Весли Кларк: Нема паралела између НАТО интервенције у СРЈ и руске инвазије у Украјини

Разочаравајуће је видети људе који, на улицама Србије, демонстрирају у корист Русије. Очигледно не желе да увиде хуманитарну катастрофу која се догађа, истакао бивши главнокомандујући европских снага НАТО-а 

Весли Кларк, пензионисани генерал и бивши главнокомандујући европских снага НАТО-а током интервенције у бившој СРЈ (Фото: AFP/John Thys)

ВАШИНГТОН — “Не постоје никакве паралеле између интервенције Северноатлантске алијансе (НАТО) у некадашњој Савезној Републици Југославији и руске инвазије на Украјину”, изјавио је Весли Кларк, пензионисани генерал и бивши главнокомандујући европских снага НАТО-а у време операције под називом “Савезничка сила”, која је трајала од краја марта до почетка јуна 1999.

У интервјуу за Глас Америке, Кларк образлаже да је Алијанса војну акцију против Савезне Републике Југославије покренула после више месеци преговора са тадашњим југословенским врхом, који је предводио бивши председник Слободан Милошевић, коначно пропалих у француском Рамбујеу.

Томе су, како подсећа, претходили репресија над албанским живљем на Косову, протеривање стотина хиљада Албанаца из њихових домова и сукоби војно-полицијских снага са припадницима Ослободилачке војске Косова (ОВК).

Генерал Весли Кларк: Да је Милошевић прихватио Рамбује, НАТО не би реаговао

“То је потпуно другачије од онога што се догађа у Украјини. У тој земљи није било никаквог прогона. Једноставно, Русија жели ту земљу и делује без икаквих ограничавања – убијајући цивиле. Ради се о ратном злочину, јер Русија покушава да прегази и контролише једну државу, или макар да у потпуности промени њену актуелну владу. Разочаравајуће је видети људе који, на улицама Србије, демонстрирају у корист Русије. Очигледно не желе да увиде хуманитарну катастрофу која се догађа. Или су лоше информисани – или пак, на неки начин, политички мотивисани”, истиче Весли Кларк.

Некада високо позиционирани војни званичник поздравио је то што су балканске државе подржале осуду руске агресије на Украјину.

Глас Америке: Србија је држава која је политички, економски и војно лојалан партнер Русији. Да ли вас је изненадило то што се сврстала са већином света који је у Уједињеним нацијама осудио руску инвазију на Украјину?

Кларк: Могуће је да господин Вучић (Александар Вучић, председник Србије, прим. нов) и српске власти још траже средњи пут – да уживају подршку Русије, али и да се усмере ка чланству у Европској унији и већој економској интеграцији са Европом. Можда су мислили да гласање неће имати неки велики значај.

Глас Америке: Са друге стране, српске власти чврсто тврде да неће уводити санкције Русији, иако је Србија држава на путу придруживања Европској унији. Да ли је тако нешто дугорочно могуће – уколико Србија жели да задржи курс према ЕУ?

Кларк: Мислим да ћемо као резултат свега овога видети оштрију поделу у Европи. И мислим да ће Србија морати да се определи – хоће ли постати изолована и економски осиромашена представница Русије или ће се придружити Западу и напредовати.

Глас Америке: Имате ли утисак да Европска унија и Сједињене Државе у вези са тим имају блажи став према Србији?

Кларк: Делује да коначна оријентација Србије и даље није јасна: да ли се господин Вучић може усагласити са Западом или ће бити привучен у изолацију са Русијом… Јасно је да би европске државе и Сједињене Државе поздравиле када би се Србија придружила Западу. Али, то је одлука коју Србија мора да донесе.

Глас Америке: Русија је објавила списак непријатељских држава. Међу њима су Северна Македонија и Црна Гора. Шта то значи и какве последице би могле сносити?

Кларк: Мислим да их донекле штити чињеница да су те две државе чланице НАТО-а. Са друге стране, њихове службе безбедности требало би да буду на опрезу. У њима постоји знатан руски утицај, на овај или онај начин, који се врши преко компанија попут Гаспрома, интереса повезаних са природним или економским ресурсима. Ако верујемо у међународни поредак заснован на правилима да спорове треба решавати мирним путем, или пак да земље треба да имају право да изаберу политичко опредељење – онда је потребно да подржимо Запад.

Глас Америке: Шта мислите да је главна сврха руске инвазије у Украјини?

Кларк: Мислим да Русија жели да маргинализује НАТО, сломи лидерску улогу Сједињених Држава и у том процесу преузме контролу над Украјином.

Глас Америке: Да ли је било шансе да се сукоб некако избегне или је од почетка био неизбежан?

Кларк: Конфликт је био неизбежан. Последица је десетогодишњег плана господина Путина (Владимир Путин председник Русије, прим.нов). Једини начин на који се могао избећи је да се Украјина предала. Да је, на пример, председник Зеленски (председник Украјине Владимир Зеленски, прим. нов) поднео оставку и рекао: “У реду је, можете да преузмете моју земљу”, то је био једини начин за избегавање овог сукоба.

Глас Америке: Зашто преговори између Запада и Русије, који су претходили сукобима, нису били успешни?

Кларк: Алијанса једноставно није могла да испуни захтеве господина Путина. Он је то знао и ти захтеви били су изговор за инвазију на Украјину, а можда и да учини много више. И то је оно што је забрињавајуће.

Глас Америке: Да ли је Русија, на било који начин, имала право у спору са Западом?

Кларк: Руски спор са Украјином и Алијансом нема никакву суштину. Док се НАТО није проширивао, земље источне Европе тражиле су да се придруже, јер су страховале од Русије. Током тог процеса ми смо заправо позвали Русију да уђе у НАТО – што је она одбила. Онда смо, уместо тога, предложили да ужива посебан статус кроз Оснивачки акт НАТО-а и Русије – који би јој омогућио посебне могућности консултација са Алијансом. Међутим, Русија је тиме била незадовољна – јер је желела да има право вета. Сматра да јој припадају земље источне Европе. То сам први пут чуо пре више од двадесет година. Путин и даље потврђује да то потпада под руску психу – или барем руских обавештајних служби које предводи.

И то је потпуно некомпатибилна идеја са поимањем савременог света. Погрешно је размишљање једне државе да може да доминира другом и сматра је својим делом. У томе је срж актуелне борбе савременог света. Ако буде изгубљена у Украјини – поновиће се на другим местима у свету. Уколико се то догоди због нуклеарне претње господина Путина, онда ће Запад морати да научи да живи са том претњом или са њом да се носи. Реч је о борби која ће утицати на историју света и могућа је кључна тачка преокрета.

Глас Америке: Како бисте оценили ефикасност санкција, које је због инвазије на Украјину, Запад увео Русији?

Кларк: Мислим да су санкције показале изненађујућу ефикасност и то објашњава екстремну реакцију господина Путина – који је рекао да одговарају објави рата. Али, наравно, санкције имају и повратни ефекат, тако да су и друге земље њима индиректно погођене. Дакле, то може бити и предност за господина Путина. Ипак, довољно су штетне када је вољан да запрети евентуалном употребом нуклеарног оружја.

Глас Америке: Да ли би Запад и савезници могли да ураде још нешто додатно да зауставе рат и помогну Украјини?

Кларк: Помоћ Украјини је питање прихватања ризика. И питање је коликог? Када би ствари посматрали из перспективе, рецимо 2027. године, прихватили би већи ризик – јер би резоновали да би, уколико би били способни да Путина зауставе у Украјини – остало било лако. Украјина је за Путина најтежи могући противник. Верује да, једном када заврши са њом, може да растури Европу. Да се окрене Балтику, заузме Молдавију, јача господина Додика у Босни (Милорад Додик, члан председништва БиХ из редова српског народа, прим. нов), изазива проблеме подстичући Србе – можда чак и против Косова. Знамо да су Руси активни у Црној Гори – у односима са тамошњом странком која је просрпски опредељена. Дакле, постоји много прилика за Путина које ће бити отворене – ако кампања коју предводи у Украјини буде успешна.

Вјоса Османи: Прича Веслија Кларка о Косову се мора чути у свету

Глас Америке: Да ли су оправдани аргументи западних савезника којима одбацују да уведу забрану летења изнад Украјине – на шта су украјинске власти више пута апеловале?

Кларк: Жалосно је што смо одбили увођење забране летења изнад Украјине. Могли смо то да учинимо пре руског напада и тада би Русија била приморана да прекрши ти одлуку. Или су летови могли бити забрањени изнад западне Украјине. Међутим, ова јавна дискусија је сада господину Путину омогућила да буде проактиван. И да том концепту наштети претњама о ескалацији – тако што га означава ратним чином. Такође, требало би да Украјини ставимо летелице на располагање. Јер, ако смо јој уступали противтенковско оружје, можемо обезбедити и авионе. Међутим, питање је да ли ћемо то учинити… и да ли се то може урадити на време. Питање је да ли смо вољни да прихватимо ризике. Ако нисмо, и останемо по страни као што то тражи господин Путин, биће потребно да научимо да живимо са тим ризиком.

Глас Америке: Образложење Сједињених Држава и НАТО-а је да би забрана летова могла повећати шансе за покретање новог светског рата или укључивање неке друге земље. Мислите ли да је то истина?

Кларк: Тренутни сукоб директно је повезан са Северноатлантском алијансом и присуством Сједињених Држава. Председник Путин последње 22 године покушава да обнови Совјетски Савез. То значи вратити под руску контролу Украјину, Молдавију, Грузију, Литванију, Летонију, Естонију и потчинити Пољску, Словачку, Мађарску и друге руским захтевима и, на неки начин, оснажити Србију. Дакле, то је рецепт за потпуни преокрет постхладноратовског међународног поретка – у ком би Русија поново доминирала. Она, са друге стране, нема шта да понуди јер нема реалну економију – осим енергетике. Русија има предивну културну баштину која бледи. Њена целокупна елита ужива привилегије Запада. Све то чини један чудан историјски анахронизам, али и повећава ризике од новог великог сукоба.

Глас Америке: Да ли су чланице НАТО-а и његов источни бок безбедни од Русије и има ли разлога за забринутост?

Кларк: Сједињене Државе су истакле да ће се борити за сваки педаљ територије НАТО-а и надам се да господин Путин то разуме.

Миле Бјелајац: Чак је и Весли Кларк признао да је 1999. био рат за будућност НАТО

Глас Америке: Када и како ће се рат завршити?

Кларк: Рећи ћу вам како се надам да ће се завршити: руским повлачењем.

Глас Америке: Потпуним повлачењем из Украјине?

Кларк: Тако је.

Глас Америке: А шта је са источном Украјином и Кримом?

Кларк: Они припадају Украјини. То треба да буде принцип руског повлачења.

Жртве НАТО интервенције

Током интервенције, према подацима Фонда за хуманитарно право, за сада јединим релевантним извором којим се може располагати, именом и презименом потврђено да је у НАТО нападима живот изгубило укупно 758 људи: 205 цивила српске националности, 220 цивила албанске националности, 28 цивила ромске и других националности, 30 припадника Ослободилачке војске Косова и 275 припадника Војске Југославије и МУП-а Србије, наводи Институт за европске послове.

На територији Косова страдало је 488 људи, у Србији 260, у Црној Гори 10 особа.

Опрема: Стање ствари

(Глас Америке, 10. 3. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , , ,

3 replies

  1. Pazi ovaj jos ziv!!!

  2. Glas AVETI pita.
    Glas AVETI odgovara.

    Nema nikakve PARALELE.

    AVET-AVET.

    UVEK – UVEK.

  3. Одушевљавају ме луди Амери који нас тумаче. Сулуд посао , ми смо два различита света и они то никад неће схватити. Они су оличење зла на овој планети вековима уназад и увек ће бити. То што лупета шта је са нама било , више не верују ни наша тада нерођена деца , камоли ми који смо живи сведоци тог времена њиховог зла и неизлечиве болести уништавања свега што је туђа култура.

Оставите коментар