Гледаш телефон и само у ћошку чује се бакин радио који јавља вијести из Турске и Сирије и стидљиво напомиње да је данас Дан бораца РС као претпразник, календарска предстража Сретења Карађорђевог
Свештеник Дарко Ристов Ђого (Извор: Покрет за одбрану Косова и Метохије)
Први пут објављено 14. 2. 2023.
Устајеш, отвараш очи и видиш напомену у телефону. Дан је заљубљених а твоја дјевојка је од оних душа које држе то тих празника – зато си и забиљежио њен рођендан и датум првог састанка и овај празник плишаних медвједића са натписом „само ти, бебо“. Размишљаш гдје да изађете, шта да јој купиш и шта да обучеш. Можда само погледом гледаш слику стрица кога никад нећеш упознати. Причао ти је отац да је његов брат био још бољи борац од њега. Ћутљив и млад, гардиста. Причао да је требало да се ожени Весном али није се вратио са Трескавице. Само су јавили да је штитио одступницу.
Штитио оно што данас зовеш слободом.
Сјећаш се: данас је и Трифундан. Ко оно од познаника слави Светог Трифуна? Ах, да, прославља га и онај Требињац што ти доноси очево вино за славу.
Можда и нисте никада причали да она друга два прста на лијевој руци његовог оца изгубљена су у Попову пољу, 1993. Не знаш, јунаци ријетко причају о ономе што су прошли.
Многи нису ни стигли да се врате, њихове славе и сада пуне сузама очи њиховим мајкама, и након три деценије дрхти рука очевима док прислужују свијеће о Трифундану.
Гледаш телефон и само у ћошку чује се бакин радио који јавља вијести из Турске и Сирије и стидљиво напомиње да је данас Дан борца као претпразник, календарска предстража Сретења Карађорђевог.
Устајеш. Можда несвјестан да је твој живот и слобода успјех оних који те гледају из Небеске Србије, успјех оних чије су ноге и руке уграђене да би ти трчао и грлио, успјех оних чији поглед гасне док гледају слике погинулих другова и мажу леђа заувијек прехлађена „у бајти“.
Сјети се зато дана заљубљених у Републику Српску.
Опрема: Стање ствари
(ИН4С/Искра, 14. 2. 2023)
Categories: Преносимо
Молимо те, Помени их Трифуне, свих 23.752 забележених, пред Господом, њих 626 бораца из страдалног Прњавора посебно. Помени их данас Трифуне, када се Бораца помињемо, заједно са Незабележенима, знанима и незнанима.
Радуј се, Трифуне, брзи помоћниче свима који ти са вером и љубављу притичу!
Нека је Вечна Слава и Хвала Браниоцима Отаџбине!
Нека је Вечна Слава и Хвала Вуковима са Вучијака!
Дарко Ристов Ђого/Телеграм
Многи се данас не сјећају, али некада смо заиста имали личне карте на којима је писало „Република Српска“: на њима се налазио онај стари, Немањићки, једини прави грб (као и на ђачкој и војној књижици и индексу). Формата оне старе, југословенске личне карте, мала картонска књижица коју је у некој од година када су српски политичари распродавали надлежности замијенила она пластична картица са жуто-плавим грбом и звјездицама – симболом сваке државе која је то само милошћу и вољом колективног Запада. У тој личној карти слика је била причвршћена нитнама а подаци откуцани на писаћој машини. Када смо остали без ње, без динара, без уџбеника из Србије, без РТС-а и Радио Београда – за шта ће многи до вијека бити криви и дужни да се искупе – остајали смо без онога за шта смо гинули. Није се случајно тај Грб и свештена химна Богу правде склањао од исте руке у исто вријеме као и сваки други знак присуства Србије. Као да ма гдје живећи Србин не живи у Србији. А живи. Србије се не да омеђити, она је свугдје гдје смо ми.
Када сам, након 20 година, опет добио пасош са тим истим грбом, на коме је умјесто „Република Српска“ сада писало „Република Србија“, нисам имао осјећај да сам постао или добио нешто ново. Не. Био сам срећан, наравно. Но пасоши не одређују ко смо већ то ко смо желимо да стоји и на документима које посједујемо. Није то био неки други, „србијански“ пасош са неким другим орлом, као што ни та химна није „химна братске Србије“ већ моја химна. Знам и сам да у земљској Србији никада све није по вољи оних који је највише воле. Поклекне некад, чини се, и сам овај народ, у малодушност и маглу. Но све то и даље не може да поништи један осјећај који сваки Србин жељан Србије има када пређе из своје Србије у Републику Србију (кажу ми браћа из Србије да се исто тако осјећају када дођу код нас у Српску).
Сретно ти Сретење, мајко рођена! Да будеш стамена као твоји најбољи синови, одлучна као видовдански ратници, радосна као сваки Србин када ти дође, плодна и храбра као Срби на Косову и Метохији, одлучна и непоколебљива као браћа у Црној Гори којима си и даље Отаџбина неотуђива.
„Ти си знак у небу и светлост у ноћи…“
Сретно ти, Србијо, Сретење!
https://t.me/darkoristovdjogo/411