекорних белозуба.

    Нажалост, тужна стварност домаћих манкурта је ипак сличнија оној пустињској, централноазисјкој, него што овима долази до свести.

    Наиме, олакшавајућа околност (за модерне монголо-татаре) је да је нецивилизацијско болно наметање капе од камиље коже замењено менталном пропагандистичком обрадом холивудско CNN-овског типа.

    Пре и после „хуманитарних интервенција“, западна пропагандна машинерија демонизује мало противничко племе, од којих неки чланови после брзог војног пораза, поклекну ментално и одговаре добровољним прихватањем ниподаштавајућих образаца о сопственој кривици, заосталости или мањој вредности локалног племена. После стигну такозване НВО да помогну новоманкуртима да утврде градиво…

    Добровољност прихватања лажне, подметнуте и понижавајуће (манкуртске) слике о сопственом идентитету и култури подразумева заборав највреднијег што је њихов народ изнедрио током историје. Заборав је просто губитак памћења о себи и својима, а страшна самоосуда таквог зло-чињењаје у његовој својевољности.

    Пустињски манкурт је сажаљења вредан несрећник који се сломио под тако страшним мукама се у срећнике рачунају они који су под њима издахнули.

    Али је модерни манкурт за сваку осуду, од које ћемо се уздржати, јер јадник је осудио самог себе на казну гору од затворске — добровољни губитак памћења, разума и људског достојанства. Све уз отворену сервилност пред „цивилизованим“ господаром, уз гмизање и увијање е да би се сакрила чињеница да је под чизмом истих.

    Древни манкурти су живели беспоговорном робовском покорношћу према личном господару, страном освајачу.

    Док су модерни манкурти, сами обездушени и обезпамећени, су инструменти покоравања сопственог народа.

    Цивилизација заиста напредује, то јест напредак је очигледан за оне који (хоће да) виде. Само један пример — жар централноазијског сунца је замењен стотинама извора пропагандистичког зрачења (медијског, ТВ) који пеку мозгове освојених малих народа обмањивачким садржајима са циљем изазивања самозабаорава равног духовној погибији. Манкуртске капе нам не стављају насилно, довољни су ТВ пријемници које сами купујемо. Док се Власи не досете, манкуртизација се већ увелико уселила и у образовни систем. Јер –зашто не допустити манкурту да се развија од малена?

    Све је другачије него некада под ужареним сунцем у пустињама Централне Азије, али је резултат исти — претварамо се у робове и послушнике. Зато хвала овима који се огласе манкуртским пискавим гласовима похвале своме робовласнику — подсећају нас на страшну опасност да им се придружимо у трагедији самозаборава…

    27
  7. Оне који сматрају да је стигло време “da očistimo Majku Srbiju od: Crvenih Žutih ZelenihGrađana GAĐANA SVETA”,
    подсећам на три задња чишћења у Србији :

    1941 – чишћење Србије од грађана јеврејског порекла
    1945 – чишћење Србије од буржоазије, кулака и грађана
    1948 – чишћење Србије од просовјетских грађана

    Било, не поновило се !

    20
  8. @Деда Ђоле
    Осећам да није лепо, скоро па директно оптуживати нас,па и Екмечића за верску мржњу. А да реч не кажете против оних који нас мрзе. Можда и са добрим намерама, делите овде лекције као да сте ви једини који има животне мудрости,као да је количина мудрости пропорционална броју седих власи. Као да смо ми наивни мрзитељи којима сметају комшије друге вере и као да и сами немамо пријатеље других вера и пасоша. Праштајте,али мешате бабе и жабе. Свесни смо ми ко из интереса уводи народ(е) у сукобе. Али,свесни смо и да њихова пропаганда лако уводи добре комшије у ратнике. И ко су они. Наравно, одупреће се злом утицају многи,хвала Богу, усадио је Бог добро у сваком човеку ,без обзира на веру. За какву се Ви политику залажете? Нисмо на избору за мис света да се наивно залажемо за глобални мир ( плус одрживи развој и борба против глобалног загревања). Та нисмо ми сирота Грета! Наш народ је масовно убијан и организатори тих покоља су идеолошке, верске, државне итд вође ваших пријатеља и комшија. Зашто њима мало не говорите о томе како им вође не ваљају,а овде мало-мало проговорите о неким нашим вођама. Зашто њима не говорите како је њихов образовни систем под утицајем и контролом тих вођа, те да заједно са њима изађете из калупа стерилне толеранције? Него нас тобоже подсећате на нека „чишћења“ , не размисливши при том ко је та „српска“ чишћења и зашто и против кога организовао. Не би ли нас освестили да су политичари зли, а народ добар? То је преупрошћено виђење ствари које не одговара учењу наше цивилизације. Тај црно-бели поглед на свет је свет и довео у ову кризу. То је тај проблем образовања који нисте у стању да видите. Имате шансу, боравећи на сајту који вам појединим текстовима и коментарима отвара врата ка другачијем виђењу ствари ( а стања су привремена, а процеси трајни). Али, Ви упорно покушавата да коригујете и не излазите из наметнутих оквира. Као да смо ми наивна,затуцана скупина, без образовања и срца. Верујем да сте добар човек и да је Ваша жеља за миром и братском љубављу у суштини хришћанска. Знајте, ово су (а кад нису) зла времена, ми смо усред рата (који се води и на интернету, иако су ту циљеви другачији) и није довољно бити само безазлен као голуб, већ (како нам је речено) и мудар као змија.
    Испровоцирао Вас је нечији позив на чишћење Србије од разних боја грађана света? Да, и ја мислим да Србију треба очистити од тих (дугиних) боја. Ради се и о чистом опстанку! Зашто мислите да то чишћење треба да значи прогон и убијање? Да ли мислите да смо исти као они који нас фарбају? Тако се ради само под инструкцијама вођа грађана света. Они контролишу рад обојених. Чишћење се обавља уз проповед, образовање, уз пример. Беспотребна је празна подршка припадницима свих боја и вероисповести. Јер наша вера и проповеда љубав и мир међу људима добре воље. Али Господ нам је дао и мач против вукова,посебно оних у јагњећој кожи. Не морати дизати тај мач. Али водите рачуна да случајно њиме не посечете ближње.

    12
  9. @Don Quixote
    Тек сад прочитах. Слично хтедох да кажем,али ово Ваше је много моћније. Нађох да се у Делфи књижарама могу наћи преводи Ајтматовљевих дела. Хвала на препоруци. Надам се да ће Ваш коментар издвојити на Стању ствари као текст.

  10. @У пролазу

    Откуд вам идеја да сам оптужио вас и Екмечића за верску мржњу ? Ја сам написао да је верска мржња најсмртоноснија болест на Балкану.

    И додао да сам против “ЧИШЋЕЊА СРБИЈЕ”.
    Историја човечанства је пуна разних чишћења а ми смо у 2 Св рату преживели радикална чишћења : немачко, усташко и комунистичко. Too much !

    1
    12
  11. @Деда Ђоле
    „Историја човечанства је пуна разних чишћења а ми смо у 2 Св
    рату преживели радикална чишћења : немачко, усташко и
    комунистичко“

    Да подсетимо “заборавног“ “ГРАЏАНИНА СВЕТА“, @ДедаЂолета,
    држављанина већински ПРАВОСЛАВНЕ СРБИЈЕ:
    1999-е поновило се и још увек је у току усташко, немачко,
    америчко, холндско, енглеско, француско, италијанско/ватиканско,
    талибанско, глобалистичко-педерско-сатанистичко чишћење
    Православних Срба са простора бивше СФРЈ, под НАЦИ-НАТО
    пактом.

    14

Оставите коментар