Норберт Мапес-Нидик: Трамп тражи себи сличне попут Вучића и Тачија и са њима прави „дилове“ на Балкану

Европа је поново заказала на Балкану, и поново су Американци испунили вакуум – као у рату у Босни и два пута на Косову, пише немачки новинар

Ричард Гренел (Фото: Канцеларија председника тзв. Косова)

Руси долазе! То се очекивање најчешће чуло након што је Европска унија прошле јесени рекла НЕ приступним преговорима са Северном Македонијом и Албанијом и тако испустила из руку свој највећи адут у региону – перспектива приступа ЕУ.

Питање је онда било ко ће попунити рупу коју су направили Европљани? Неки су се кладили на Кину. Али, зар Кина већ годинама не показује интересовање за Балкан, како би се економски и политички позиционирала у Европи? Као тајни фаворит важила је и нова регионална сила – Турска.

Али, Европљанима је место заузела сила са којом скоро да нико није рачунао – Сједињене Државе.

Вашингтон је последњих месеци именовао чак два специјална представника за регион за који је у ствари одавно изгубио интересовање. Од тада је напаћени Балкан игралиште за спољну политику на Трампов начин. Његова доктрина је да свуда у свету склапа „дилове“. У сваком конфликту на свету би кочоперни петлови, најчешће моћници који стилом подсећају на Трампа, требало да долазе до тобожњих решења.

При том нема потребе да се обазиру на међународна правила, право или интересе других држава. Трамп са том стратегијом није био успешан нигде у свету. А Балкан је, барем то тако изгледа Белој кући, добродошао као полигон за вежбу. Тамошњи актери су слаби, а према Америци имају огромно поштовање.

Тек што је именован, Трампов специјални представник, амбасадор САД у Берлину Ричард Гренел, кренуо је са грубијанском дипломатијом. Тако би на Косову „моћник“ Трамповог кова требало да поново преузме дизгине – председник Хашим Тачи.

Белој кући очигледно не смета то што је Тачијева партија кажњена на недавним изборима и што је сам Тачи постао омражен лик у великом делу земље. А да ли ће САД превладати у свим органима власти на Косову показаће се већ у понедељак када се парламенту буде представио победник косовских избора, левичарски популиста Аљбин Курти.

Американци га не желе и зато раде на формирању шарене климаве коалиције која би била мачји кашаљ за председника Тачија. Косовари су већ навикли на то да страни амбасадори одлучују ко ће ући у њихову владу, а ко не. Од 45 одсто њих који још увек излазе на изборе, добра трећина гласа само да би осигурала радно место. Јер, изгуби ли партија, којој треба да захвале на радном месту, остају без посла.

Фото: Танјуг

Косово и Србија би требало да размене територије које су у Србији насељене Албанцима, а на Косову Србима – то је „дил“ који би волели да постигну Тачи и његов српски колега Александар Вучић. Размена територија је само на први поглед решење за још увек отворено косовско питање.

Но, застрашујућа су искуства са свим „чистим“ решењима на Балкану. Јер, када је њихова популација довољно етнички „чиста“, ауторитарни владари на обе стране не морају више да имају обзира према мањинама, њиховим правима, а пре свега према њиховим силама заштитницама. Онда могу да се осећају као газде у својој кући, да ведре и облаче.

На Косову је прилична одбојност према том споразуму и према ауторитарним, корумпираним лидерима и страним туторима. Међутим, није баш јасно да ли се може само одбојношћу одупрети мамцима и претњама из Вашингтона. Чак и ако бунтовни Курти постане шеф владе против воље Сједињених Држава, притисак САД ће се наставити.

Економски доминантни Европљани нису од помоћи. Чак су и европски функционери из свих политичких партија наједном били помислили да могу да испишу историју фаталном разменом територија између моћника Тачија и Вучића. А то су били либерални председник из Француске, зелени из Аустрије, конзервативни шеф комисије ЕУ из Луксембурга, а пре свих социјалдемократска представница за спољну политику из Италије – на ужас Немаца и Британаца, али и сопствених дипломата и свих који познају прилике у региону.

Европа је поново заказала на Балкану, и поново су Американци испунили вакуум – као у рату у Босни и два пута на Косову. Ако се погледају резултати, то никако није добра вест: Босна је још подељена, Србија је климави кандидат за ЕУ и жонглира Европом, Путином и свима који се боре за утицај на Балкану. Косово је протекторат сила које не могу да поднесу једна другу.

Интереси којим се руководе САД изазивају још горе страхове: председник у изборној години тражи јефтин спољнополитички успех и при том користи прилику да омаловажену ЕУ још више ослаби. Додуше, Европљане је свакако избацило из игре „НЕ“ даљем проширењу на исток, како је то формулисао француски председник Емануел Макрон. Европљани сад стоје уз аут-линију, и да ли се тамо још свађају око Балкана – више није ни битно.

Норберт Мапес-Нидик (1953) немачки је новинар и аутор више књига о Балкану и југоисточној Европи. Средином деведесетих био је саветник специјалног изасланика УН за Југославију. Пише за бројне немачке и аустријске листове, а повремено и за Дојче веле. Текст је део серије Моја Европа портала Дојче веле

Наслов и опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 2. 2. 2020)

Прочитајте још



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s