Лице које је учествовало у одавању почасти хрватским полицијским и војним снагама је бивши и због доказане кривице рашчињени ђакон Илија Ћалина, навела СПЦ
Илија Ћалина, десно (Фото: Nikola Vilić/Cropix)
Након службеног дела и постављања венаца, на главном тргу у Книну, поводом обележавања годишњице акције „Олуја“ у којој је из Хрватске протерано између 200 и 250.000 Срба, почаст хрватским полицијским и војним снага одао је и, како су навели хрватски медији, православни свештеник Илија Ћалина.
„Као дете ‘Олује’, први пут сам овде, у Книну. Повратник сам у домовину, а родом сам из Лике. Позвао бих на вечни помен и царство небеско свим хрватским бранитељима који су страдали за слободу домовине, као и вечни спомен и царство небеско свим цивилним жртвама, српским и хрватским, током братоубилачког рата између 1991. и 1995. године. Први сам који је овде испред Српске православне цркве. Немам благослов да у име Цркве представљам, али долазим у своје име и јесам део Српске православне цркве“, рекао је за „Слободну Далмацију“ Илија Ћалина који живи у Загребу.
Извор: Слободнa Далмацијa
Додао је да је рођен 1985. године у Огулину, али је живео у Лици, истакавши да поштује домовину и да „морамо пружити руку“.
„Морамо поштовати бранитеље и то је то. Да се више никад не понови. Живела Хрватска“, поручио је Ћалина.
Упркос томе што су га водећи хрватски медији представили као „православног свештеника“ и „свештеника Српске православне цркве“ који се поклонио хрватским бранитељима, испоставило се да је реч о рашчињеном ђакону. Како су навели из Српске православне цркве, Ћалина је „бивши и од стране надлежних црквених власти због доказане кривице рашчињени ђакон“.
„Обавештавамо јавност да је лице које је учествовало у одавању почасти хрватским полицијским и војним снагама, које су у злочиначкој ‘Олуји’ убиле 2.000 и протерале више од 250.000 хиљада Срба, бивши и од стране надлежних црквених власти због доказане кривице рашчињени ђакон Илија Ћалина“, наводи се у саопштењу СПЦ.
Извор: ФБ страница Светосавска Србија
Како се истиче, „пошто именовани није члан клира, односно није свештено лице, нити је у контакту са неком парохијом или другом црквеном установом, било каква његова делатност или поступак не може се ни по којем основу доводити у везу са Српском православном црквом“.
Хрватска војно-полицијска акција „Олуја“ почела је нападом хрватских снага на тадашњу Републику Српску Крајину. У тој акцији протерано је између 200.000 и 250.000 Срба. Из Документационо-информационог центра „Веритас“ наводе да су у „Олуји“ убијене или нестале 1.903 особе, а да је међу њима чак 1.246 цивила односно 65 одсто, те да су око три четвртине били старији од 60 година.
У Србији се о војно-полицијској акцији говори као о највећем етничком чишћењу на територији Европе након Другог светског рата, док се у Хрватској сваке године 5. август, дан када је акција „Олуја“ завршена, обележава као државни празник.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Године 2013. у Лондону Илија Ћалина, тако званично пише, хрват рођен 10. јануар 1985. у Огулину, је за једну британску фунту основао привредно друштво Школа интернетских студија за србски језик и истинско православље „Свети Сава“ д.о.о. [St. Sava School of Internet Studies for Serbian Language and True Orthodoxy Limited].
Године 2014. у Лондону Илија Ћалина је ликвидисао прво сопствено предузеће.
Године 2017. у Смедјериду [Smedjeryd] у Србском православном манастиру Покрова Пресвете Богородице, настојатељица је игуманија Матрона (Јања Вучић 1948), Илија Ћалина беше рукоположен за ђакона Србске Православне Цркве.
Године 2018. у Лондону Илија Ћалина и његова супруга Драгица Јовићевић Ћалина су издали књигу „Часови србске православне веронауке“ [Serbian Orthodox Education Lessons].
Године 2021. у Загробу (бивше Србиново) Илија Ћалина је основао Удружење за пропаганду дигиталне агенде и номада „Веселите се, радите и путујте“ [Udruga za promicanje digitalne agende i nomada „Be Happy Work and Travel“].
Године 2021. у Нојзацу (бивши Нови Сад) побочник Илије Ћалине Никола Сивч 1996. из титоистичке колоније Крушчић (бивши Вепровац) је основао Удружење за промоцију дигиталних номада, послова на даљину и технологија добра „Веселите се, радите и путујте“ [Be Happy Work and Travel].
Године 2022. у Нојзацу „министар привреде и туризма Независне Државе Војводине“ титоиста Ненад Иванишевић 1972. из Коњица је торжествено примио и хвалисао Илију Ћалину и Николу Сивча.
Године 2024. у Загробу Илија Ћалина је за један јевро oсновао привредно друштво Мањина медијуми ј.д.о.о. [Manjina media j.d.o.o.] као издавача Србске телевизије Загреб, која напада Републику Србску и Републику Србију, хвалише „Ендехазијску православну цркву“, Јевропски Рајх и Северноатлантску терористичку организацију и шири содомизам.
Године 2024. у Стокхолму Илија Ћалина је званично рашчињен из ђаконства СПЦ.
Данас 2024. у Книну сврзимантија Илија Ћалина у украденој грчкој мантији хвалише великохрватску сербоцидну инвазију „Олуја“ 1995, кад у Србској Крајини од Саве до Јадрана хрвати по вољи Американаца, укључно Христофера Роберта Хила, су најмање истребили 250.000 Срба и уништили 78 православних цркава, 181 србско гробље, 920 србских културних споменика и 38.000 србских стамбених и пословних зграда.
Догодине 2025. у Книну ће да буде Невен Ћулибрк.
Прозори Јозефа Овертона!
@ Дана Тан
Године 2021. у Лондону Илија Ћалина је за једну британску фунту основао привредно друштво Веселите се, радите и путујте д.о.о. [Be Happy, Work and Travel Limited].
Године 2023. у Лондону Илија Ћалина је ликвидисано друго сопствено предузеће.
Сви наведени подаци су општедоступни и бесплатни.
Ово није први пут да некакви ликови из британско скандинавске епархије брукају нашу цркву. Владика Доситеј рукополаже којекакве ликове сумњивог морала и прошлости. **** **** **** **** ****
За Првослава Перића то је је била “Ватрогасно-спасилачка акција“ у
“спашавању“/депортацији Срба из Хрватске.
Усташе су, махом, палиле српске напуштене куће, и погорелцима је
једино мгло да се “помогне“ преко “Ватрогасно-спасилачке акције“,
што је и учињено, уз помоћ (и) “Војно-полицијских снага Хтватске.“
Ова скандалозна изјава Првослава Перића, да је “Олуја“
“Војно-полицијска операција (акција) снага Хтватске“, а не прогон и
етничко чишћење Срба, је мотивисала тог назови ђакона да “честита“
“Олују“.
Исту изјаву је дао Патријарх Порфирије, који није расчињени клирик,
и један расчињени ђакон, да “Олуја“ није била прогон и етничко
чишћење Срба са простора Хрватске.
Ако се изјава расчињеног ђакона не може сматрати званичним ставом
СПЦ, а да ли се, онда, и изјава Патријарха Порфирија, да је Олуја
била само операција војно-полицијских снага Хрватске (а не прогон
и етничко чишћене Срба), може и сме сматрати ЗВАНИЧНИМ СТАВОМ
СПЦ?
Ни једно ни друго није и не може бити званичан став СПЦ, већ само
личне изјаве!
Ову изјаву коју је дао Патријарх Порфирије, никада не би могли чути
из уста пок. Патријарха Павла и Иринеја, за њихова живота на земљи.
Ова изјава Патријарха Порфирија је за гнушање (као непријатељска
према Богу) и за сатирање (као непријатељска према Отачаству).
Свети Филарет Московски:
“За непријатеље своје (личне) Богу се моли!
Непријатеља Божијих се гнушај!
А непријатеље Отачаства сатири!“
@ Драган Славнић
Године 1995. у Загробу (бивше Србиново) великохрватску геноцидну инвазију на Србску Крајину усташе званично назваше Војно-полицијска операција Олуја 1995 [Vojno-redarstvena operacija Oluja 1995].
Година 2022-2024. у Јозефштату (бивши Београд) духовни саветник Првослава Перића је усташки унук, усташки син, усташки брат, ****** ***** * ******* ****** Карлос Пилсел.
Какав саветник, такав и савет.
@ Стање ствари
Чему ***?
Година 1978-1980. у Буенос Ајресу Карлос Звонимир Адолфов Пилсел 1962. разара јеврејску синагогу и југословенски биоскоп и пише србождерске графите.
Година 1991-1992. у Ендехазији Карлос Пилсел као гардиста Ференца Туђмана ратује против србског народа.
Сви наведени подаци су потврђени и општедоступни.
@ Дана Тан
Бацање камења на синагогу ипак није тероризам.
Убудуће, кад је све доступно, поставите линкове, хвала.
@ Стање ствари
Благодарим на одговору.
Године 1944. у Буенос Ајресу избегли немачки Јевреји су изградили синагогу „Упркос свему“ [Lamroth Hakol].
Године 1978. у Буенос Ајресу десетина пијаних унука избеглих бандероваца и усташа је кишом камења разбила стакла на трифорама ове синагоге и потом спољна гвоздена мрежа је стављена да трајно штити нова трифорска стакла.
Године 1981. у Буенос Ајресу у биоскоп, кад амбасадор Титославије Живко М. Кнежевић 1922-2005. и остале званице су гледале нови награђени филм Емира Кустурице „Сјећаш ли се Доли Бел?“, Карлос Пилсел и два малолетника су покушали да баце бомбе, шта дежурни полицајац Аргентине је благовремено спречио.
Свако добро.