Деда му је некад на кору Бадњака мазао мед да би децу, чим поране, позивао да га лижу. Бадњак је остајао слатки медијум који их је радошћу испуњавао до краја дана
Илустрација: Стање ствари
Бадњи дан 2023. по Христу, Србија, на дванаестом спрату
Вратио се после пола века проведеног у професорском чергарењу по свету, од Сарајева до Канаде, од Јапана до Хаваја. Ником није јасно зашто, али ту је.
Буди се с мишљу о Бадњаку, српском рођаку. Откако је отишао у свет, није пропуштао прилику да га, уз стихове песме „Бадњаче, бадњаче, ти српски рођаче…” и молбу за опроштај, одсече, донесе и прислони уз врата, иако му је увек било жао да жртвује дрво па се обично задовољавао само граном.
Јутрос је у граду у којем је одрастао. Има секирицу у ауту, али куд је пристао? У шумарак који је прошле године купио у оближњем селу? Могао би успут новим комшијама да честита Бадњи дан, помишља. У родно место, на дедовину? Јесте пуно даље, али било би му пуно срце да баци поглед на знано поље и благе брегове, али како да не види родну кућу која се урушила? Како ће празничну радост сачувати кад никога не сретне путем?
Прошао је синоћ поред бројних храстових грана, гранчица и свежњева сламе на улици, двоумећи се да ли да по први пут купи тај „бадњак”. „Није то за мене бадњак. Није никад био за моје…” Одустао је тек кад му се крупан земљак пред црквом обратио речима: „Ево дрен, да будеш здрав ко дрен?” У руци је држао укосо засечен штапић налик на муштиклу.
Фото: Танјуг
Вести на „Јавном сервису” Србије на Бадњи дан започињу реченицом „Верници који поштују Јулијански календар данас обележавају…” Брзим потезом прста искључује радио апликацију на телефону док новоустројена скаредна мантра не прође, потом кроз неколико минута опет укључује програм.
Потом на Другом програму иде разговор с једним престоничким свештеником и етнологом о обичајима на данашњи празник. „Добро”, мисли, „треба нам да се подсетимо на разноликост обичаја, и нови нараштају о њима да сазнају, јер о томе школа не може, а многи родитељи не стижу”. Ипак, пролази му кроз главу и мисао како државни радио овом емисијом, по обичају, уписује себи неопходан плусић, а чиме ће потом слушаоцима испунити дан… е, томе ће се неки тек дивити.
Вест са сајта РТС-а на Бадњи дан
И заиста, следи пригодан и богоугодан програм.
О истакнутом српском музичару џезеру који се школовао на Берклију, па о једном од сто славних америчких глумаца, па о књизи насловљеној „Лажне вести”, о лажи и истини у медијима данашњим. На пример, ако је пост означен као лажан, смањује му се видљивост…
Музика је све време америчка, на језику енглеском, филује између корица разговора. Ученог, али у невреме.
Фото: Michael Gordin/Oxford University Press
Сећа се, у тренутку, народне приче о попу који је мрсио у време поста, а кроз прозор га сиромах видео у обилатом греху.
„Друго је доба, а иста реч, пост, и исто наравоученије: Ако и мантију носиш, а у посту си лажан, неко ће те ипак прозрети. Прозрен, и презрен ћеш бити.”
Још давно је прозрео Јавни сервис. Јавни јесте, ал’ којешта и по која кућа бивају јавни. Нема у њему службе у духу Светог Саве. Уместо тога, нечији сервис.
„Као и у данашњим тортама од обиља масти и шећера, само по која танка кора разговора не трује баш толико здравље народно. Фил је сав отрован.”
Извор: Фејсбук
Деда му је некад на кору Бадњака, кад га зором донесе и прислони уз врата куће покривене плочом из Маће, мазао мед да би децу, чим поране, позивао да га лижу. Бадњак је остајао слатки медијум који их је радошћу испуњавао до краја дана, док су настављали пост све до Рождества Христовог.
Categories: Српско православно стање
Оставите коментар