Дарко Ристов Ђого: Ми Црну Гору волимо

У нама у исто вријеме стоји човјек који са сузама у очима пјева „Тамо далеко“ и „Ој јунаштва свјетла зоро“ и „Онамо намо“ и са сузама из жила доживљава оно „једина си за слободу…“

Дарко Ристов Ђого (Фото: Фронтал)

Волимо све Црногорце. Волимо и вас који нас мрзите јер схватамо да вас је нека мука натјерала. И једино што је у овом провидно намјештеном „инциденту“ лијепо јесте да, макар кад распирујете мржњу, нијесте заборавили писмо краља Николе и свих својих и наших предака.

Јавно кажем:

Наравно да се краљ Александар огријешио о свога дједа, краља Николу. Колико сам бранио њега и његове илузије, јер у то доба се није знала цијена његове наивности, толико имам право да критикујем и брзину „уједињења“ са којим се стихијски кренуло.

Антицрногорски графити непознатог ауторства (Фото: Фронтал)

А нарочито потпуну неделикатност једног унука који на пречац уједињује свој народ у Црној Гори, народ који је желио то уједињење (не треба то никада заборавити!), народа који, чак и када се побунио није заборављао којој традицији припада.

Али остаје једна тешка истина:

Краљ Александар је морао имати више сензибилитета за свога ђеда, а и краљ Никола више разумијевања за свога унука. Журило се и направиле су се грeшке које не смијемо преувеличавати ни умањивати.

Фото: Фронтал

Лансиран је један порив – лош, али разумљив јер човјек није увијек и у свему рационално биће – да се династичка лојалност Петровићима са временом користи као темељ једног анти-србијанства и анти-српства.

Тешко је то.

Тешко и ружно јер у нама у исто вријеме стоји човјек који са сузама у очима пјева „Тамо далеко“, дубоко се клањајући Шумадинцу који је свој шљивик бранио и повлачио се преко Албаније али исти тај човјек у нама пјева „Ој јунаштва свјетла зоро“ и „Онамо намо“ и са сузама из жила доживљава оно „једина си за слободу…“

Фото: Фронтал

Да Бог дадне да се након свега овог наше биће некако скраси у једном дубоком осјећању да је све наше – укључујући и наше трагедије – дубоко уткано у нас. И да се никад не понови, да се никада на брзу руку не прихватимо и никада не одрекнемо Црне Горе.

Напомена Фронтала: Повод за овај текст је монтажа и покушај изазивања насиља од стране режима, објављен на гласилу АнтенаМ.

Опрема: Стање ствари

(Фронтал, 4. 2. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

1 reply

  1. Ови протести у Ц.Гори ме подсећају на протесте у Београду 1 од 5 милиона,када су идиоти месецим шетали(због себе) низашта.Изманипулисана маса која брани једног лопова(СПЦ)од другог лопова(Мила и његове екипе).

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s