Василије Крестић: Шта је с Меморијалним центром у којем би се патријарх поклонио српским жртвама геноцида

Патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста и поклонио се недужним страдалницима. Тај чин заслужује свако поштовање. Али, где је меморијал посвећен српским жртвама геноцида?

Са изложбе „Прихватни логор Земун 1942–1944” у Меморијалном центру Старо сајмиште (Фото: СПЦ)

Патријарх Порфирије истакао значај културе сећања на жртве холокауста

Патријарх Порфирије нагласио да ће увек радо подржати пројекте Меморијалног центра Старо сајмиште

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је разговарао 30. децембра 2025. године у Патријаршијском двору у Београду са гђом Кринком Видаковић Петров, директором  Меморијалног центра Старо сајмиште.

У срдачном разговору Патријарх Порфирије је истакао значај културе сећања на жртве холокауста, нагласивши да ће увек радо подржати пројекте Меморијалног центра Старо сајмиште.

Кринка Видаковић Петров и патријарх Порфирије (Фото: СПЦ)

Гошћа је заблагодарила Светејшем Патријарху на његовој поруци прочитаној на отварању изложбе Прихватни логор Земун 1942-1944. у Меморијалном центру Старо сајмиште и упознала га са активностима Центра који, путем музеолошке, образовно-васпитне, научно-истраживачке и издавачке делатности, има за циљ неговање сећања на жртве нацистичког Јеврејског пролазног логора Београд – Топовске шупе, Јеврејског логора Земун и Прихватног логора Земун.

Са изложбе „Прихватни логор Земун 1942–1944” у Меморијалном центру Старо сајмиште (Фото: СПЦ)

Такође, гђа Видаковић Петров је информисала Патријарха о реконструкцији, адаптацији и уређењу постојећих аутентичних објеката у простору Меморијалног центра, у којима ће се вршити прикупљање, чување, одржавање, стручна обрада и излагање музејских, архивских и филмских докумената и предмета.

Пријему је присуствовао протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског.

(Сајт СПЦ, 30. 12. 2025)

Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида

Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања

Aкадемик Василије Крестић (Извор: РТС)

У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на месту Старог сајмишта, на ушћу Саве у Дунав, и да се у њему поклонио недужним страдалницима.

Тај чин нашег патријарха заслужује свако поштовање.

Међутим, он намеће питање где је и шта је с Меморијалним центром у којем би се патријарх поклонио српским жртвама геноцида. Колико знам Јевреји имају у више европских земаља меморијалне центре, што је за похвалу. Ми у Србији немамо ни један. Што нам не служи на част.

Спомен кула – пирг за све српске новомученике пострадале у хрватском геноциду (Идејно решење арх. Пеђе Ристића)

Више пута, са самог политичког врха чули смо обећања да ће ускоро бити изграђен Меморијални центар српским жртвама геноцида. До данас та обећања нису испуњена.

Штавише, ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања.

Већина у Скупштини Србије одбила да на дневни ред стави Резолуцију о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима: „за” 13 посланика, није гласало 166

Због овако неодговорног, нецивилизованог, некултурног и нехришћанског односа према нашим жртвама, морам то рећи с пуно туге, ми као народ заслужујемо презир и непоштовање.

Дневни лист „Политика“ је одбио да објави овај текст академика Василија Крестића

(Искра/Јадовно 1941, 12. 1. 2026)

Наслови и опрема: Стање ствари



Categories: Гостинска соба

Tags: , , ,

3 replies

  1. Ништа.

    Све док још увек два споменичко-меморијална места чувају и негују „сећање“ на ДВЕ СТРМОГЛАВИЈЕ из прошлог века, а не једно ЈЕДИНО место које ће ВЕЧНО чувати сећање на ДВА СРБОЦИДА из прошлог века које ће
    ОБАВЕЗНО посећивати СВАКА генерација Србске деца СВАКЕ школске године са СВОЈИМ родитељима и СВОЈИМ НАСТАВНИЦИМА и СВОЈИМ ПРОФЕСОРИМА све док не постану
    ПУНОЛЕТНИ.

    СВИ Србске Народне Скупштине Посланици БЕЗ изузетака СВАКЕ године на дан сећања ДВА СРБОЦИДА и СВИ Србски Народни Одборници СВАКЕ Србске Општине БЕЗ изузетака СВАКЕ године на дан сећања ДВА СРБОЦИДА ОБАВЕЗНО посећивати ЈЕДНО ЈЕДИНО МЕСТО ВЕЧНОГ сећања на ДВА СРБОЦИДА у прошлом веку.

    ДВА страшила СТРМОГЛАВИЈЕ из прошлог века су :

    Маузолеј на Авали „незнаном јунаку“.

    Маузолеј у Београду Кућа Кактуса „знаном јунаку“.

    Први „пројектовао“ Католик Крват.

    Други „обитава“ Католик Крват.

    Све док се ДВА страшила СТРМОГЛАВИЈЕ
    ГЛЕДАЈУ „ГЛЕДЕ“ тога одговор је :

    НИШТА се неће десити на питање Василија Крестића.

    Питање није ШТА је са…..?

    Већ.

    Питање је ТКО то спречава да…..?

    Срби немају ЈЕДНО ЈЕДИНО МЕСТО ДВА СРБОЦИДА и да Срби НЕ ПАМТЕ СРБОЦИДА ДВА.

    ТКО је ТО у Србији ?

    18
    4
  2. „Василије Крестић: Шта је с Меморијалним центром у којем би се
    патријарх поклонио српским жртвама геноцида“
    Тешко да би се то догодило, да се патријарх (српски) поклони
    срБским жртвама геноцида, јер би у том случају морао да одустане
    од своје, јавно, изречене љубави: “ЗАГРЕБ И ЈА СЕ (много) ВОЛИМО“.
    Што се тиче закључка академика Василија Крестића:
    “Због овако неодговорног, нецивилизованог, некултурног и
    нехришћанског односа према нашим жртвама, морам то рећи с пуно
    туге, ми као народ заслужујемо презир и непоштовање.“, не бих се
    сложио.
    Презир и више од тога заслужује световна и црквена врхушка, и сви
    они који их у у томе – јавно подржавају.

    19
    7
  3. Хришћанство је вера у живот, у живога Бога, дакле оријентисана ка будућности. Својствен Хришћанин не прави себи идоле од мртвих – на њему је да деконструише сваког идола у себе и својих јер идол је пројекција палога човека која у крајњој анализи почива на његовом отуђењу…
    Што не значи да у овом случају не треба да се поклонимо жртвама других – жртве Холокауста су жртве људског идолопоклонства, Хришћанин мора према њима стати у покајничкој отворености ка другом.

    4
    8

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading