Дарко Ристов Ђого: Има Сабора важнијих од вашег „европског”

И хвала што се бавите нама без образа и стида: уз само мало љубави, ми бисмо можда мислили да се ми нисмо добро изразили, почешљали и умили. Овако је све јасно

Свештеник Дарко Ристов Ђого (Извор: Покрет за одбрану Косова и Метохије)

Оно што одмах упада у очи јесте недостатак одреднице „Српска” Православна Црква у срамотној резолуцији коју је парламент који није „европски” јуче усвојио. Ријеч је о недвосмисленој реторичкој игри којом се покушава порећи национални, језички, културни идентитет и обједињујући смисао светосавске завјетно-народне српске Цркве, која је овом резолуцијом одређена као циљ за уништење и легитимна жртва политичких, војних и других притисака. Истовремено са пожељном политичком фрагментацијом Цркве по нацртаним линијама, нашој Светој Цркви се покушава наметнути бреме које Она не носи по некој својој одлуци већ по своме бићу: бреме отпора етичкој, политичкој, културној хегемонији савремене Недођије којој се одупиремо ниједном силом осим силе Христове коју су нам предали свети Апостоли и равноапостолни свети Оци св. краљ Јован Владимир, св. Сава и Симеон, светородни краљеви и пустињаци, св. Вл. Николај и авва Јустин.

Европски парламент: Забринути смо што СПЦ промовише Русију

То што је још само Српска Православна Црква она брана вашем сваки дан мјењајућем „идентитету” али никад се мијењајућем насиљу, то што нисмо спремни да заборавимо ни оне руске монахе који су нашег Растка „залудили” Светом Гором, то што не можемо и нећемо да заборавимо величанствене вијекове састрадавања српског и руског народа, неке у којима су наши монаси описмењавали Русь и оне у којима је она нама слала помоћ и љубав, то што не заборављамо крв батюшке цара Николаја и његове свете породице – то је „кривица” са којом се рађамо, умиремо и идемо пред Христа да Му се јавимо из јама и са стратишта и бојишта на којима почивамо убијени вашом руком, Европљани који то нисте. Зато: лијека од те кривице нема, на суду на коме су већ све пресуде написане неправдом. Но сте заборавили да судова има виших и од ваших и Сабора важнијих од вашег.

Свети владика Николај: Савест наша нас приморава да плачемо када Руси плачу и да се радујемо када се Руси радују (1932)

И хвала што се бавите нама без образа и стида: уз само мало љубави, ми бисмо можда мислили да се ми нисмо добро изразили, почешљали и умили. Овако је све јасно.

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(Покрет за одбрану Косова и Метохије, 10. 3. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Као Крст

    Растем
    У Висину

    Руке ширим – У Ширину
    Корјеним се
    У Дубину
    Као Крст

    Момчило

    17

Оставите коментар