Гледаш телефон и само у ћошку чује се бакин радио који јавља вијести из Турске и Сирије и стидљиво напомиње да је данас Дан бораца РС као претпразник, календарска предстража Сретења Карађорђевог

Дакле: љекар се, ипак, не лијечи сам. И њему је потребна горка терапија без које нема оздрављења

И хвала што се бавите нама без образа и стида: уз само мало љубави, ми бисмо можда мислили да се ми нисмо добро изразили, почешљали и умили. Овако је све јасно

Након избацивања завјетности, Видовића или Николаја, лако је писати о „бауку етнофилетизма“

Можда то данас не би признали, али огроман број и српских богослова је учен да је боље рећи „Црква Србије“ или „Пећка Црква“ него „Српска Православна Црква“

За украјинске националисте посета псеудовасељенског патријарха требало би да буде врста легитимизације комплетног процеса који је раније започет за време Порошенка и бивше власти, каже отац Дарко Ђого

Када ћете схватити да ниједан Ваш и њихов притисак неће учинити ништа друго до сабити редове и затамнити политичке спектре

Народу који сам трпи и асимилацију и деполитизацију посљедње што треба јесте лажно „обреновићевство“ а заправо авнојевство Р. Љушића

Бојали смо се некада човјека једне књиге. Како да се данас нико не боји човјека једне књиге о само једној жртви? Не боји јер не треба да се чује полифонија наших болова

Онима који су до јуче узнемирено прихватали демонску мисао из кулоара другофамилијашке продукције о злом Београду од кога ће да нас бране крипто-усташе, предстоји да се запитају јесмо ли исти народ

ND Vijesti и Српска Православна Црква не припадају истом метафизичком плану

Питање које су поставили цетињски богослови и данас стоји, пред свима нама: „ако сте браћа…“

Видим да се муљање са српским идентитетом наставља. Не вјерујем у искреност онога ко каже да се досада изјашњавао као Србин, а сада ће се – када је то „лишено тежине“ – изјаснити као Црногорац, каже о. Ђого

Живио је тајну слободе. У овом улизичком времену расправљао се сваком изабраном и наметнутом српском влашћу, у Србији, Српској и Црној Гори

Не може бити нико Амфилохије. Нико Павле, нико Иринеј. Не постављајте несувисла питања

У нама у исто вријеме стоји човјек који са сузама у очима пјева „Тамо далеко“ и „Ој јунаштва свјетла зоро“ и „Онамо намо“ и са сузама из жила доживљава оно „једина си за слободу…“

Народ који кисне и из посљедњег и првог атома бића узвикује „Амин!“ – то смо ми. Још се нисмо раскоријенили, још су очи анђела брата на нашим лицима и наше на његовом

Данашње државе нису склоне само да физички униште Цркву – трик јесте у томе да Црква „имплодира“