Реч „бадњак“ је настала од придева „бадњи“, а он опет од глаголске именице „бадња“, односно, посредно, од глагола „бдети“. Дакле, „бадњак“ се везује за бдење уочи празника Христовог рођења

Рада Стијовић (Фото: А. Васиљевић)

Данас верници Српске православне цркве прослављају Бадњи дан. Њихове домове краси бадњак, посечен обично у церовој или храстовој шуми или набављен у неком од православних храмова или негде другде. У неким крајевима бадњак зову и весељаком, јер доноси радост и весеље, али га у свим крајевима налажу на Бадње вече. Уз посну вечеру чека се Божић, а у божићно јутро и онај који ће први доћи у кућу и пожелети дому и укућанима срећу и напредак, а који се у неким крајевима зове полажајник, у некима положајник или полазник, а понегде и полажаоник, полажаник, полаженик, полажавник или слично.

Сеча бадњака (Извор)

Уз правописну поуку да се курзивом истакнуте речи пишу овако како су написане, додаћемо напомене о значењу наведених речи и њиховом пореклу.

Реч бадњак је настала од придева бадњи, а он опет од глаголске именице бадња, односно, посредно, од глагола бдети. Дакле, бадњак се везује за бдење уочи празника Христовог рођења. Неки етнографи су у обичајима везаним за бадњак видели његове претхришћанске, прасловенске, па чак и индоевропске корене. Савремени етимолози, србисти сматрају то мало вероватним.

Момо Капор: Бадњак или јелка

Полажајник је, како му и име казује, онај који нас полази у божићно јутро, а његова посета, бележи Вук у свом Српском рјечнику, назива се полажај. У основи ових речи је свесловенска и прасловенска именица лаз (’уски пут, стаза’, ’место куда се пролази’, ’искрчено место у шуми’), која је у основи и бројних других наших именица и глагола: излаз, улаз, пролаз, разлаз, обилазница; излазити, пролазити, долазити, силазити. Укрштањем са глаголима полећи и положити ове речи (полажај и полажајник) мењају се у положај и положајник. Мада су прве ближи изворној речи, извори кажу да су ове друге данас много чешће. Нормативни приручници предност дају полажајнику и полазнику, а допуштају и облик положајник. Остали облици се сматрају покрајинизмима.

Сетимо се, на крају, и из сећања помало потиснутог дечјег јунака Божић Бате (чије име се пише великим почетним словом обеју речи). Мада је првобитно бата значило ’лупа, удара’ (Божић штапом бата, / носи сува злата / од врата до врата), заборављање глагола батати утицало је на то да се глаголски облик бата почео повезивати са именицом бата (брат, делија, друг, што све може да значи у српском језику ова именица), па је од исказа Божић бата (Божић удара, куца) настало име Божић Бата.

Традиционални божићни поздрав гласи „Христос се роди“ – „Ваистину се роди“.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 6. 1. 2024)

Categories: Преносимо

Tags: Бадњи дан, Божић, Рада Стијовић, бадњак, српски језик