Данас колач означава посластицу. Њено првобитно значење, у коме је главна особина била округао облик, сачувано је у славском, божићном, крсном колачу
Славски колач
Зашто се погача која се меси за славу или Божић зове колач?
Именица колач је врло стара, прасловенска реч. Знају за њу и руски, пољски, чешки, украјински, бугарски језик. Забележена је и у старословенском. Настала је од именице коло и првобитно је означавала округао хлеб, најчешће с отвором на средини, дакле, хлеб који је личио на коло, који је био попут колута. Он је могао бити начињен од било које врсте брашна. То се види и из Вукове пословице „Бољи је и црн колач него празна торба“ (црн колач – колач који није од пшенице (бео), већ од других врста житарица, које дају таман хлеб).
Како је у нашем народу постојао обичај да „кад се иде у пријатеље (својти у госте) свагда у торби осим чутуре и још чега, ваља понијети и колач, тј. шеничан хљеб“ (Вук Караџић), то се временом колач почео везивати само за хлеб од пшеничног брашна. Из овог обичаја – ношења колача на дар, у коме је колач био главни део поклона, развило се у неким нашим крајевима значење ‘дар, поклон’. У приповеткама Стјепана Митрова Љубише читамо: „Тријем куће био је престрт свакојаким мрсом што су доносили Шћепану у колач“. Понегде се колачем назива и обичај прстеновање испрошене девојке, а понегде даривања младе уочи свадбе: „Кад отиду просци да прстенују дјевојку (већ испрошену) и да уговоре кад ће је водити, онда се каже (на неким мјестима, као н.п. у Јадру) отишли на колаче“ (Вук Караџић, Рјечник). Трећи [вјеридбени] састанак … зове се колач, кадно се донаша хљеб, вино и месо, те се подједно тим и потврђује вјера, да ће се узети младенци“ (Богишић, Зборник обичаја у јужних Словена).
Из овог обичаја ношења на дар колача, који је често за те свечане прилике, био заслађен шећером или медом, развило се ово данашње, свакако новије значење – ‘слаткиш, посластица од финог теста, обично испуњена надевом’. Ови медени и шећерни колачи нису били велики као пшенични колач, али су били округли као он. Данас, као што знамо, округао облик није обавезан, али је обавезно да су колачи слатки. Временом се тако изгубила првобитна главна особина колача – округао облик, а преовладала је она касније развијена – сладак укус.
Данас колач означава посластицу. Понегде се још, може бити, с обичајима сачувало и неко од других наведених значења. Њено првобитно значење, у коме је главна особина била округао облик, сачувано је у славском, божићном, крсном колачу. Јасно је, свакако, да није сваки округао хлеб колач, већ само онај пригодни, посебно умешен, украшен и намењен одређеном празнику.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Раде Стијовић)
Прочитајте још
Categories: Гостинска соба
„Зашто се погача која се меси за славу или Божић зове колач?“
Ово је одличан почетак! Осим што јадни ми не налазимо нигде објашњење шта је то погача! Прича о објашњењу „погаче“ почиње од мобилних телеЗВона и грчког језика, одакле је и то „’фон“, је л’, грчки језик је стар. Приликом последњег летовања у Грчкој пало ми је на памет да нешто од натписа преведем, научим понешто грчког језика, ега бих добио попуст (акцију?) код трговаца, па сам ставио додатну тастатуру са грчким писмом и њоме куцао натписе са радњи у машинског преводиоца свог сокоћала. Напреднији и паметнији би сликањем одрадили исто много брже, али, моји уређаји су преношени, муфте, стари су и спори, па бришем гуглове услуге (или убацујем „ром“ без њих). Укуцавши штошта научио сам и да тумачим мени до тад непозната слова. На једној пекари је писало „мпогатса“. Пошто Грци немају знамен за глас Б, МП им је ознака за тај глас. БОГАЧА! То је то! Ми не знамо старословенски зато јер се чак и у једином запису о сеоби не спомиње народ „Стари Словени“, већ само Срби и Хрвати, можда и зато што знамо да за Словене знају само крајеви које је освајала послеримска црква, али, Грци, делом потомци сународника и судржавника Немањића знају где се је у „богачи“ десила гласовна промена коју наши језикословци не препознају. Дакле, имамо колач, богачу, а ако ли прегледамо још неку пекару могуће је да откријемо и колеб или тако нешто.
Радован Дамјановић каже да је колач био старинска мера за дужину или обим и износила је распон руку одраслог мушкарца. Каже још да постоје списи у којима се наводи да су некада постојали храстови обима дебла од читавих шест колача.