За Васкрс се верници Српске православне цркве поздрављају (све до Спасовдана) са „Христос васкрсе“ – „Ваистину васкрсе“ или „Христос воскресе“ – „Воистину воскресе“

Фото: semberija.info

Сваке године уочи Васкрса актуелизује се језичко питање – како православни верници треба једни другима да честитају овај празник, односно како да се поздрављају. Најкраће речено – за Васкрс се верници Српске православне цркве поздрављају (све до Спасовдана) са „Христос васкрсе“ – „Ваистину васкрсе“ или „Христос воскресе“ – „Воистину воскресе“.

Облици васкрснути, васкрсе (у значењу ускрсну), као и Васкрс и Васкрсеније, припадају старом српском црквеном и књижевном језику – српскословенском (изговор старословенског у духу српског језика, тј. на српски начин), који се до половине XVIII века употребљавао у свим крајевима под управом Српске православне цркве. Половином XVIII века замењен рускословенским језиком.

Извор: Фејсбук/Дневна доза правописа

А сјутра је славно ускрсење, ускрсење и шарена јаја

Назив великог празника јавља се у више различитих облика, а сваки од њих има дугу традицију и није погрешан. То су: Васкрс, Васкрсеније, Васкрсење, Воскресеније, Ускрсење и Ускрс.

Облици Васкрс и Васкрсеније најраширенији су у народу (нарочито први), а потичу из старог српског црквеног и књижевног језика (српскословенског – изговор старословенског у духу српског језика, тј. на српски начин). Облик Воскресеније (са о у првом слогу) припада данашњем српском црквеном језику (рускословенском, од половине XVIII века до данас званичним црквеним језиком Српске православне цркве).

Васкрсење је мешавина српскословенског почетка ва- и народног завршетка –ње (уместо црквенословенског -није). Бележи га и Вук Караџић у Српским народним пјесмама („Сва се моја браћа и дружина | сад радује светом Васкрсењу“ – Наход Момир).

Назив Ускрс има народни облик, у којем је веома давно почетно у добијено од старог почетног в иза кога је следио тврди полуглас (на тај начин добијене су и речи уистину, унук, удова и сл.). Забележен је и у старим српским народним песмама („Кад је било уочи Ускрса | вечерње су свето остајали | и изишли из бијеле цркве“ (такође Наход Момир из Вукове збирке народних песама).

Помало заборављени, али давно забележени народни облик овог празника гласи и Ускрсење/Ускрсеније. Доноси га Ђуро Даничић у свом „Рјечнику из књижевних старина српских“ са потврдама из средњег века (Ускрсеније), а и сам га употребљава у свом преводу с руског „Писама о служби Божјој у православној цркви“ („и наша тјелеса [ће се] преобразити, кад буде опште ускрсење“).

И овај облик налазимо у народним песмама које је забележио Вук Караџић и донео у „Српском рјечнику“ („Ту ће бити многа Србадија | Код бијеле у Косово цркве, | А сјутра је славно Ускрсење | Ускрсење и шарена јаја“), као и другој књизи „Српских народних пјесама“ („Кад ја бијах на бијес ђевојка | једно јутро Ускрсење дође“ – Огњена Марија у паклу).

У неким крајевима Србије овај празник се зове Велигдан. Ово је веома стари назив забележен још у XIV веку. Налазимо га, између осталог, у једном документу из 1357. године којим цар Душан потврђује калуђерима Св. Марије Синајске да је његов отац одредио да се манастиру даје петсто перпера „од велика дни до велика дне на всако годиште“ (у слободном преводу – од великог дана (Велигдана) до великог дана (Велигдана) сваке године). Стјепан Митров Љубиша у својим приповеткама пише: „Душа му царевала гдје Божић и Велик дан“.

Страсна или Страдална недеља

Последња недеља (седмица) уочи Васкрса/Ускрса јесте недеља у којој је, по веровању хришћана, страдао Исус Христос, недеља у којој га је издао апостол и пријатељ Јуда, у којој га се трипут одрекао апостол Петар, у којој је одведен пред јеврејске првосвештенике и Понтија Пилата, а затим распет и страдао на крсту. Зато се ова недеље зове страдална или страсна недеља.

Молитве за дане Страдалне седмице Васкршњег поста

Назив страсна потиче од основног значења именице страст (које је из свакодневне употребе сасвим изашло), а то је – страдање, трпљење, патња. Именице страст и страдање имају исти корен – страд-т. Од овог корена је прелажењем д испред т у т, а т онда у с постала лексема страст (као што пасти настаје од пад-ти).

Тако придев страстан у својој основи значи „који се односи на страдање, мучеништво, патњу”. Страсна седмица је седмица у којој је Христос страдао па је то заправо страдална седмица, страдална недеља.

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Раде Стијовић, овде, овде, овде)

Categories: Гостинска соба

Tags: Васкрс, Васкрс 2026, Рада Стијовић, Христос воскресе, српски језик